OD KRVI I MESA: Filarri o svom prvom albumu i singlu „Riski“

Billie Eilish ima Finneasa O’Connella, FKA twigs – Nicka Walkera, Dua Lipa, Miley Cyrus i Bruno Mars – Marka Ronsona. A Filarri je upravo dobio svog Ljubbu. U tim odnosima ne nastaju samo pesme – nastaju svetovi. Upravo na toj liniji, između potpune autorske kontrole i dubokog kreativnog poverenja, formira se i album Od krvi i mesa, prvi studijski projekat Filarrija.

Nakon gotovo dve godine rada, Filarrijev album „Od krvi i mesa“ donosi ono što domaćoj pop sceni često nedostaje – jasnu autorsku viziju koja se ne završava samo na zvuku. Tu su lične priče, sirove emocije i pažljivo građen narativ, uvezan u celinu koja vas usisava od početka do kraja. A singl Riski, prvi je ulaz u taj prostor – mesto na kojem se sudaraju impuls i razum, želja i oprez, privlačnost i opasnost.

Iza takozvanog „Filarijuma” stoji Ljubomir Stefanović Ljubba – autor koji prvi put potpisuje jedan projekat u potpunosti, od muzike i teksta do vizuelnog identiteta. Nakon rada za velike međunarodne etikete poput Def Jam, Atlantic i RCA Records, i saradnji sa izvođačima kao što su Iggy Azalea, Jason Derulo i Trey Songz, Ljubba ovde preuzima drugačiju ulogu: ne oblikuje samo pesme, već zajedno sa izvođačem gradi celokupan univerzum. U susret albumu koji insistira na autentičnosti i ogoljenosti, razgovaramo sa dvojcem čija saradnja prevazilazi klasične podele – o procesu, poverenju i stvaranju sveta u kom su, kako sami kažu, dve strane iste ploče.

Pesma „Riski“ najavljuje Od krvi i mesa. Ovo je tvoj prvi album. Šta se sve nalazi na njemu – kakve priče nosi, po čemu je značajan, da li je on sam po sebi „riski“ i ako jeste – zašto? 

Filarri: „Riski” predstavlja vrata u ceo svet albuma „Od krvi i mesa”. Na njemu su različite verzije mene i one koje ljudi već znaju, ali i one koje možda nikada do sada nisam pokazao. Album nosi dosta ličnih priča: o odnosima, identitetu, ambiciji, ali i o slabostima.

Nije samo jedna emocija, ima i tame i svetla.

Na neki način, ceo album jeste „Riski”, jer sam ponovo, ali ovoga puta najviše do sada sebi dozvolio da budem potpuno ogoljen, bez kalkulacije šta će proći kod publike. Tako da tolika kolicina autentičnosti, pored toga sto ostavlja trag, nosi sa sobom i tu drugu, lošu stranu, a to je osuda i nerazumevanje kod publike. Ja se nadam da će prevladati ova prva strana i nekako imam osećaj da sam dovoljno sazreo, da publika želi nesto ovakvo od mene i da je baš sad pravi trenutak za objavu ovako ličnog projekta.

Ljubbo, kompletan si autor Filarijevog prvog albuma, u smislu da si radio muziku, tekstove, spotove – da li je ovo prvi put da apsolutno stojiš iza celog projekta?

Ljubba: Da. Prvi put mi je data takva prilika da kroz album ispričam različite priče koje se, opet, spajaju u tački u kojoj smo svi ljudi „od krvi i mesa”. Puno puta sam režirao spotove za svoje pesme, samo što to nisam uvek isticao. Posebno je iskustvo jer imate prošireni prostor za sagledavanje sebe i kroz zvučno i kroz vizuelno. Filarri je načinio pravdu svakoj pesmi i jos je dodatno unapredio svojom energijom i životom. Nikad nisam doživeo nekog tako kulturnog i poslušnog, a da u tome ni malo nije izgubio sebe niti svoju viziju, želje. Iz tog poštovanja i meni date slobode nastalo je sve ovo.

Filarri, kako je tebi izgledalo celokupno iskustvo rada sa Ljubbom?

Filarri: Uh, mislim da cela knjiga ne bi bila dovoljna da napišem kako je saradnja između nas tekla i šta to nas dvojica u možemo zajedno da stvorimo. To je nešto nerealno. Način na koji se nas dvojica razumemo, nivo povezanosti kroz umetnost, iako je ovo tek prvi projekat koji zajedno radimo, nešto je što se dešava sudbinski. Ovakve saradnje ne mogu da se isplaniraju.

Ljubba i ja smo dve strane jedne iste ploče, koju obojica jedva čekamo da čujete i vidite.

