Dva razloga zbog kojih je otkazivanje Galijanove izložbe licemerno

„Volim Hitlera“, rekao je pijani i drogirani Džon Galijano 2011. godine. Na ozloglašenom snimku se takođe čuje kako kaže gostima restorana u Parizu kako bi njihovi roditelji završili u „gasnoj komori“ i kako bi „ljudi kao oni danas bili mrtvi“.

Može li se takav skandal oprostiti? Mogu li se takve reči ikada poreći, s obzirom na to da su izrečene u „izmenjenom stanju svesti“ osobe koja je bila težak zavisnik? To su legitimna pitanja koja otvaraju delikatnu debatu.

Džon Galijano je otišao na rehabilitaciju, uputio je više izvinjenja, a u dokumentarnom filmu o njegovom liku i delu videli smo i da je išao na edukaciju o Holokaustu. Ali to ipak nije bilo dovoljno.

Deceniju i po kasnije, činilo se da mu modna industrija konačno oprašta. Godinama je radio kao kreativni direktor kuće Maison Margiela i priredio je neke nezaboravne revije; Zara mu je dala „masni“ ugovor o saradnji, a onda je poput bombe odjeknula vest da će Institut za kostime Met (The Costume Institute) baš Galijanu posvetiti svoju najvažniju izložbu u 2027. godini, koju prati i čuvena Met Gala.

Međutim, juče je došlo do preokreta: Ana Vintur, koja je, poput čitavog sveta, vrlo dobro kakve reakcije će izazvati osoba kao što je Galijano, ipak se predomislila.

„Ne želim da debate koje se vode oko mene dovedu Metropoliten muzej u neprijatnu poziciju niti da odvrate pažnju sa izvanrednog rada Instituta za kostim. Takođe prepoznajem i poštujem to što bi izložba u čast mog rada bila bolna za pojedine ljude”, naveo je Galijano u saopštenju u ponedeljak (31. avgusta).

„I dalje u potpunosti snosim odgovornost za bol koji su moje reči nanose u prošlosti, posebno za povredu koju sam naneo jevrejskoj i azijskoj zajednici, i zbog toga se i dalje duboko izvinjavam. Razumem da se smisleno pokajanje ne postiže izložbom, institucionalnim priznanjem ili jednim javnim gestom. To je trajna odgovornost koja se pokazuje kroz slušanje, učenje i sopstveno ponašanje tokom vremena“, dodao je u saopštenju.

Prema izveštaju lista The New York Times, odluka da se izložba otkaže doneta je svega nekoliko sati pre sastanaka odabranih članova upravnog odbora muzeja, celokupnog rukovodstva i odbora poverenika Meta, koji su bili zakazani za ponedeljak kako bi se razmotrila budućnost te postavke i druga pitanja povezana sa Institutom za kostim.

Neposredno pre održavanja tih sastanaka, sve glasniji krug kritičara izražavao je zabrinutost u privatnim razgovorima ili se i javno oglasio protiv organizovanja izložbe. List The New York Times objavio je 28. avgusta da je Džuli Menin, predsednica Veća grada Njujorka, poslala pismo Vintur u kom je odluku o odavanju počasti Galijanu ocenila kao „ozbiljnu grešku”.

Istovremeno, osnivač galerije Pace, Arn Glimčer, obratio se pismom Dejvidu Breslinu, kustosu moderne i savremene umetnosti u Metu, kako bi obrazložio svoje primedbe na račun izložbe. Prema navodima Timesa, u imejlu je istakao da veruje kako rukovodstvo nije sagledalo stvarnu cenu takvog poteza i dugoročne posledice koje će on izazvati, dodavši da bi on i njegova supruga, pod uticajem sporne izložbe, mogli da preispituju i promene ranije planove o zaveštanju uvođenja radova iz svoje privatne kolekcije Metropoliten muzeju.

Kruže potpuno različita mišljenja: čuvena novinarka Ejmi Odel na svom blogu Back Row piše kako je neko konačno Ani Vintur rekao „ne“, dok na mrežama čak spekulišu da je sve bilo proračunato – da je Vintur znala kako će Galijano morati da bude „otkazan“, što će ga pretvoriti u neku vrstu žrtve – i povećati prodaju komada iz njegove nadolazeće saradnje s gigantom Zara.

My brain is refusing to let me think Anna wintour could be this naive follow me light conspiracy theory: she knew he was never realistically getting both Zara & the Met, but if she played her cards right, she could turn the whole thing into leverage. Let him make the step down… https://t.co/kqJZGecMQV

— Hifashion (@HifashionPages) August 31, 2026

Glasine na stanu, jasno je da je i najmanji mogući rizik u modernoj političkoj i društvenoj klimi postao nemoguć. Više nije važno koliki ste umetnik ili koliko je vaša umetnost dragocena, neponovljiva i jedinstvena – ukoliko ste grešili pred kamerama, onoliko spektakularno koliko je grešio Galijano, a pritom i targetirali izuzetno osetljivu društvenu grupu, oproštaja i potpune rehabilitacije nikada neće biti.

Da li je to opravdano ili nije i da li to znači da sada živimo u svetu u kojem nijedna greška nije dozvoljena, ostaju otvorena pitanja, ali je barem jedna stvar kristalno jasna: odluka o otkazivanju Galijanove izložbe licemerna je kada dolazi od institucije koja je slavila duboko kontroverznog Karla Lagerfelda – i čiji je sponzor niko drugi do Džef Bezos.

To su dva ključna razloga zbog kojih možemo da tvrdimo da Galijano možda nije zaslužio (još jedno) javno poniženje. Ukoliko ga neko uopšte percipira kao poniženog.

