Zanatlije kao da postaju nova elita, dok nam AI odnosi staru

Generacijama unazad, roditeljski savet: ,,Završi fakultet da ne bi morao da radiš težak posao“, je zvučao kao zagarantovani uspeh. Od kasnih osamdesetih godina, mlade osobe su rutinski usmeravane ka prestižnim pozicijama ,,belih kragni“ pravu, finansijama, konsaltingu i menadžmentu. Fizički rad, popravke, građevina i instalacije posmatrani su kao sektori iz kojih po svaku cenu treba pobeći. Četrdeset godina kasnije, svaka pretpostavka utkana u taj tradicionalni savet doživljava potpunu inverziju.

Ukoliko danas imate tinejdžera koji se pita šta da radi sa svojim životom, evo kako tržište rada izgleda: mlada osoba koja sa 28 godina postane majstor električar imaće neuporedivo stabilniju, a neretko i unosniju karijeru od diplomiranog studenta marketinga istih godina.

Dobrodošli u novu realnost, gde AI i veštačka inteligencija iz korena menja definiciju elitnog zanimanja.

Moravčev paradoks

U osnovi ove seizmičke promene nalazi se fenomen poznat u nauci kao Moravčev paradoks. Još 1988. godine, robotičar Hans Moravec primetio je fascinantnu asimetriju: kompjuterima je izuzetno lako da pobede čoveka u šahu ili reše složene matematičke teoreme, ali im je neverovatno teško da pouzdano podignu šoljicu kafe ili prošetaju kroz neurednu sobu.

Ono što je ljudima kognitivno naporno, za mašine je prosto, ono što mi radimo refleksno, za AI je noćna mora.

Upravo taj paradoks danas diktira koje poslove će veštačka inteligencija i AI preuzeti. Kognitivni rad se odvija u kontrolisanom okruženju sa strukturiranim podacima.

Pregled pravne dokumentacije, pisanje složenih korporativnih ugovora, finansijska analiza, pa čak i osnovna medicinska dijagnostika, predstavljaju zadatke koje algoritmi izuzetno brzo i efikasno rešavaju.

Sa druge strane, fizički svet je nepredvidiv i pun varijacija. Svaki izlazak vodoinstalatera na teren predstavlja potpuno nov i jedinstven problem. Popravka cevi iza završenog zida ili dijagnostikovanje kvara na dotrajalom uređaju zahtevaju nivo senzomotoričke inteligencije koji najnapredniji AI, roboti današnjice još uvek ne poseduju.

Globalni potres: AI advokati, menadžeri, psiholozi…

Da ovo nije samo futuristička teorija, potvrđuju izveštaji vodećih svetskih institucija. Prema analizama investicione banke Goldman Sachs, novi talas generativne veštačke inteligencije mogao bi da utiče na oko 300 miliona poslova širom sveta. Pritom, udarac će biti mnogo jači u razvijenim ekonomijama, a visokoobrazovani radnici u kancelarijama su pod znatno većim rizikom od onih koji obavljaju manuelne poslove.

Administrativni radnici i advokati naći će se na najjačem udaru, dok će poslovi na otvorenom, poput popravki i građevine, osetiti minimalan efekat

Podaci za američko tržište su zapanjujući: čak 46% zadataka u administrativnoj podršci i 44% u pravnoj industriji podložno je direktnoj automatizaciji.

Istraživanja organizacije Pew Research Center dodatno produbljuju ovu sliku i razbijaju stare mitove o sigurnosti diplome.

Studije pokazuju da su poslovi sa najvišim stepenom obrazovanja ujedno i najizloženiji tehnološkom šoku

Oko 44% radnika sa fakultetskom diplomom (Bachelor nivo i više) nalazi se na pozicijama sa visokom izloženošću veštačkoj inteligenciji, dok je svega 7% njih potpuno zaštićeno od ovog uticaja. Sa druge strane, radnici bez visokog obrazovanja dominantno i suvereno vladaju pozicijama sa izrazito niskim rizikom od automatizacije.