Ko je još radio na albumu? I kakve su pesme – jesu li tematski povezane i šta se krije iza njih?

Filarri: Radio sam sa ljudima kojima verujem i koji razumeju moj senzibilitet. Sa ljudima sa kojima sam povezan na nekom višem nivou od ovog fizičkog i koji mogu da razumeju moju srž i poistovete se sa mnom kao ličnošću i koji mogu da materijalizuju sve to u muziku, tekst i aranžman. Svako je doneo svoj zvuk, svako je dao veoma iskren deo sebe i to se spojilo na jedan toliko lep, spontan i prirodan način, da mislim da nešto ovako i ne može da se radi tendenciozno i planski, već je pitanje momenta i spoja ljudi u pravom trenutku i na pravom mestu.

Ljubba je radio muziku i tekstove, a A.N.D.R produkciju, ja sam sve to prilagođavao sebi u interpretaciji, pevao bek vokale i trudio se da realizujem Ljubbine ideje, a da opet dam i deo sebe da bi to postalo baš lično. Zbog toga mi je ovaj projekat toliko drag, jer pre svega mogu da kažem da je vrlo iskren.

Koliko dugo je nastajao album, da li ste prolazili kroz različite faze stvarajući ga i, na kraju, po čemu ćete pamtiti ceo proces?

Filarri: Album je nastajao kroz različite faze mog života, tako da je i raspoloženje variralo, jer je čitav proces stvaranja trajao skoro dve godine – od potpune euforije do nekih mračnijih trenutaka. Kako smo se mi s vremenom menjali, i povezivali se, tako su i pesme napredovale zajedno sa nama, kroz naš odnos i saradnju.

Proces je trajao dugo, jer nisam želeo da žurim. Hteo sam da svaka pesma ima razlog zašto je tu.

Najviše ću ga pamtiti po osećaju da prvi put pravim nešto što je zaista “moje”, bez kompromisa.

I po tome što sam kroz pesme, dok sam ih pevao u studiju, zaista spoznao delove sebe kojih jesam bio svestan, ali kao da nisu bili integrisani, već su postojali samo u mojoj glavi. Mislim da želim da kažem da sam kroz ovaj album dosta sazreo i ponovo prihvatio sebe.

Ljubba: Čitav album nastajao je u periodu od godinu dana. Najbrže sam pisao tekstove. Ako nešto imam da kažem, najpre sebi, a onda i izvođaču, pa na kraju i publici, to izbacim odjednom pa posle doterujem. Meni je najdraža pesma, ali koju retko pustim, „Paranormal”, pa smo po jednom stihu nazvali album. Kada sam iščitao šta sam u stvari napisao preplavljen emocijama, gotovo u transu, shvatio sam do kojih dubina doseže mržnja u meni. Ali sam srećan što sam takav, pa tu mržnju alhemizujem kroz rad i ne stignem da se svetim ili sebe maltretiram, već napravim pesmu ili spot, i to me isceli. Volim i pesmu „Nitro” jer sam tu sklapao i aranžman od nule.

Svašta sam u ovom procesu naučio, a najviše o sebi.

Šta je, zapravo, bilo najizazovnije u radu?

Filarri: Suočavanje sa sobom. Neke teme nisu lake za izgovoriti naglas, a kamoli snimiti i podeliti sa svima. Kao i premišljanje kada je pesma gotova – da li treba stati ili je još malo razraditi.

A šta tačno znači ime albuma – „Od krvi i mesa“?

Filarri: Naziv govori upravo o tome da sam čovek. Da nisam nedodirljiv, savršen ili vanzemaljac, kao što u jednom tekstu pesme pevam. Često sam se u životu osećao kao da ne pripadam bilo gde, kao da uopšte ne mogu da se uklopim sa životom na ovom svetu i prihvatim kako on funkcioniše – da ne delamo svi iz iste polazne tačke ljubavi, razumevanja i tolerancije. To me je nateralo da se kroz sazrevanje zatvorim u sebe i povučem, ali to ni u jednom trenutku nije uticalo na moje stvaranje i hrabrost da se izrazim kroz umetnost. Eto, možda odatle i taj osećaj kod ljudi da nisam stvaran i da nisam čovek od krvi i mesa, kao i svi ostali.

Od krvi i mesa nosi tu ideju živog bića koje oseća, greši, voli, puca i ponovo se sastavlja. Ima i tu dozu prolaznosti, da je stvarno, ali ništa nije zauvek.

Ljubbo, ono što je karakteristično za tvoj rad jeste visoka stilizacija epoha. U spotu za pesmu Riski ne odlaziš, kao obično, u prošlost, već vidimo neke kadrove iz budućnosti. Šta te je najviše inspirisalo u radu na ovom spotu?

