Povezano
M. Džon Harison postao je prvi pisac naučne fantastike u istoriji koji je osvojio Bukerovu nagradu za roman The End of Everything, a takođe je i najstariji laureat. Ima 81 godinu.
Na srpskom jeziku, objavljena je njegova knjiga „Put srca“, u izdanju Čarobne knjige i prevodu Darka Tuševljakovića.
Čelnica Fondacije Bukerove nagrade, Gabi Vud, istakla je da, uprkos tome što su se pojedini raniji laureati povremeno doticali naučne fantastike, Harisonov trijumf je prvi slučaj da nagradu osvaja autor proistekao iz samog jezgra tog žanra. Priznanje je opisala kao prekretnicu u istoriji nagrade, dodajući da se pisčevo šestodecenijsko iskustvo ogleda u svakom retku njegovog rukopisa.
Predsednica žirija, Meri Berd, naglasila je da je odluka o pobedniku doneta jednoglasno. Prema njenim rečima, reč je o delu koje čitaoca potpuno izbaci iz ravnoteže, izazove osmeh, ali ga – uprkos turobnoj temi – na kraju ostavi sa dozom nade. Berdova je istakla da roman nosi poruku kako će svaka buduća propast biti potpuno neshvatljiva, te da stare norme u takvom poretku gube svaki smisao, ocenjujući knjigu kao aktuelnu političku kritiku preslikanu u viziju sutrašnjice.
Ovom pobedom Harison je „prestigao“ Margaret Atvud kao najstariji dobitnik nagrade. Atvud je nagrađena u 80. godini za nastavak „Sluškinjine priče“. Ceremonija uručenja statue i nagradnog fonda od 50.000 funti održana je početkom nedelje u Londonu.
Njegov nagrađeni roman The End of Everything ujedno i prvo ostvarenje kojim se našao u trci za Bukera, vodi čitaoce u distopijsku budućnost Velike Britanije, godinama nakon zagonetne globalne kataklizme.
Radnja prati napore Filipa Tenanta i njegove ostarele rođake Marni da opstanu u izolovanom okruženju, dok nad njima visi konstantna pretnja u vidu misterioznih vanzemaljskih entiteta promenljivog oblika, nazvanih iGeti. Sa nepunih dve stotine strana, ovo delo ujedno predstavlja i najsažetiji naslov ovogodišnjeg finalnog izbora.
Osvrćući se nedavno na izvore svoje inspiracije u autorskom tekstu za list The Guardian, Harison je svoje nagrađeno delo okarakterisao kao „pripovest o kataklizmi čija se suština krije upravo u nesposobnosti da se ona pojmi“.
U romanu se vanzemaljski entiteti pojavljuju kao došljaci iz alternativne ravni, što autor koristi kao aluziju na procese gentrifikacije koji menjaju fizionomiju primorskih oblasti jugoistične Engleske. Pisac veruje da su ključne poruke knjige jasne – a u njih se ubraja i „sunovrat zdravog razuma izazvan populizmom i uticajem interneta“.
„The End of Everything govori o tome kako je pokušati živeti kao da se ništa loše nije desilo. To je priča o katastrofi u kojoj je sama katastrofa zapravo nemogućnost razumevanja.Prenosio sam čitaocu deo zbunjenosti i konfuzije likova u knjizi dok se suočavaju sa budućnošću u društvu vanzemaljaca“, izjavio je pisac.
Pored književnog stvaralaštva, Harison deluje i kao kritičar. Svoju prvu priču prodao je sredinom šezdesetih, a krajem iste decenije postao je član redakcije uticajnog britanskog magazina za spekulativnu književnost New Worlds, gde je sve do 1978. uređivao književnu sekciju.
U njegov književni opus spadaju nagrađivana ostvarenja poput romana Climbers (nagrađenog priznanjem Boardman Tasker 1989), Nova Swing (dobitnika nagrade Artur Klark 2007) i The Sunken Land Begins to Rise Again, ovenčanog Goldsmiths nagradom 2020. godine za inovativan pristup prozi.
Takođe, autor je i zapaženih zbirki kratkih priča, među kojima se izdvajaju You Should Come With Me Now iz 2017. godine, kao i retrospektivno izdanje Settling the World koje obuhvata pedeset godina njegovog pripovedačkog rada.
U romanu prevedenom na srpski, „Put srca“, M. Džon Harison donosi začudnu i potresnu priču koja prevazilazi žanrovske odrednice i u kojoj se vešto mešaju individualna ljudska drama, mitologija, seksualnost i romantična i mračna prošlost i sadašnjost Evrope – i u vidu jedinstvenog mita, nesvakidašnje priče u priči.
Radnja teče ovako: jedne tople majske noći troje studenata na Kembridžu izvelo je magijski ritual koji će im nepovratno promeniti živote. Godinama kasnije, nijedno od učesnika ne može da se seti šta se tačno dogodilo, ali ono malo što znaju ne uspeva da ih oslobodi sveprožimajuće jeze. Pem Stajvesant pati od epilepsije i prate je čudne vizije, a njenog muža Lukasa progone tajanstveni demoni. Njihov najbolji prijatelj i treći učesnik obreda naizgled je najmanje zahvaćen prokletstvom iz prošlosti i čini sve što može da im pomogne da premoste jaz u svom odnosu.
Kako se dodeljuje Bukerova nagrada?
Ustanovljena 1969. godine, Bukerova nagrada predstavlja prestižno godišnje priznanje koje se dodeljuje za najbolje prozno ostvarenje napisano na engleskom jeziku i objavljeno u periodu do 30. septembra tekuće godine.
Pored predsednice Meri Berd, stručni žiri ovogodišnjeg izdanja nagrade čine pesnik Rejmond Antrobus, muzičar i pisac Džarvis Koker (Pulp), novinarka Rebeka Lju i esejistkinja Patriša Lokvud.
Finalnu selekciju od šest naslova, izdvojenu iz šireg izbora od trinaest dela, čine romani autora različitih geografskih i stilskih opredeljenja: Marlon Džejms sa delom The Disappearers, Daglas Stjuart sa John of John, Luk Kenard sa Black Bag, Rebeka Peri sa May We Feed the King i Elizabet Straut sa The Things We Never Say.
Svim finalistima pripada novčani iznos od 2.500 funti i unikatno ukoričeno izdanje njihovog nominovanog romana. Od 2013. godine, pisci bilo koje nacionalnosti imaju pravo da konkurišu za Bukerovu nagradu.
Naslovna fotografija: WIktor Szymanowicz/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia