Istorija džepova u ženskom odevanju je najpre – politička
Detalj koji je važniji nego što se čini.
Povezano
Činjenica je: ženske jakne nikada nemaju unutrašnje džepove, za razliku od muških. Prema studiji portala The Pudding iz 2018. godine, prednji džepovi na ženskim farmerkama su u proseku 48 odsto kraći i 6,5 odsto uži nego na muškim. Kada žene pronađu suknju ili haljinu koja ima „normalne“ džepove, to je poput otkrovenja.
Kako je neko na Reditu primetio, „muškarci bukvalno mogu da parkiraju auto u svojim džepovima“, dok većina žena u svoje ne može da gurne ni šaku. I to pod uslovom da se brend uopšte potrudio da ih ušije.
Postoji dugovečan mit da brendovi namerno ne stavljaju džepove na žensku odeću kako bi žene bile sklonije da kupuju torbe i tako podržavaju tu industriju. Ali zapravo, obrazac datira još od pre mnogo vekova.
Istorija džepova u ženskom odevanju je duboko politička – vođena ženskom borbom za veća prava i mukotrpnim, sporim menjanjem narativa o tome šta žene smeju ili ne smeju da nose, kao i kako bi trebalo da izgledaju u javnosti. Ta borba još uvek traje.
Evo malog pregleda iz istorije.
Istorija džepova u ženskom odevanju
Do 1500-ih godina, muška odeća je već imala džepove iz praktičnih razloga. To nije bio slučaj sa ženama, čija je odeća bila dizajnirana za lepotu, a ne za funkcionalnost.
Godine 1991. u Alpima je otkrivena mumija iz bakarnog doba po imenu Eci (Ötzi), sa mnogim sačuvanim ličnim stvarima. Na opšte oduševljenje, arheolozi su pronašli torbicu prišivenu za njegov pojas, čime je trag najstarijeg ikada zabeleženog džepa vraćen u period oko 3.300 godina pre nove ere.
U srednjem veku, i muškarci i žene su sledili primer svog drevnog pretka, noseći male kožne ili platnene vrećice vezane oko struka konopcem ili pričvršćene za kaiševe. Kako su društva rasla, kriminal ih je ubrzo pratio, pa su se torbica i njen sadržaj preselili sa spoljašnje strane odeće na skrivena mesta ispod nje radi zaštite.
Ipak, tek u 17. veku istinski je osmišljen moderan džep, a sa njim je rođena i nejednaka modna podela među polovima. Kako su muška odela postajala modernija, počeli su da se ušivaju direktno u šavove i postavu, baš kao što se to radi i danas.
Umesto ušivenih džepova, žene su tokom 16. i 17. veka nosile džepove koji se vezuju, pričvršćujući ih oko tela ispod suknji. Do kasnog 18. i ranog 19. veka, džepovi na vezivanje izgubili su primat pred pripijenim siluetama i torbicama koje su dominirale stilom tih perioda.
Postoji čak i teorija da je ženama tokom Francuske revolucije bilo zabranjeno da imaju džepove kako bi se sprečile da nose i šire „revolucionarni materijal“, što im nije ostavljalo drugu opciju osim torbice.
Tek početkom 20. veka stvari su počele da se menjaju. Pored zahteva za jednakošću, sifražetski pokret uveo je i „sifražetsko odelo“ (Suffragette suit), koje je imalo velike džepove kao vid vizuelne pobune. Tokom 1910-ih, francuska dizajnerka Koko Šanel preokrenula je modnu industriju uvodeći svoja klasična ženska odela koja su, neverovatno za to vreme, uključivala džepove.
Takođe vredi pomenuti da su posle Prvog svetskog rata žene usvojile odeću svojih muževa, koja je po pravilu imala džepove. Međutim, do „burnih dvadesetih“ – decenije koju su obeležili glamur i joie de vivre – ženska odeća je prihvatila flapper stil. Iako buntovan, ovaj izgled je bio laskaviji i ženstveniji, čime je postepeno ponovo napuštena ideja o džepovima za žene.
