Povezano
Prateći uspeh filma „Majkl“ (Michael) pozabavili smo se fenomenom „kralja popa“ na prostorima nekadašnje Jugoslavije, iz perspektive tadašnje muzičke štampe. Fokusirali smo se na izdanja i pesme koje prate ovaj film i pokušali da, po ko zna koji put, objasnimo zašto traju decenijama.
Koliko god se domaća rok kritika osamdesetih trudila da sačuva distancu prema američkom mejnstrimu, pojavom Majkla Džeksona takav odnos je postao praktično besmislen. Jugoslovenski muzički novinari možda jesu više voleli Bouvija, Lu Rida ili „The Clash“, ali kada se pojavio „Thriller“, bilo je jasno da se pravila menjaju. Naši eminentni muzički magazini tog vremena, „Džuboks“ i „Rock“, nisu pisali samo o novom albumu, već o fenomenu koji menja način na koji se pop muzika prodaje, izgleda, stvara, zvuči i sluša.
Album „Off the Wall” (1979) svakako zaslužuje posebno mesto, jer upravo tu počinje transformacija Jacksona od zapažene „Jackson 5 zvezde“ u neprikosnoveni fenomen. Jugoslovenska štampa krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih doživljavala je taj album kao eksploziju modernog „crnog popa“ i sofisticiranog diska. Pisalo se o „savršeno ispoliranom gruvu“, dok je svetska štampa nagoveštavala mogućnost nadolazećeg naslednika Stivija Vondera (što se ubrzo ispostavilo kao tačno).
Producent Kvinsi Džons insistirao je na Majklovom vokalu sa pratećim vriscima, specifičnim dahtanjem, šaputanjima i neobičnim uzvicima kao obeležjima „nove urbane muzike“: Džons je disko smelo izvukao iz klišea plesnog podijuma i uveo ga direktno u mejnstrim pop kulturu. Pesme „Don’t Stop ’Til You Get Enough“, „Rock With You“ i „Off the Wall“ zvučale su poput nagoveštaja nove ere – elegantne, zavodljive, a tehnički hirurški precizne. Upravo na toj ploči Džekson prvi put deluje nedodirljivo.
Njegov imidž je postao autentičan, spreman za dalje usavršavanje.
Singl „Billie Jean“ je među muzičkim kritičarima u Jugoslaviji doživljavan kao mračna urbana priča upakovana u savršen pop ritam. „Beat It“ je izazivao gotovo nevericu. Prolazeći danas kroz dostupne tekstove iz tog vremena na internetu, prosto se oseća neverica pred činjenicom da je MTV eksplodirao uz funki bas liniju i dominantni gitarski solo Edija Van Halena. Naslovna pesma sa albuma „Thriller“ (1982) već je pripadala nekoj drugoj dimenziji. MTV je uz megalomansku kampanju premijerno emitovao ovu kratku horor-muzičku formu 2. decembra 1983. Ništa posle toga više nije bilo isto. Michael Jackson od tada više neće biti samo pevač, već multimedijalni performer. Kvinsi Džons je opisivan kao „zvučni arhitekta“, dok je Džekson predstavljan kao čovek koji pop muziku tretira sa gotovo vojničkom preciznošću.
Čak su i jugoslovenski muzički skeptici priznavali isto: do tada niko nije imao takvu kontrolu nad ritmom, slikom, pokretom i emocijom publike. U emisiji „Nedeljno popodne“, koju je uređivala redakcija Radio-televizije Beograd (koliko me sećanje služi), ovaj video spot prvi put je emitovan nekoliko nedelja kasnije u okviru JRT sistema (Jugoslovenska Radio-televizija). Zbog njegove dužine i da bi održali pažnju gledalaca, video je podeljen u nekoliko segmenata tokom emisije. Sećam se da me kao klinca estetika i radnja ovog kratkog muzičkog filma prilično uplašila, a pesma i koreografija raspametili.