Ljubba: Spojili smo osamdesete sa apokalipsom, a to je, gledano istorijski jedna petlja koja se vrti u krug. Meni je najveća inspiracija ono prećutano između dvoje ljudi. Od toga mogu da napravim svetove, veće i od ovog našeg. Anticipacija drugog, prepoznavanje sitnih tačkica u kojima se poklapamo, poistovećivanje, probijanja zidova i uopšte to međusobno pomeranje tla i uverenja. I nema žurbe. Ko žuri do moje intime, žuri zbog sebe, a ne zbog mene. To je bila polazna osnova, posle se nadograđivalo kako me je šta mučilo. Za taj spot smo imali vremena, pa je dosta mojih problema u njega stalo.

Kako si vizuelno zamislio ceo album?

Ljubba: Celina u kojoj je vizuelno sve obaška jer se i pesme bave različitim temama. Od „Tamne noći duše” u „Paranormal“ spotu do „Brainrot” spota koji je još jedan od mojih izuma kad ne mogu da zaspim. Možda da ovo pitanje ostavim vama, pa da popričamo kad sve, što se kaže – izađe. Konačno, jer sam vec skoro završio i sledeći album.

U tom smislu, da li je rad na vizuelnom identitetu (projekta) i dalje ono što te najviše uzbuđuje, ili pak ne, fokus se pomera na stvaranje muzike, pisanje pesama?

Ljubba: Sebi sam objavio, pa sada mogu i vama, da će mojih 150 demoa, koliko se nakupilo za deset godina, naći makar jedan par ušiju da ih čuje. A odatle ne odlučujem više ja. Dosta sam bio stidljiv i po strani. To mi je donelo mir, da se ne potrošim i da uvek „tinjam”, ali frekvencija je promenjena i novo doba nagrađuje „pun gas” – ne sklanjanje po strani baš svakom ko pored vas zatrubi.

Ne bi bilo loše da se zapitamo gde se završava skromnost, a počinje samoodricanje.

Sutra izlazi prva pesma sa albuma „Riski“. Omiljeni stih, onaj koji može da opiše celu ideju pesme?

Filarri: Pesma „Riski” nosi jednu vrlo jasnu, ali emotivno slojevitu ideju. Privlačnost prema nečemu što znaš da nije dobro za tebe, ali te ipak vuče. To je onaj trenutak kada razum stoji sa strane, a impuls preuzima kontrolu. U tom prostoru između „treba” i „želim” nastaje cela priča pesme. Sam naziv „Riski” nije samo estetika ili vibe, već suština. Odnos koji se opisuje je toksičan, ali zavodljiv. Nestabilan, ali intenzivan. Upravo ta kontradikcija daje pesmi snagu. Jedan od najjačih stihova, a koji sumira celu pesmu jeste:

Kada pogledam ko su mi bivši, ja se prekrstim, pa sebi kažem – možes i ti.

U spotu se pojavljuje Lekka. Otkud to? 

Filarri: Lekka je neko ko prirodno nosi energiju koju smo želeli spotu. Ljubba se nije premišljao i odmah je reko da to mora biti on. Saradnja je bila jako spontana i kreativna i brzo smo se razumeli.

Muzičar si, izviđač – perfomer, kantautor, influenser, model – koju „ulogu“ najviše voliš, u kojoj najbolje plivaš? 

Filarri: Muzika će zauvek biti neraskidivi deo mene, bilo da je to stvaranje kroz pisanje, sviranje instrumenta – znam da sviram kontrabas i klavir, pevanje ili performans. Ništa nikada neće moći da zauzme to posebno mesto u mom srcu. Sve što ide uz to je nešto što iskreno ne volim u tolikoj meri i nikada se nisam video kao model, influenser ili kontent kreator. To se desilo slučajno. U početku sam uživao u tome jer mi je prijala pažnja, ali sam brzo shvatio da se u tome ne pronalazim, štaviše veoma mi teško padaju taj digitalni momenat posla i društvene mreze. Voleo bih da mogu samo da se isključim i pevam. To je ono što me puni energijom i daje mi snagu. Eto, još jedan od primera da nije sve onako kako izgleda, jer verujem da ljudi nikada ne bi pomislili ovo o meni.

Ko je sve čuo album pre izlaska i kakvi su utisci?

Filarri: Uski krug ljudi je čuo album, tim, i par bliskih saradnika. Odradili smo malu analizu tržista, jer nismo isprva znali koja će pesma biti lead singl, kao ni kojim redosledom ćemo ih objavljivati. Reakcije su bile jako emotivne, veoma su se iznenađivali, jer nisu ovo očekivali od mene, u pozitivnom smislu, što mi je bio znak da smo uradili pravu stvar.