Amina Hasanbegović: Nikada nisam želela da napustim Novi Pazar, već da svet dovedem ovde

Modna dizajnerka Amina Hasanbegović već petnaest godina gradi autentičan modni izraz – iz Novog Pazara, dokazujući da vrhunska moda ne mora nastajati u velikim centrima. A kad kažemo vrhunska moda, mislimo na unikatne haljine, venčanice i haute couture – koja je nadrasla region. U razgovoru za BURO. dotakli smo se tema kao što su autentičnost u vremenu hiperprodukcije, ženama za koje stvara, međunarodnim klijentima i prvoj samostalnoj reviji koja je očekuje krajem leta.

Kada se pomene tvoje ime, jedna od prvih asocijacija je Novi Pazar. U vremenu kada se uspeh uglavnom vezuje za velike centre, svoju priču si izgradila upravo ovde. Kako danas gledaš na tu odluku?

Novi Pazar me inspiriše. To je veoma specifičan grad, sa snažno izraženim karakterom. Ipak, ono što ga za mene čini posebnim jesu ljudi. Ja sam osoba trenutka i uživam u malim stvarima, u svakodnevnim susretima i druženjima, i upravo me to inspiriše. Nisam sigurna da bih radila i stvarala na isti način da živim negde drugde. Verujem da je upravo činjenica da sam ovde jedna od tajni mog uspeha. Nikada nisam ni pomislila da napustim ovaj grad, već sam želela da svet dovedem ovde.

Dolaziš iz grada koji se često vezuje za džins i tekstilnu proizvodnju – koliko te je to na neki način oblikovalo kao dizajnerku?

Svakako da jeste. Nekoliko godina sam radila kolekcije džinsa za druge brendove i to mi je donelo veliko iskustvo i razumevanje samog procesa proizvodnje i razvoja proizvoda. Zbog toga i danas često u svojim ready-to-wear kolekcijama imam modele od džinsa.

Kako si i kada počela da se baviš visokom modom?

Vrlo rano sam počela da radim. Pre mog odabira radila sam za druge firme koje se bave proizvodnjom dzins kolekcije i to mi je veoma značilo. Kada je trebalo da krenem samostalno lako sam prepoznala u sebi ono sto najviše volim, a to je visoka moda. Razvoj je tekao i odvijao se sasvim prirodno tako sto sam nekada sastanke sa klijentkinjama organizovala u kafiću a kasnije u prvom ateljeu. Prvi atelje je bio u jednoj od soba u našoj kući. Sećam ga se kao vrlo malog, ali punog snova.

Svaki napredak i novo iskustvo me je činilo srećnom i sve je ostavilo poseban trag u razvoju.

Moda je deo mog života još od detinjstva, ali profesionalno sam se njome počela baviti pre petnaest godina, kada sam osnovala svoj brend. Imala sam utisak da sam išla najtežim putem, jer sam bila među prvima koji su krenuli da grade ovakvu priču. Nisam imala tim, nisam imala mnogo znanja o visokoj modi, nisam imala proizvodnju niti razvijenu nabavku materijala. Danas je sve mnogo dostupnije i lakše nego što je bilo tada. Mnoge stvari koje su meni predstavljale problem morala sam sama da rešavam i da pronalazim odgovore kroz iskustvo.

Od samog početka privlačila me je visoka moda jer mi je pružala slobodu da stvaram bez kompromisa, da istražujem forme, konstrukciju i ručni rad na način koji prevazilazi svakodnevnu odeću. Tokom godina razvijala sam svoj prepoznatljiv izraz kroz couture komade, scenske kostime i unikatne kreacije, a danas visoku modu doživljavam kao spoj umetnosti, zanata i emocije. Za mene je svaki model prilika da ispričam priču i stvorim nešto što će trajati mnogo duže od jednog modnog trenutka.

U tvojim kolekcijama primetna je snažna nota jake žene, ali istovremeno i nežnost, tradicija i emotivnost. Koliko je lokalni identitet prisutan u tvom radu?

Ovaj grad me je oblikovao kao osobu i u gotovo svakom mom komadu može da se oseti deo tradicije i nasleđa iz kojeg dolazim. Ne nužno direktno i doslovno, ali sve ono što me je formiralo kao čoveka prenosim i kroz svoj rad. Verujem da se identitet oseća kroz senzibilitet, kroz način na koji posmatrate lepotu, eleganciju i ženu.

Koje materijale koristiš?

To uvek zavisi od kolekcije i priče koju želim da ispričam. Volim da istražujem različite materijale i njihove mogućnosti, a posebno me inspirišu oni koji prvobitno nisu namenjeni modnoj industriji. Kroz svoj rad često koristim metalne mreže, različite konstrukcione materijale, elemente koji se koriste u enterijeru ili industrijskom dizajnu, kao i prirodne materijale koje transformišem u deo modne forme. Privlači me proces istraživanja i pomeranja granica između mode, umetnosti i skulpture. Naravno, pored toga koristim i klasične couture materijale poput svile, satena, tila, čipke i ručno izrađenih aplikacija, ali upravo spoj neočekivanih i tradicionalnih materijala daje mojim kolekcijama prepoznatljiv karakter.