Izlaskom albuma „Bad“ (1987) atmosfera se menja. Kritika postaje oštrija, nervoznija, ponekad zajedljiva. Pisalo se o megalomaniji, opsesiji sopstvenim likom, o izvođaču koji pokušava da obori sopstveni rekord i da nadmaši prethodnika – najuspešniji album u istoriji popularne muzike. Uspehom singlova „Bad“, „Smooth Criminal“, „Dirty Diana“ i „Man in the Mirror“, Jacksonova svetska popularnost se nije mogla zaustaviti. Jugoslovenski rok novinari posebno su cenili agresivniji ritam i „mračniji“ ton albuma. Michael sada zvuči hladnije, urbanije i zaista opasno.
„Bad“ je više insistirao na umetničkom autoritetu nego na toplini.
Decenijama kasnije, zahvaljujući filmu „Michael“ reditelja Antoana Fukua, ovaj artist ponovo dominira planetom. Odavno nismo svedočili ovakvom miksu nostalgije, kontroverze i masovne histerije. Bioskopi su prepuni, soundtrack ruši striming platforme i top liste, a društvene mreže izgledaju kao da smo se vratili u 1987. godinu. Najveće iznenađenje u filmu je Džafar Džekson, Majklov bratanac, koji je veoma uverljivo uspeo da oživi lik svog strica. Način kretanja, glas, pogled, eksplozivnost nastupa…
Pojedine scene deluju prilično autentično. Naravno, film je otvorio i stare rane. Optužbe koje su godinama pratile Džeksona ponovo su tema. Mediji sa pravom kritikuju to što se film završava u najdramatičnijem periodu Džeksonove karijere, ignorišući kontroverze i optužbe koje su ga pratile tokom devedesetih.
Rasprave su intenzivne, a efekat na publiku još veći.
Uspeh Majklove muzike danas ima vrlo konkretne razmere. Nakon premijere filma, pesme i albumi su se vratili pre svega na zvanične američke i britanske top liste. U Americi se izdanja „Thriller“, „Number Ones“ (2003) i „The Essential Michael Jackson“ (2005) ponovo nalaze među najprodavanijim i najstrimovanijim na „Billboardovim Top R&B Albums“, „Top R&B/Hip-Hop Albums“, „Vinyl Albums“ i „Top Album Sales“ listama. U Velikoj Britaniji „The Essential Michael Jackson“ se pojavio među deset najuspešnijih izdanja na „Official Albums Chart“ i „Official Albums Streaming Chart“ listama, dok pojedine Jacksonove pesme trenutno dominiraju na „UK Hip-Hop & R&B Singles“ listama. Interesovanje za album „Michael: Songs from the Motion Picture“ je dodatno poguralo Džeksonovu diskografiju na globalnim Apple Music listama, gde se nekoliko njegovih albuma istovremeno nalazi u Top 10. Na Spotify platformi, Majklov katalog doživljava preporod, sa više njegovih pesama koje su sinhronizovano ušle na globalne i viralne liste.
Soundtrack je u ovom slučaju odigrao ulogu podsetnika na to koliko je Džeksonova muzika ostala inovativna, ne gubeći relevantnost. „Billie Jean“ i dalje zvuči kao paranoični noćni bit iz budućnosti. „Smooth Criminal“ ostaje najstilizovanija ikada snimljena gengsta-pop ekstravaganca. „Human Nature“ i „Man in the Mirror“ su svojevrsne himne kakve moderna pop muzika odavno više ne ume da isporuči.
Muzika Majkla Džeksona preživela je smenu formata, generacija, gašenje MTV-ja koji ga je delom stvorio kao i promenu sistema po kom funkcioniše muzička industrija. Preživela je internet, tabloide, trendove na društvenim mrežama, digitalizaciju i beskrajne pokušaje da se njen značaj relativizuje. Malo je umetnika i solo izvođača, koji su uspeli da postanu istinski spektakl svetskih razmera, sa muzikom koju vole milioni ljudi. Verovatno se zbog toga pesme Majkla Džeksona danas vraćaju podjednako snažne kao osamdesetih godina. Kralj popa, zapravo, nikada nije sišao sa trona.
Naslovna fotografija: Jazz Archiv Hamburg / Hardy Schiffler / akg-images / Profimedia