Tri knjige koje Valentina Bakti čita na plaži ovog leta

Za pesnikinju Valentinu Bakti, plaža je okolnost, a ne kriterijum prema kojem bira knjige koje nosi na letovanje.

„Knjige ne biram prema mestu gde ću ih čitati, već prema pitanju da li u tom trenutku imam šta da tražim u njima“, govori za BURO.

Bakti, koja iza sebe ima zbirke poezije Između/Помеѓу (2019), Slomiti kosti (2021) i zajedničku zbirku Topli krajevi (2024), kao i nebrojene večeri čitanja poezije koje priređuje s glumcem Stevanom Pialeom, kaže da ima „sistem prepoznavanja knjiga i uvek zna šta želi da čita“.

„Judita Šalgo i Branko Ve Poljanski su dugo u mom rancu: iznova im se vraćam i volim da su mi nadohvat ruke. Do skoro su im društvo pravili Džulijan Barns i Bekim Sejranović, ali su neplanirano otišli u Bosnu, bez mene“, rekla nam je.

Valentina Bakti otkriva da nije dovoljno upućena u ono što se danas naziva beach read literaturom.

„Čini mi se da se taj pojam često manje odnosi na književnost, a više na način na koji se ona danas prodaje.  Ako grešim, utoliko bolje, to znači da stereotip već postoji. Književnost, međutim, ne umem da doživim kao sezonski aksesoar. Njena je dužnost da poremeti, da pita, odgovori“, smatra Bakti.

A koje knjige smatra idealnim za letnja lutanja?

Knjige koje Valentina Bakti preporučuje za leto: „Indija, Indija!“, Gordana Brajović (Naučna knjiga)

„Prva preporuka je Indija, Indija! Gordane Brajović – rešila sam da vas odvedem u Indiju. A kako ćemo do Indije? Trčaćemo bosi! 

Svi leteli i svi pali, igraćemo katakali!

Knjiga vrvi od mirisa, ukusa, boja, pokreta, lotosa, kokosa, plesa i naravno šarenih slonova: poezija inspirisana Indijom i uz sve to prekrasno ilustrovana.

Ova poezija vas posmatra izvan vas samih, a vi joj samo verujete i volite što ste živi.

Nećete je naći u knjižarama, ali na Kupindu i sličnim sajtovima hoćete. Gordana Brajović je napisala ovu predivnu knjigu tokom njenog boravka u Indiji, objavljena je 1988. za Naučnu knjigu, u samom uvodu knjige nam govori da se u Indiju može ući sa svih strana, ali da se mora izaći samo kroz sebe“.

„Obično petkom“, Miroslav Antić (Laguna)

„Nastala iz njegovih kolumni za novosadski Dnevnik, ova knjiga pokazuje kako reportaža, anegdota, lično zapažanje i razgovor mogu da prerastu u književnost.

Miroslav Antić je za ovu knjigu rekao da je pokušao da napravi „nešto između informacije i književnosti“, hibrid koji ne pripada novinskoj šemi, već liči na život. Upravo u tome je lepota ovih tekstova: oni ne prenose samo događaje, već otkrivaju čoveka iza njih, ne njihovu imitaciju.

U njima neminovno prepoznajemo pogled pesnika i njegovu sposobnost da iz običnog razgovora izvuče pitanje, iz nečijeg života priču, a iz prolaznog trenutka ono što ostaje.

Čitaćete ovu knjigu sa osmehom, ali i sa osećanjem da se najdublje priče nalaze upravo u onome što nazivamo običnim životom“.

„Vazda bilo“, zbornik poezije

„Verujem da književnost traje upravo onoliko koliko je spremna da čuje nove glasove. Ovaj zbornik okuplja autorke i autore različitih generacija i poetika.

Nastao je iz potrebe da se sačuva mesto u kojem glas može da postoji i pre nego što postane siguran u sebe, mesto u kojem književnost nije pitanje potvrde, već prisustva.

U vremenu u kojem se od književnosti često očekuje da uspostavlja autoritete i čuva distancu, Vazda bilo bira da istraje u ideji da poezija može nastajati iz susreta i spremnosti da pored sopstvenog glasa čujemo i glas drugog“, zaključuje Valentina Bakti.