NOVA BOSA NOVA: Slušali smo album koji nas je odveo u Rio de Žaneiro

Tokom prethodne dve decenije harizmatični Seu Žorži (Seu Jorge) uspeo je da postane gotovo univerzalni simbol brazilske muzike za ostatak sveta; glas Rio de Žaneira koji istovremeno pripada sambi, soulu, R&B-ju, disku, tradiciji brazilske popularne muzike (Música Popular Brasileira-MPB, prim.aut.), filmskoj umetnosti i egzotičnom popu.

Međutim, album „The Other Side“ pokazuje nešto sasvim drugo – umetnika koji je odlučio da po prvi put u karijeri, prestane svesno da zavodi publiku i stvori nešto intuitivno što će posedovati trajnu vrednost. Seuov novi album nastajao je gotovo opsesivno dugo, čak šesnaest godina.

Sniman između Los Anđelesa i Brazila, razvijan kroz periode pauza, pandemije, filmskih angažmana i životnih situacija. „The Other Side“ (Black Service, Amor in Sound) sada zvuči upravo kao svaki veliki album: nezainteresovan za trendove, vođen ljubavlju, vizijom i verom.

Produkciju potpisuje Mario Kaldato Džunior, legendarni producent poznat po radu sa bendom Beastie Boys, ali i čovek koji možda najbolje razume Žoržijevu ideju spoja brazilske tradicije i savremenog izraza. Sve je pažljivo postavljeno. Stiče se utisak da je akcenat stavljen na prostor koji ispunjava muzika i u kom „dramski“ prelazi imaju posebnu teksturu.

Tome su najviše doprinele orkestracije dirigenta i aranžera Miguela Atvuda-Fergusona. Njihovo mesto je raskošno gde treba ili nežno prisutno tamo gde je neophodno samo istaći emociju.

Od uvodne numere „Crença“ jasno je da Seu Žorži ovoga puta nema nameru da publici isporuči hit poput „Burguesinha“ (2007) niti da ponovi lakoću albuma „Músicas Para Churrasco 1&2“ (2011, 2015). Pesme na „The Other Side“ sagorevaju lagano i snažno. Seuov duboki bariton nikada nije zvučao smirenije, smelije ali ni ranjivije.

Interpretacije su poput njegovih filmskih uloga, odišu iskustvom i stoprocentnom otvorenošću. Upravo je ovde Žorže savladao veštinu izvođenja.

Kvalitet se ogleda i u izboru saradnika. Marisa Monte u pesmi „Quando Chego“ donosi nežnost i diskretnu strast, dok duet sa Marijom Ritom u „Vento de Maio“ predstavlja jedan od najlepših trenutaka.

Njihova virtuoznost predstavlja emotivni sudar različitih senzibiliteta. Autorski naboj između Beka i Seua prvi put je manifestovan na kompilaciji „Red Hot & Rio 2“ (2011) u verziji pesme „Tropicália“ (Mario C. 2011 Remix).

Hrabriji zajednički istup sada se ogleda u obradi numere „River Man“ Nika Drejka. Melanholični folk klasik pretvoren je u suptilnu džez-bosa meditaciju koja lebdi između Kalifornije sedamdesetih i noćnog bara u Riju.

Album koji hipnotiše

„The Other Side“ razlikuje se od prethodnih Seuovih albuma po potpunom odsustvu potrebe da se snimi ploča namenjena stadionskoj publici ili striktno za radijske formate. Seu je birao atmosferu, dramaturgiju, lenje transformacije bez nametanja dinamike. U tom smislu, bliži je estetici izdanja džez etikete ECM Records nego savremenom brazilskom popu.

Prilikom izlaska izdanja, autor je izjavio da je njegova ambicija da osvoji ozbiljno međunarodno priznanje, kao što je Grammy. Da ne bude zabune, Žorži je do sada dva puta dobio „Latin Grammy Award“ ali imajući u vidu grandioznost projekta „The Other Side“, sa pravom očekuje pažnju i naklonost Američke muzičke akademije.

Ne samo zbog impresivne produkcije, velikih gostujućih imena ili dugog procesa nastanka, već zato što je „The Other Side“ izdanje autora koji je hrabro odlučio da sopstvenu karijeru izmesti van granica Latinske Amerike.

Seu Žorži je fokusiran, emotivno direktan i estetski besprekoran. „The Other Side“ je njegov najsofisticiraniji album, prvi koji u potpunosti opravdava status umetnika svetskog formata.

Kada na kraju utihnu poslednji tonovi sedmominutne, hipnotički zavodljive teme „Beleza Barbara“, ostaje osećaj da ste upravo odslušali ploču – D Ploču – čiji će sadržaj nastaviti da vas proganja.