SEKA ALEKSIĆ: Znam šta mi pristaje, šta me pokreće i šta želim da kažem 

Da se za istim stolom nađu reditelj Srđan Dragojević, novinar i pisac Branko Rosić i, recimo, slikar Uroš Đurić, verovatno se ne bi složili oko mnogo čega. Ali u jednom bi, gotovo sigurno, bili saglasni – Svetlana Seka Aleksić je velika carica. To znaju svi koji su se ikada našli u njenom društvu ili sarađivali s njom, jer Seka ima retku sposobnost da se ljudi pored nje osećaju prijatno, osvajajući ih, nenametljivo, humorom, harizmom i istinskim interesovanjem. 

Do mesta na kojem je danas – jedna je od najvećih regionalnih zvezda, vlasnica modnog brenda, članica žirija IDJ Showa, aktivistkinja i požrtvovana majka – nije stigla preko noći, niti je birala put kojim se lakše ide. U karijeri dugoj više od dve decenije menjala je zvuk, izgled i saradnike, ali je u jednoj stvari ostala dosledna:

hrabrosti da radi ono u šta veruje.

Seka je ovih dana u centru (medijske) pažnje zbog novog albuma Femme Fatale, nastalog u saradnji sa Rastom. Sa osam pesama i dva dueta, album otvara novo poglavlje u njenoj karijeri. Možda je reč i o njenom najzrelijem izdanju do sada, koje donosi drugačiji zvuk, ali i novi vizuelni identitet. Zato smo intervju za BURO. započeli pitanjem o promenama koje su je dovele do toga da danas zvuči još slobodnije i više nego ikad – svoja.

BURO. U kom trenutku ste osetili da je vreme da napravite zaokret i „predstavite” Seku koju publika do sada nije imala priliku da upozna?

Seka: Mislim da se ovakve promene ne dešavaju preko noći. One se u čoveku dugo pripremaju, sazrevaju, a onda dođe trenutak kada jednostavno osetite da više ne želite da se uklapate ni u čija očekivanja. „Femme Fatale” je upravo to. Moja sloboda da budem sve ono što jesam, bez potrebe da bilo kome objašnjavam zašto.

Muzički smo napravili ozbiljan iskorak, produkcijski smo otišli u jednom modernijem pravcu, a vizuelno sam želela nešto snažno, drugačije, pomalo mračno, ali izuzetno ženstveno. Ipak, ono što je najvažnije jeste da se nisam odrekla sebe. Naprotiv, mislim da sam se ovim albumom sebi još više približila. Publika će upoznati neke moje nove strane, ali će u svakoj pesmi prepoznati emociju zbog koje me voli sve ove godine.

BURO. Jeste li imali jasnu predstavu o tome kako svaka pesma treba da zvuči, izgleda i bude predstavljena publici?

Seka: Bila sam uključena apsolutno u svaki segment. Od izbora pesama, tekstova, aranžmana, pa sve do najsitnijih detalja u produkciji i vizuelnom predstavljanju. Kada iza sebe imate toliko godina iskustva, vrlo dobro znate šta vam pristaje, šta vas pokreće i šta želite da kažete. Naravno, volim da čujem mišljenje ljudi sa kojima sarađujem i izuzetno poštujem njihov talenat, ali konačna odluka uvek mora da bude moja. Ja sam ta koja će te pesme pevati narednih dvadeset godina. Nisam želela album koji će zvučati aktuelno samo nekoliko meseci. Želela sam nešto što će imati karakter, identitet i trajanje. Perfekcionista sam i umem da budem veoma zahtevna, pre svega prema sebi.

BURO. Saradnja sa Rastom donela je spoj dva različita muzička senzibiliteta. Šta je on prepoznao u vama, a šta vi u njemu i šta ste otkrili o sebi radeći sa njim?

Seka: Mislim da je Rasta u meni prepoznao nešto što možda mnogi nisu očekivali, a to je spremnost da izađem iz svoje zone komfora i potpuno se prepustim drugačijem muzičkom izrazu. Ja sam u njemu prepoznala izuzetno talentovanog umetnika koji ima svoj svet, svoj zvuk i neverovatno jasnu viziju. Ono što mi se posebno dopada jeste to što se nije trudio da od mene napravi nekog drugog. Naprotiv, pronašli smo način da spojimo dva sveta koja na prvi pogled možda deluju nespojivo. Radeći sa njim, još jednom sam shvatila koliko je važno da umetnik ostane radoznao. Onog trenutka kada pomislite da sve znate, prestajete da rastete. A ja zaista nemam nameru da prestanem da rastem.

BURO. Postoji li pesma na albumu koja vam je posebno bliska i zašto?

