U srcu korzikanske makije

Napokon – Korzika. Nakon Tinosa i kikladskog vetra, stigla sam na ostrvo za koje su mi pričali da zna da bude nepredvidivo. Divlje. Gordo. Nedokučivo. 

Moja mala, kamena kuća se nalazi u selu Sota (Sotta), uvučena u šumi i okružena planinama. Obećava mi da ću dobro spavati, jer okolo nema ničega osim rastinja u pastelnim bojama, leptira i zrikavaca koji prave pauze samo kad duva vetar ili pljusne kiša iz niskog oblaka.

Da bih upoznala pravu Korziku, krećem od juga i zavlačim se duboko u unutrašnjost ostrva i otkrivam sela Sarten, Zonza, Figari, Leče (Lecce), Sota (Sotta).

Srednjevekovna sela na vrhovima brda nisu samo romantične slike kao na uljanim platnima starih majstora. Ona su nastala iz potrebe za zaštitom od napada sa mora. To je jedan od paradoksa ovog ostrva: vekovima su se plašili mora i živeli su visoko u planinama. More je značilo opasnost od gusara, stalnih invazija ili malarije.

Maquis – srce Korzike

Najvažnija reč koja dominira Korzikom je Maquis (makija). Maquis nije samo vegetacija, već simbol ostrva. To je divlje, gusto, skoro neprohodno mediteransko rastinje koje ispunjava vazduh mirisima ruzmarina, žalfije, smilja, mirte, kleke, hrasta crnike i sunčanice. 

Toliko je gusta da u njoj čovek može da nestane.

Na Korzici ova reč nosi snažno kulturno i istorijsko značenje. To je i divljina u kojoj možete da se sakrijete. Postojao je izraz „otići u makiju” što je značilo pobeći iz vidokruga vlasti, skloniti se od osvete, pobeći od osvajača ili sačuvati slobodu.

Tek kada sam razumela šta makija znači Korzikancima, shvatila sam zašto su i mesta u kojima sam boravila građena tako da se osećam sklonjeno, izolovano i napokon, privatno. 

MOJA KORZIKA – HOTELI I KUĆE U MAKIJAMA

Domaine Les Oliviers de Palombaggia

Na jugu Korzike, u blizini Porto Vecchio-a i poznatim plažama Palommbaggia, ušuškan je luksuzni hotel sa konceptom potpune izolacije. Kuće u okviru velikog imanja su male, kamene “makije” u kojima se krijete od napada sadašnjeg trenutka. Telefon je pokazao SOS, jer nema signala. Ne vidite nikog i ne čujete ništa osim prirode. Svaki pokušaj da nešto uradite, unapred je propao. Živela dosada! „Joie de vivre” ovde pevuši iz svakog grma.

Domaine Le Mouflon D’Or

U planinskoj regiji Alta Rocca, u selu Zonza, nalazi se mesto koje više liči na staru korzikansku rezidenciju nego na klasičan luksuzni hotel. Okružen stoletnim kestenovima i libanskim kedrovima, sa pogledom prema dramatičnim vrhovima Bavelle, ovo mesto je savršen uvod u „planinsku Korziku”.  Istorijska građevina iz doba Belle Époque pažljivo je obnovljena, zadržavajući granit, stare kamine i atmosferu prošlih vremena. Vlasnici ovaj koncept zovu luksuz bez razmetanja. 

U Mulinu Casanelli

E ovo je zanimljiva priča. Bračni par Angélique i Frédéric zaljubili su se u napuštenu seosku kuću koja je skoro sedamdeset godina propadala. Umesto da je sruše, odlučili su da je obnove, zadržavajući kamene zidove i istorijski karakter, ali dodajući savremene elemente od betona, drveta i stakla.

Kuća je danas primer kako se korzikansko nasleđe može sačuvati bez imitacije prošlosti. S pogledom na zaliv Valinco i okružena makijom, sama na vrhu brda, ova kuća govori četiri jezika, uključujući one koji govore kokoške i krave na susednoj farmi. 

Hameau de Petripini 

Moja korzikanska vikendica za sva godišnja doba. Inspirisana tradicionalnim korzikanskim zaseocima, ovo mesto spaja kamen, svetlost i mirise makije. Još jedno bekstvo od gužve i ljudi. Bez glasova komšija. Bez recepcije i nužnih razgovora. Bez ikakvih potreba da se promeni mesto.

Ostaće mi slike izlazaka i zalazaka sunca i druženje sa mravima i pčelama i raznim insektima koje sam iznenada ovog leta zavolela.

Foto: Nataša Nikodijević Savin @myjourney.rs