Povezano
pop-a-diy-a (Pop Stojanova 4, Beograd) predstavlja A City of Things, samostalnu izložbu Jovana Turčinovića, koju kustoski potpisuje Maja Ćirić, a koja će biti otvorena u subotu, 29. avgusta 2026. godine u Beogradu.
U izložbi Grad stvari, Turčinović usmerava pažnju na zanemarene fragmente svakodnevnih predmeta: dekorativne elemente preuzete sa poleđina i bočnih strana nameštaja iz dvadesetog veka, sa površina koje su bile namenjene da ostanu nevidljive. Izdvojeni iz predmeta kojima su nekada služili, ovi fragmenti se premeštaju i dobijaju novo fizičko i prostorno prisustvo.
Ovim gestom elementi koji su nekada zauzimali podređenu, skrivenu poziciju dobijaju sopstvenu autonomiju. Delikatne ornamentalne forme ugrađene su u beton i granit, stvarajući napetost između krhkosti i težine, intimnosti i arhitekture, zavisnosti i autonomije. Ono što je nekada bilo projektovano da podržava nešto drugo sada dobija priliku da stoji samostalno u kući sa salonom, izgrađenoj na Crvenom krstu 1924. godine.
Rezultirajuća instalacija transformiše izložbeni prostor u nešto što podseća na mali, nepoznati grad. Predmeti su raspoređeni po podu poput fragmenata urbanog pejzaža i pozivaju posmatrača da se kreće među njima, umesto da ih samo posmatra. Poznato je suspendovano; svakodnevne stvari postaju neobične, ranjive i iznova žive.
Turčinovićeva praksa zasniva se na potencijalu malih gestova da promene odnose između predmeta, ljudi i prostora. Krećući se između instalacije, skulpture i zvuka, on koristi postupke premeštanja, uklanjanja i izmene konteksta kako bi promenio atmosferu bez nametanja unapred definisanog narativa. U Gradu stvari, ovaj pristup prerasta u istraživanje unutrašnjeg života predmeta, tragova, sećanja i odnosa sadržanih u stvarima koje inače izmiču pažnji.
„Njihovo celokupno postojanje zavisilo je od toga da podržavaju nešto drugo; sada deluju gotovo emancipovano, kao da iznova uče da hodaju“, kaže Jovan Turčinović.
Jovan Turčinović (1998, Beograd) je umetnik i pisac koji živi i radi u Berlinu. Diplomirao je i završio master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a drugi master stekao je na Bauhaus-Universität Weimar. Predstavio je četiri samostalne i zajedničke izložbe i učestvovao na grupnim izložbama u međunarodnom kontekstu. Njegov rad predstavljen je u Hrvatskom paviljonu na Venecijanskom bijenalu, u okviru projekta Vlatke Horvat. Godine 2025. bio je u užem izboru za nagradu Mangelos.
U središtu Turčinovićeve prakse nalazi se gest: mali, često nenametljivi postupci koji funkcionišu kao oblici tihe izvedbe. Ovi gestovi uspostavljaju veze između umetnika i drugih, kao i između predmeta, arhitekture i prostora. Umesto da prostor posmatra kao neutralni kontejner, Turčinović mu pristupa kao aktivnom materijalu — nečemu što se može menjati naizgled neznatnim intervencijama.
Njegovi radovi poprimaju formu instalacija, skulptura i zvuka. Sakupljao je posteljine kako bi držale vrata otvorenim, skenirao tragove koje je ostavio stari otirač i gasio svetla u izložbenom prostoru. Takvi gestovi stvaraju pomake u percepciji, omogućavajući predmetima, ljudima i arhitekturi da se susretnu na drugačiji način.
Njegova praksa je atmosferska i usmerena na prazninu, trag i sećanje. Smanjivanjem vizuelnog i kognitivnog intenziteta, on stvara prostore koji ostavljaju mesto za imaginaciju, dvosmislenost i mogućnost.