Kakav je danas položaj modnih dizajnera u Srbiji, posebno u vremenu brze mode i hiperprodukcije?

Činjenica da je globalizacija prisutna u modi i da sve postaje slično, na neki način ide nama u prilog. Verujem da je budućnost mode upravo u unikatnoj izradi i individualnom pristupu. To je, po mom mišljenju, i najlepši deo modne industrije. Najviše volim kada sednem sa klijentkinjom, kada razgovaramo, kada popijemo kafu. Tada mogu da osetim njenu energiju, da razumem šta joj pristaje i šta može da ponese. Taj susret jedan na jedan za mene je izuzetno važan. Zbog toga mi klijentkinje dolaze iz celog sveta u atelje u Novom Pazaru. Imamo svakodnevno i onlajn sastanke, ali čini mi se da najlepši i najuspešniji modeli nastaju upravo iz tih ličnih susreta.

Kakve su reakcije stranaca kada saznaju da dolaziš iz Novog Pazara? Koliko ti je važno prisustvo na međunarodnoj sceni i kako danas funkcioniše tvoj rad između Novog Pazara i sveta?

Nedavno sam imala klijentkinju iz Egipta koja je doputovala preko Beograda u Novi Pazar. Provela je ovde nekoliko dana, poručila venčanicu i vratila se kući puna utisaka. Ono što ljudi najčešće osete kada dođu u Novi Pazar jeste toplina, gostoprimstvo i srdačnost ljudi. To je nešto na šta svi odmah reaguju. Često me pitaju zašto su ljudi ovde toliko nasmejani, srećni i otvoreni. Ponosna sam na to što kroz svoj rad mogu da predstavljam i sebe i svoj grad. Nekada su naši klijenti bili ljudi koji imaju poreklo sa ovih prostora, a danas već godinama naručuju i stranci koji nas pronađu.

Kako danas, nakon brojnih međunarodnih saradnji i klijenata iz različitih delova sveta, gledaš na odnos lokalnog identiteta i globalne mode?

Mislim da upravo autentičnost postaje najvažnija vrednost. U vremenu kada je sve dostupno i kada moda veoma brzo putuje, ljudi sve više tragaju za nečim što ima lični pečat. Nikada nisam želela da budem kopija bilo kog svetskog brenda. Verujem da ljudi prepoznaju iskrenost i autentičnost. Upravo zbog toga mislim da lokalni identitet i globalna moda danas mogu savršeno da funkcionišu zajedno.

Bila si deo ovogodišnjeg Mikser festivala u Novom Pazaru. Šta za grad znači jedan takav događaj?

Novi Pazar je jedan od najmlađih gradova u Evropi. Nedavno smo organizovali jednu modnu radionicu i ljudi su bili iznenađeni kada se za svega šest minuta prijavilo trideset učesnika. To govori koliko su ljudi željni kvalitetnih događaja i novih sadržaja. Mikser je nešto što je ovom gradu zaista bilo potrebno i veoma sam ponosna što se dešavao upravo ovde. Verujem da to mnogo znači mladim ljudima.

Kako je izgledalo tvoje predavanje na Mikser festivalu?

Predavanje na Mikser festivalu bilo je jedno veoma inspirativno iskustvo. Govorila sam o svom profesionalnom putu, izazovima sa kojima sam se susretala tokom godina, ali i o tome koliko su upornost, rad i ljubav prema poslu važni za izgradnju jednog brenda. Posebno mi je bilo drago što sam imala priliku da svoje iskustvo podelim sa ljudima koji tek grade svoj put i da ih ohrabrim da veruju u svoje ideje. Trudim se da kroz predavanja i rad sa mladima podelim svoje iskustvo i da im skratim put do uspeha. Ako kroz jedno predavanje ili razgovor mogu nekome da pomognem da izbegnu greške koje sam ja pravila godinama, smatram da je to velika stvar.

Kada bi morala da opišeš ženu za koju stvaraš, kako bi ona izgledala?

Zadovoljna, voljena, sigurna i zahvalna. To je žena za koju kreiram. Ne definišu je godine, profesija ili mesto u kojem živi. Definiše je način na koji nosi sebe.

Šta te očekuje u budućnosti?

Prvi put, posle petnaest godina rada, planiram da napravim reviju koja će u potpunosti biti moja. Već radim na toj kolekciji i to će, na neki način, biti moja prva prava revija – onakva kakvu sam oduvek želela. Do sada sam se uglavnom priključivala drugim događajima i manifestacijama. Uvek sam želela da budem deo nečega većeg i da dam svoj doprinos, ali nikada nisam imala osećaj da je to u potpunosti ono što želim. Sada prvi put radim za svoju dušu. Jedva čekam da se krajem leta predstavim novom kolekcijom, za koju verujem da će biti moja najzrelija i najličnija kolekcija do sada.

Fotografije: Jovan Mitrović, Hatidže Hasanbegović, Mrđa Lovers, Privatna arhiva