Seka: Svaka pesma na ovom albumu ima svoju priču i svaka je na neki način deo mene. Neke su nastale iz emocija koje sam dugo nosila u sebi, neke su me podsetile na određene životne trenutke, a neke su mi otvorile potpuno nove prostore. Ne bih izdvajala samo jednu, jer mislim da će se moj odnos prema njima menjati kako vreme bude prolazilo. Ono što mogu da kažem jeste da na ovom albumu postoje pesme koje sam otpevala sa posebnom emocijom. Postoje stihovi koje ne morate lično da proživite da biste ih razumeli, ali kada ih jednom osetite, više ih nikada ne pevate na isti način.

BURO. Jesu li se s godinama vaši kriterijumi za dobru pesmu promenili i, ako da, na koji način?

Seka: Jesu, i to mnogo. Kada ste mladi, često vas ponese melodija, ritam, nešto što na prvo slušanje zvuči kao veliki hit. Danas mnogo više obraćam pažnju na ono što pesma ostavlja iza sebe. Za mene je dobra pesma ona koja vas dotakne čak i kada se muzika završi. Ona koja ima rečenicu u kojoj će neko prepoznati svoj život. Ne mora svaka pesma da bude komplikovana da bi bila velika. Nekada je jedna jednostavna, iskrena rečenica snažnija od čitavog aranžmana. I još nešto sam naučila: hit možete da napravite, ali emociju ne možete da izmislite.

BURO. U žiriju IDJ Show-a susrećete se sa mladim izvođačima koji karijeru grade u sasvim drugačijim okolnostima od onih u kojima ste vi počinjali. Šta vas najviše iznenađuje, fascinira, nervira ili dira u njihovom odnosu prema muzici i slavi?

Seka: Fascinira me koliko su danas mladi ljudi slobodni u izražavanju. Nemaju toliko straha od različitosti, spremni su da eksperimentišu, da se igraju muzikom, izgledom, žanrovima. To mi je divno. Ali ono što me ponekad zabrine jeste njihova potreba da sve dobiju odmah. Danas jedan snimak može da vam donese ogromnu popularnost preko noći, ali popularnost i karijera nisu isto. Mene su godine rada naučile da su strpljenje, disciplina i upornost jednako važni kao talenat. Posebno me dirne kada vidim mladu osobu koja zaista voli muziku, koja nije došla samo zbog pregleda i pratilaca, nego zato što ne može da zamisli život bez pevanja. Takve ljude odmah prepoznam.

BURO. Imaju li mladi izvođači nešto što je ljudima iz vaše generacije možda nedostajalo? I šta im, uprkos svim prednostima digitalnog doba, fali da bi izgradili karijeru koja traje?

Seka: Oni danas imaju mogućnosti o kojima smo mi mogli samo da sanjamo. Mogu da snime pesmu u svojoj sobi i da je već sutra čuje ceo svet. Imaju direktnu komunikaciju sa publikom i mnogo veću slobodu da sami kreiraju svoj put. Ali mislim da im ponekad nedostaje strpljenje. Mi smo morali da čekamo, da se borimo, da dokazujemo svoju vrednost iznova i iznova. I upravo nas je taj proces izgradio. Danas je lako postati viralan, ali je mnogo teže ostati relevantan. Karijera se ne meri brojem pregleda nego godinama tokom kojih ljudi žele da vas slušaju. A za to su potrebni ozbiljan rad, karakter i, pre svega, dobre pesme.

BURO. Postoji li nešto na šta su vas mladi takmičari podsetili da ne smete da izgubite kao izvođačica?

Seka: Podsetili su me koliko je važno sačuvati uzbuđenje. Onaj osećaj kada prvi put čujete dobru melodiju, kada uđete u studio i jedva čekate da nešto otpevate, kada imate tremu pred nastup. Posle toliko godina lako je da neke stvari postanu rutina, ali umetnost ne sme da bude rutina. Kada gledam njihovu želju, njihovu energiju i oči pune snova, setim se sebe sa početka karijere. I shvatim da, bez obzira na sve što sam postigla –

U meni i dalje živi ona ista devojka koja je samo želela da peva.

BURO. Vaš vizuelni identitet prolazio je kroz različite faze, od estetike Rika Ovensa i brenda Balenciaga do novih stilskih pravaca. Ko je trenutno vaš modni crush i da li i dalje postoji neki dizajner čije biste komade poželeli da nosite bez mnogo razmišljanja?

Seka: Moda je za mene oduvek bila način izražavanja, nikada samo pitanje garderobe. Volim dizajnere koji imaju hrabrosti da pomeraju granice i koji ne pokušavaju da se dopadnu svima. Rick Owens mi je i dalje izuzetno zanimljiv zbog svoje estetike, arhitekture odeće i načina na koji spaja snagu i minimalizam. Volim i Balenciagu, posebno kada moda ima dozu provokacije i umetničke slobode.

Ali danas sve manje robujem imenima. Može me oduševiti komad velikog dizajnera, ali isto tako i nešto što je napravio potpuno nepoznat mlad čovek. Važno mi je da odeća ima stav. Mislim da je najveći luksuz danas imati sopstveni stil, a ne izgledati kao svi ostali.

BURO. Kada je u pitanju vaš brend Second Skin 555, možemo li i šta da očekujemo novo do kraja godine?

Seka: Second Skin 555 je za mene mnogo više od modnog brenda. To je produžetak moje ličnosti, mog odnosa prema modi i slobodi izražavanja. Od samog početka želela sam da stvaram komade koje ljudi neće nositi samo zato što su moderni, već zato što se u njima osećaju dobro, snažno i svoje. Posebno me raduje pravac u kojem se brend razvija, sa sve više uniseks modela, oversized krojeva i komada koji nisu ograničeni klasičnim pravilima oblačenja.

Do kraja godine svakako želimo da nastavimo da iznenađujemo publiku novim idejama. Ne volim da otkrivam sve unapred, ali mogu da kažem da želim da Second Skin 555 bude brend koji ljudi prepoznaju po identitetu, a ne samo po logotipu.

BURO. Tokom godina postali ste mnogo glasniji kada je reč o društvenim temama. U kom trenutku ste shvatili da popularnost može da bude i alat za nešto više od promocije sopstvenog rada? O kojim temama želite više da govorite?

Seka: Mislim da sa godinama dolazi i veća svest o odgovornosti koju imate prema ljudima koji vas prate. Nikada nisam želela da budem osoba koja će govoriti samo onda kada je to popularno ili kada od toga može da ima neku korist. Ako moj glas može da pomogne makar jednoj osobi da se oseti manje usamljeno, manje odbačeno ili da dobije hrabrost da se izbori za sebe, onda smatram da imam obavezu da ga upotrebim.

Posebno su mi važne teme koje se tiču dece, nasilja, diskriminacije, prava žena i svih onih ljudi koji nemaju mogućnost da se njihov glas daleko čuje. Ne mislim da javne ličnosti moraju da imaju mišljenje o svemu. Ali mislim da je ćutanje, onda kada se dešava očigledna nepravda, takođe neka vrsta stava. A ja ne želim da živim tako da se jednog dana stidim svog ćutanja.

BURO. Kako danas izgleda vaš odnos prema telu u poređenju sa periodom kada ste tek počinjali karijeru? Šta se promenilo u odnosu prema zdravlju i spoljašnjosti?

Seka: Promenilo se gotovo sve. Kada ste mladi, mnogo više razmišljate o tome kako vas drugi vide. Opterećujete se kilogramima, izgledom, komentarima, tuđim očekivanjima. Danas mnogo više razmišljam o tome kako se osećam. Naravno da volim da izgledam lepo, da se negujem, treniram i vodim računa o sebi. Ali danas to radim prvenstveno zbog sebe, svog zdravlja i energije. Moje telo je prošlo kroz različite faze, kroz dve trudnoće, kroz mnogo promena, i danas prema njemu imam mnogo više poštovanja nego ranije. Mislim da je jedna od najlepših stvari koje godine donose upravo to što prestanete da se izvinjavate zbog svog izgleda. Žensko telo nije projekat koji stalno mora da se popravlja. Ono je deo našeg života, naše snage i naše priče.

BURO. Muzika, nastupi, modni brend, televizija, porodica, javni angažman – kada imate više obaveza nego vremena, prema kom kriterijumu odlučujete šta ima prednost?

Seka: Moja porodica je uvek na prvom mestu. To je jedina stvar oko koje nikada nemam dilemu. Sve ostalo može da se organizuje, pomeri, prilagodi, ali detinjstvo moje dece ne može da se ponovi. Naravno, moj posao zahteva ogromnu posvećenost i bilo bi neiskreno da kažem da je uvek lako pronaći balans. Nije. Postoje dani kada imam osećaj da mi je potrebno još deset sati. Ali naučila sam da ne moram u svakom trenutku da budem savršena u svemu. Nekada je važno da budem maksimalno posvećena poslu, a nekada da isključim telefon i budem samo mama Jakovu i Jovanu. Uspeh za mene danas nije samo ono što postignem na sceni, već i ono što sačuvam kod kuće.

BURO. Da li ste osoba koja sve planira unapred ili ostavljate i prostora za nepredviđene stvari?

Seka: Profesionalno volim da imam plan. Kada su u pitanju albumi, nastupi, spotovi ili moj modni brend, volim da znam šta radimo i kuda idemo. Vrlo sam organizovana i ne volim površnost. Ali privatno sam mnogo spontanija nego što ljudi misle. Volim iznenađenja, neplanirana putovanja, susrete, trenutke koji se jednostavno dogode. Život me je naučio da možete da isplanirate gotovo sve, osim onoga što će vas zaista promeniti. Najlepše, ali i najteže stvari često se dogode onda kada ih najmanje očekujete. Zato danas volim da imam plan, ali i dovoljno hrabrosti da ga promenim. Jer nekada vas upravo ono što niste planirali odvede tamo gde je trebalo da budete. 

Fotografije: Dan Cristian Gocan