Tabu pod ključem iliti „Privatni sef” Britanske biblioteke

Dok je Pariz svoju zabranjenu literaturu čuvao u zloglasnom „Paklu“ (L’Enfer), London je imao svoj, jednako misteriozan i strogo čuvan trezor, Private Case (Privatni sef). Smeštena unutar zidina Britanskog muzeja (iz kojeg će se tek 1973. godine izdvojiti Britanska biblioteka), ova kolekcija je decenijama krila hiljade erotskih, opscenih i subverzivnih dela daleko od očiju javnosti.

Ono što je u viktorijansko doba počelo kao stroga moralna cenzura, danas predstavlja jednu od najfascinantnijih digitalnih arhiva istorije ljudske seksualnosti.

Knjige pod ključem

Sredinom 19. veka, Velikom Britanijom vladao je rigorozan moralni kodeks koji je kulminirao usvajanjem Zakona o opscenim publikacijama (Obscene Publications Act) 1857. godine. Britanski muzej, kao depozitna biblioteka koja je automatski dobijala primerak svake štampane knjige u zemlji, našao se u problemu: šta raditi sa pornografijom i erotikom?

Rešenje je bilo jednostavno, ali ekstremno. Odlučeno je da se takve knjige doslovno zaključavaju u drvene ormare u kancelariji glavnog kustosa. Čak je i samo postojanje kataloga ovih dela bilo dugo skrivano od opšte čitalačke publike. Pristup Private Case fondu imali su isključivo uporna „gospoda naučnici“, i to isključivo uz specijalnu, pisanu dozvolu, čime se biblioteka štitila od optužbi za širenje nemorala.

Pored zaplena, ovaj tajni fond je najviše rastao zahvaljujući privatnim kolekcionarima. Najdramatičniji trenutak u istoriji Private Case kolekcije dogodio se 1900. godine. Bogati viktorijanski kolekcionar Henri Spenser Ešbi zaveštao je muzeju svoju neprocenjivu i svetski poznatu zbirku dela Miguela de Servantesa. Međutim, postojao je jedan striktan uslov: muzej je morao u paketu da prihvati i njegovu tajnu kolekciju od skoro 1.400 tomova eksplicitne erotike.

Uprava muzeja je, teška srca, pristala na ucenu kako ne bi izgubila Servantesa. Neke duplikate su uništili, ali je Ešbijeva erotika u najvećoj meri trajno zaključana u Privatni sef, čineći ga jednom od najvećih takvih kolekcija na svetu.

Istorijska prekretnica

Kako su se društvene norme menjale, tako su popuštale i stege cenzure. Kolekcija Private Case je zvanično zatvorena za nove unose 1990. godine, postala je zaokružen istorijski fond, a sve restrikcije za njeno korišćenje u čitaonicama su ukinute.

Prava revolucija odigrala se skoro, a tu istorijsku vest je lepo objavio i britanski list The Guardian:

Britanska biblioteka je odlučila da celokupan sadržaj od oko 2.500 tomova svog Privatnog sefa postavi onlajn

Medi Smit, kustoskinja štampanih kolekcija, tada je za The Guardian objasnila da je ovaj materijal bio zaključan u ormarima od 1850-ih jer je smatran neprikladnim, obuhvatajući „praktično sve što ima veze sa seksom“. Zahvaljujući saradnji sa akademskim izdavačem Gale, kolekcija je digitalizovana i sada je deo ogromne baze pod nazivom „Arhiva seksualnosti i roda“ (Archives of Sexuality and Gender).

Šta se krilo u tami?

Digitalizacija je na svetlost dana iznela dela koja datiraju još iz 1658. godine.

Među njima su rani primeri gej erotske proze iz 19. veka, nasilni erotski radovi Markiza de Sada, pa čak i adresari seksualnih radnica iz londonskog Kovent Gardena iz 18. veka

Posebnu pažnju javnosti privukao je serijal erotskih knjiga „A New Description of Merryland“ iz 1740-ih. Ove satirične knjige, koje je autor Tomas Strecer pisao pod urnebesnim i vulgarnim pseudonimom Rodžer Fjukvel (Roger Pheuquewell), obiluju metaforama u kojima se žensko telo opisuje kao specifičan geografski pejzaž i „zemlja koju treba preorati“.

Posebnu pažnju javnosti privukao je serijal erotskih knjiga „A New Description of Merryland“ iz 1740-ih

Trezori su konačno otvoreni

Iz Fani Hil (Fanny Hill):

„Njen kršni pastuv se tada raskopčao i pokazao nag, krut i uspravan onaj čudesni mehanizam, koji nikada ranije nadohvat oka nisam videla, i u koji sam, zbog silnog uzbuđenja što ga je moje sopstveno sedište zadovoljstva počelo žestoko da oseća, blenula i gutala ga očima”.

Iz Herisovog spiska dama iz Kovent Gardena (Harris’s List of Covent Garden Ladies):

‚‚Ova dama je visoka i prilično jedra, izuzetno je svetle puti, što smatramo darom prirode, jer verujemo da je potpuni stranac prahu od bisera… Jedna funta i jedan šiling je uobičajena naknada za ovu ženu… ali dva zlatnika pružiće joj daleko veće zadovoljstvo, i podariće joj takav nalet dobrog raspoloženja, koji će je navesti na nesvakidašnje napore“.

Iz Priče o O (From Story of O):

‚‚Da li bi ikada smela da mu kaže da nijedno zadovoljstvo, nijedna radost, nijedna izmišljotina njene mašte nikada ne bi mogla da se takmiči sa srećom koju je osećala zbog načina na koji ju je koristio sa tako potpunom slobodom, pri samoj pomisli da bi mogao da uradi bilo šta sa njom, da nije bilo granice, nikakvog ograničenja u načinu na koji bi, na njenom telu, mogao da traži zadovoljstvo?„