Ulice i lica: Beograd kroz objektiv Jelene Čejović Vukčević (Bura Bonaca)

Bura je turbulentni vetar sa kopna. Jak, suv i hladan. Vetar koji naglo menja smer i brzinu. Može se pojaviti iznenada, gotovo bez ikakve najave. Bonaca je potpuno mirno more, tišina bez vetra; zatišje. A Bura Bonaca, nekad jak vetar, a nekad tišina pred buru, to je Jelena Čejović Vukčević, rođena Baranka koja je zamenila karijeru pravnice pokretanjem sopstvenog brenda (Bura Bonaca) u kojem spaja analognu fotografiju, kratke priče i poruke, te ručno rađene predmete s ciljem da prikaže lepotu crnogorske prirode i kulturnog nasleđa. Iz Jelenine „izmaštane fabrike“ izlaze razglednice, predmeti s umetničkim printovima, keramika, aksesoari, personalizovani pokloni… ali i fotografije na kojima se najčeće nalaze portreti ljudi koje sreće na svom putu, koji je često dovede u Beograd.

Kada je u Beogradu, Jelena ustaje rano i odmah izlazi napolje – nekada sa fotoaparatom u ruci, a sve češće sa Samsung Galaxy S26 Ultra telefonom, u želji da što vernije prenese ono što vidi na ulicama prestonice. Njen Beograd se stalno menja – nekad je to grad koji je u svojim pričama opisao Momo Kapor (Sarajlija koji je najlepše govorio o Beogradu – Beograd nije grad, to je metafora, način života, ugao gledanja na stvari), nekad je to zločesti dečko koji se 1973. godine strašno dopao Džeku Nikolsonu kad ga je posetio prvi put – mesto na kojem se izvrsno jede i na intelektualan način pristupa gledanju filmova, a nekad je to april u Beogradu, koji, umorno se smiješi, ispod Savskog mosta, dok se sumrak sprema, iz pesme Zdravka Čolića.

Beograde, dobro jutro

No umesto da slika ulice, Jelena fotografiše lica. Jer grad ne čine zgrade i bulevari. Grad ne čine pijace, niti trgovi i muzeji. Grad čine ljudi. Oni koje srećeš u prolazu, dok još nisi popio ni prvu jutarnju kafu. Oni koji užurbano jure pored tebe, sa kojima se tek blago dodirneš u prolazu, pa razmenite pogled – ne duži od tri sekunde, ali dovoljan da vam je oboma jasno – ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno, prema rečima čuvenog Duška Radovića.

Ujutru, dok Beograd počinje da se zagreva u naizgled raštimovanom ritmu, žila kucavica starog dela grada postaje Bajloni pijaca, vitalno mesto šarolike ponude i zanimljivih susreta. Na pijaci se mešaju glasovi, mirisi i prvi osmesi dana.

Jelena „baca“ blagi zoom na ruke koje slažu voće – to su oni pokreti koji se ponavljaju svakog jutra, ali nikada nisu isti.

Kroz njen objektiv, sve počinje izbliza, detalj, tekstura, dodir. I kad na trenutak poželi da dodirne more, pred njom se nekako uvek stvori Tomka, dobri duh Bajlonija. Njena ribarnica tu postoji decenijama, a ona opet ostaje nepromenjena i svakog jutra, neumorno, oko sebe širi pozitivnu energiju. Nakon što se ispriča sa Tomkom, odlazi u prvu, dužu šetnju. Izlazeći sa Bajlonija, kadar na Samsung Galaxy S26 Ultra telefonu postaje širi, pa još širi, sve dok ne postane širok kao Grišin osmeh.

Recept za dobro raspoloženje

U šetnji svojim Beogradom (ulicama koje najviše voli) Jelena gotovo uvek naleti na Grišu. Griša se doselio ovde pre nekoliko godina i za kratko vreme napravio neka od omiljenih gradskih mesta. Uz Grišu uvek dolazi neki bonus – ponekad su to osmeh i još koja priča o krajevima koje je nedavno posetio, ponekad još jedna čaša omiljenog pića, ali taj bonus je najčešće Juni, Grišina keruša, apsolutni šampion beogradske kaldrme – uvek spremna za još jedan krug po Dorćolu.

Baš kao Juni, dan u Beogradu oko podne počinje da ubrzava svoj tempo.

Jelena namešta telefon i pravi Grišin portret. Vreme je za krupne kadrove, ali kad se na odličnoj fotografiji, jer Griša i Juni uvek rado poziraju, nađe neki predmet koji kvari kompoziciju, Jelenin prst lagano (u ritmu Juninog repa) prelazi preko ekrana i koristeći AI generative edit, zaokružuje priču. Uz kratku animaciju, predmet nestaje i pozadina se savršeno stapa.

I Beograd ima svoje more

Kad je u Beogradu, Jeleni najviše nedostaje more i zato obožava da provodi vreme na reci. Spušta se ka Kosančićevom vencu i uživa u toplom svetlu koje pada na kaldrmu, dok prilazi kafiću Skica. Zlatni sat, onaj kratak vremenski period neposredno pre zalaska sunca, koji se prepoznaje po glatkoj nijansi neba koja se reflektuje na tlu i pravi savršeno laskave uslove za snimanje bilo čega, od pejzaža do (auto)portreta. Kaldrma je neravna, pa ruka koja fotka počinje nestašno da se mrda, ali zahvaljujući Horizontal Lock funkciji, ekran ostaje savršeno ravan i stabilan. Jelena u hodu pravi portret Makija, čoveka koji čuva duh Skice i njenu dugu istoriju kultnog beogradskog mesta za okupljanje na suncu.

Nightography

Svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto. Za one koje putuju, zvezde su vodiči.

Mali Princ

Beograd je, poput mnogih velikih metropola sa kojima ga upoređuju, grad je koji ne spava. Iako uglavnom radi noću glavni miksolog mesta Kissa10, Danilo, baš kao što njegovo ime kaže donosi svetlost. Njegova prepoznatljiva energija i mogućnost da zapamti šta ko pije, a da je samo jednom posetio KIssu, naširoko su prepoznatljivi. Kad je u svom omiljenom gradskom baru, Jelena Danila gotovo uvek zamoli za portret. Iako je okruženje mračno, slika na ekranu kristalno je čista i svetla.

Portret pravi brzo, iz prve, bez ikakvog nameštanja svetla.

Dok pijucka svoj omiljeni Space Oddity Kissa10 koktel na kraju dana, koristi vreme da pregleda sve fotografije koje je napravila tog dana. Ekran njenog Samsung Galaxy S26 Ultra telefona iz svakog ugla za radoznale poglede ostaje tajna, zahvaljujući Privacy Screen funkciji. Jelena bez žurbe spušta telefon na šank i zadovoljno se smeši – neke momente će podeliti odmah, a neke sačuvati samo za sebe… zasad.

Sve fotografije uslikala je Jelena Čejović Vukčević (Bura Bonaca), Samsung Galaxy S26 Ultra telefonom