Majstori kao nova visoko plaćena klasa

Globalna tranzicija se i te kako preliva na domaće tržište, stvarajući potpuno novu ekonomsku dinamiku. Prema podacima platformi za zapošljavanje Infostud za 2024. i prvu polovinu 2025. godine, najveći izazov srpskog tržišta rada ostaje hronični i izraziti deficit zanatlija. Dok se kandidati za generičke kancelarijske poslove takmiče u sve oštrijoj konkurenciji, majstori su u poziciji da diktiraju sopstvena pravila.

Statistika je neumoljiva. Iako je ukupno tržište rada tokom 2025. godine doživelo opšte usporavanje i pad u broju objavljenih oglasa od 15%, potražnja za zanatlijama ostala je konstantna i ogromna. U zvaničnim oglasima poslodavaca, zidarima se u proseku nudilo oko 185.000 dinara, autolimarima 162.000 dinara, a mehaničarima oko 135.000 dinara… U ekstremnijim slučajevima drastičnog deficita specifičnih profila, ponuđene plate za majstore išle su i do neverovatnih 350.000 dinara.

Pojedini majstori koji rade samostalno navode da u jeku sezone bez problema mogu da prihoduju mesečno i po 300.000 dinara, što ih stavlja u isti rang, ili čak ispred mnogih IT stručnjaka i inženjera

Za to vreme, klasična administrativna zanimanja ozbiljno kaskaju po pitanju zarada. Administrativnim radnicima se, prema istraživanjima, u proseku nudi oko 77.000 dinara, što je često manje od plate magacionera (74.000 dinara) ili radnika u proizvodnji koji ne zahtevaju visoko obrazovanje.

Paradoks modernog doba je očigledan: generički kancelarijski posao danas finansijski debelo zaostaje za onim poslovima od kojih su nas u mladosti ubeđivali da bežimo.

Majstor u Srbiji više nije asocijacija na lošeg đaka sa skromnim prihodima, već na uspešnog preduzetnika čije se vreme zakazuje nedeljama unapred.

Budućnost fizičkog rada: Augmentacija, a ne eliminacija

Šta onda čeka zanatski sektor u nadolazećoj eri tehnološke eksplozije? Za razliku od kognitivnih radnika kojima softveri prete direktnom zamenom.

Zanatlije će doživeti takozvanu augmentaciju, moderna tehnologija će im olakšati rad, ali im ga apsolutno neće ukrasti

Uzmimo za primer elektroinstalatere. Umesto da rizikuju život provlačeći se kroz uske, opasne i mračne instalacije, uskoro će rutinski koristiti male dronove sa senzorima i kamerama kako bi iz bezbednosti svog vozila dijagnostikovali kratak spoj i precizno isključili struju pre nego što uopšte kroče u nebezbedan objekat.

Sa druge strane, krovopokrivači i građevinci nosiće specijalizovane ergonomske egzoskelete koji će apsorbovati desetine kilograma pritiska sa njihove kičme i zglobova, dramatično im produžavajući radni vek i čuvajući im zdravlje. Veštačka inteligencija i robotika u njihovom slučaju nemaju ulogu egzekutora, već pametnog alata koji će ih učiniti super-majstorima.

Nalazimo se u trenutku kada je neophodno fundamentalno preispitivanje društvenih vrednosti. AI iako neke plaši, isto tako dosta i pomaže i unapređuje mnoge veštine i poslove, a istovremeno vraća vrednost nekim zaboravljenim zanimanjima.

Zanati su, u svojoj suštini, oduvek bili dostojanstven, pošten i stvaran rad, ali danas oni evoluiraju i u izuzetno unosne, otporne karijere. Vodoinstalater koji vam vikendom dolazi u stan obavlja prljav posao pod uslovima koje bi većina diplomaca odbila sa gnušanjem, oslanjajući se pritom na duboko, specifično iskustvo koje se gradilo godinama.

Dok će mnoge rutinske kancelarijske poslove sofisticirani algoritam AI obaviti za sekundu, ruke koje poseduju istinski zanat ostaju apsolutno nedostižne za mašine i samim tim – neprocenjive.

foto: pexels.com