Međutim, početkom 1930-ih, filmovi zlatnog doba Holivuda sve češće su počeli da oblače svoje zvezde u odela, šaljući jasnu poruku. Setite se Marlen Ditrih u smokingu i sa cilindrom. Kako je krajem 1930-ih počeo Drugi svetski rat, žene su još jednom obukle odeću svojih muževa, uživajući u lakoći pristupačnih džepova.
Poruke pojedinih dizajnera ostale su jasne i tokom 1940-ih. Na primer, nadrealistički genije Elza Skjapareli dizajnirala je večernji sako sa zlatnim vezom i prednjim džepovima, dok je modna kuća Chanel ostala nepokolebljiva po pitanju funkcionalnosti odeće.
Džepovi su opstali i u starom Holivudu, što se vidi na primeru elegantnog somotskog smokinga i pantalona Ketrin Hepbern u filmu Woman of the Year.. Ipak, kada je Kristijan Dior 1947. godine predstavio svoj sada kultni ženstveni New Look, stara ideja odeće zarade lepote ponovo je prevladala.
Pedesete su zadržale ženstveni ton, iako su pojedini holivudski filmovi nastavili da prkose pravilima. Uzmite u obzir bež odelo sa pantalonama Grejs Keli u filmu High Society ili zeleni kostim sa džepovima Tipi Hedren u Hičkokokovom The Birds.
Sa usponom pokreta za socijalnu pravdu i jednakost koji je dobio na zamahu 1960-ih, džepovi su se polako vratili u žensku modu, što se moglo videti na A-kroj haljinama i stilu zvezda poput Džejn Birkin, Dajane Ros i Šeron Tejt.
U tom duhu, 1970-ih su žene prigrlile mušku odeću. Tokom te decenije, prisustvo džepova se povećalo i u ženskoj garderobi, što su demonstrirale ikone stila kao što su Džeki Kenedi Onasis, Bjanka Džeger i Džoni Mičel, piše nss magazine.
I tokom 2000-ih vladala je velika pomama za plišanim Juicy Couture trenerkama, koje su nosile Bijonse, Paris Hilton i Britni Spirs. Do 2010-ih i 2020-ih scenario se potpuno promenio.
Na crvenim tepisima sve češće smo viđali poznate ličnosti u glamuroznim haljinama sa džepovima. Među onima koje su ih nosile bile su Kirsten Danst, Lusi Lu, Penelope Kruz, Irina Šajk, Dua Lipa, Bri Larson i Gvinet Paltrou.
Ipak, uprkos napretku tokom vremena, modna industrija i dalje zaostaje kada je reč o odeći koja zapravo ima funkciju. Polazeći od pretpostavke da će dame nositi torbe, proizvođači ne vide jasnu potrebu da se izlažu dodatnom trošku dodavanja džepova.
Mnogi su pokušali da nedostatak ovih praktičnih detalja u ženskoj modi opravdaju preferencijom ka „ženstvenijoj silueti“. Setite se samo helanki za jogu, uskih farmerki i mini-suknji u kojima nema ni milimetra slobodnog prostora.
Ipak, možda niko to nije bolje objasnio od profesora sa Univerziteta u Indijani, Kristofera Toda Metjuza, koji u naučnom članku „Forma i deformitet: Problem sa viktorijanskim džepovima“ piše da je viktorijanskim ženama govoreno kako „već imaju četiri spoljašnja ispupčenja – dve dojke i dva kuka – te bi džep za novac unutar haljine predstavljao neprivlačno peto“.
Hana Karlson, autorka knjige Pockets: An Intimate History of How We Keep Things Close (2023), naglašava da „rodna raspodela džepova“ i večita debata između mode i funkcionalnosti igraju ključnu ulogu. Kako je izjavila za The New York Times u članku iz 2023. godine, evidentno je da je „muška odeća namenjena korisnosti, a ženska lepoti, što odražava stare ideje o mestu žene u društvu i o ograničenijem društvenom i ekonomskom doprinosu koji se od nje očekuje“.
Suština je sledeća: od muškaraca se zahteva da deluju i zato im je potrebna praktična odeća. Od žena se očekuje da se jednostavno pojave i budu posmatrane – pri čemu je njihova lepota prioritet iznad svega. I ti zastareli rodni ideali se i danas ušivaju direktno u našu odeću.
Naslovna fotografija: Patrick KOVARIK / AFP / Profimedia