Da li je Galijano gori od Džefa Bezosa?

Džef Bezos nije javno vređao ljude na rasnoj ili verskoj osnovi i nema snimke na kojima je vidno pijan i drogiran – ali i te kako ima dugu i plodnu istoriju kontroverznih dela koja neprestano isplivavala dok je gradio svoju Amazon imperiju. Baš zato je i Met Gala trajno „uprljala“ svoj ugled kada je prihvatila njegov novac – a čuvena institucija je Bezosu dobro došla za pokušaj (nasilnog) građenja imidža mecene kulture i umetnosti.

Izvori za medij Naughty But Nice Roba Šutera naveli su da Džef Bezos i Loren Sančez razmatraju povlačenje sa istaknute uloge koju su imali na gala večeri prošle godine – zbog kritika upućenih na račun Džona Galijana. U tom grmu, između ostalog, leži zec.

Džef Bezos samo ima mnogo, mnogo više para od Džona Galijana.

Novinarka Dejna Matioli u knjizi The Everything War podrobno nam pokazuje da je Bezosova pozadina daleko podmuklija nego što smo ikada mislili.

Amazon je započeo rad 1995. godine kao skromna internet knjižara sa pristupačnim cenama isporuke, ali je u pozadini njegovog rasta od samog početka stajalo vešto korišćenje poreskih rupa. Označavajući svoja skladišta kao filijale, Džef Bezos je iskoristio zastarelu odluku Vrhovnog suda SAD iz 1992. godine kako bi izbegao poreze. Kada je ta praksa prestala da donosi korist oko 2012. godine, kompanija je promenila taktiku i usmerila se na izlaženje na kraj sa lokalnim vlastima kroz ugovaranje finansijskih subvencija i olakšica u gradovima gde je otvarala svoje objekte.

Postavši jedna od najmoćnijih svetskih kompanija, Amazon je razvio predatorski model poslovanja koji potkopava konkurenciju kroz spornu i potencijalno ilegalnu praksu, prisvaja tuđe ideje, eksploatiše zaposlene i dugoročno urušava američku maloprodajnu ekonomiju.

Ubrzani rast Amazona i bespoštedni fokus na rezultate doveli su do teških posledica po zaposlene u kompaniji. Uslovi u skladištima privukli su pažnju javnosti još 2011. godine zbog konstantnog nadzora i izuzetno loših uslova rada. Težak pritisak osećali su i radnici u korporativnom sektoru. U novembru 2016. godine, inženjer u Sijetlu izvršio je samoubistvo skokom sa zgrade kompanije nakon što je, posle višemesečnog prekomernog rada, umesto premeštaja dobio pretnju otkazom. Rukovodstvo na čelu sa Džefom Bezosom nije reagovalo na ovaj događaj, izuzev što je oproštajno pismo koje je inženjer poslao kolegama obrisano iz njihovih inboksa.

Incidenti sa smrtnim ishodima radnika u Amazonovim objektima izneli su na svetlost dana optužbe o bezobzirnom ponašanju rukovodstva prema zaposlenima. Nakon što je četrdesetosmogodišnji Bili Foister u septembru 2019. godine preminuo od srčanog udara u skladištu, menadžeri su optuženi da su radnicima naložili da odmah nastave sa radom.

Sličan slučaj dogodio se i u distributivnom centru u Oregonu, gde je kompanija smrt radnika pripisala ranijim zdravstvenim problemima, demantujući tvrdnje da je prisutnim kolegama rečeno da se smesta vrate na svoje radne zadatke.

Centar za urbani ekonomski razvoj na Univerzitetu Ilinois u Čikagu 2023. objavio je studiju zasnovanu na ispitivanju 1.484 Amazonova radnika u 451 objektu širom 42 države – što predstavlja najveće i najreprezentativnije istraživanje o zaposlenima u ovoj kompaniji na nacionalnom nivou. Izveštaj otkriva da je čak 41% radnika pretrpelo povredu tokom rada u skladištu (pri čemu taj broj skače na 51% kod onih koji su u kompaniji duže od tri godine), 69% njih je u proteklih mesec dana moralo da uzme neplaćeno odsustvo zbog bolova ili iscrpljenosti (a 34% je to učinilo tri ili više puta), dok se 52% oseća potpuno sagorelo na poslu (odnosno 60% među zaposlenima sa stažom dužim od tri godine).

Kad se sve to uporedi s Galijanovim ispadom, šta mislite – s kim je moralnije da Institut za kostime sarađuje?

Karl Lagerfeld je pričao šta je hteo – bez ikakvih posledica

Met Gala 2023. imala je temu Karl Lagerfeld: A Line of Beauty posvećenu pokojnom dizajneru – kojem takođe kontroverze nisu bile strane. Naprotiv. Zabeležene su neke njegove veoma, veoma problematične izjave. Recimo, sećamo se kad je kritikovao nemačku kancelarku Angelu Merkel zbog pružanja utočišta izbeglicama koje beže od sukoba.

„Ne možete – čak i ako između toga stoje decenije – ubiti milione Jevreja kako biste na njihovo mesto doveli milione njihovih najvećih neprijatelja. Poznajem osobu u Nemačkoj koja je primila mladog Sirijca i koja mi je posle četiri dana rekla: ‘Najbolja stvar koju je Nemačka izumela bio je Holokaust’”, izjavio Lagerfeld on 2017. godine u francuskoj emisiji Salut les Terriens!.

Nije imao lepše reči ni za žene koje mu se nisu dopadale, odnosno one koje nisu bile mršave.

„Malo je previše debela, ali ima prelepo lice i božanstven glas”, rekao je o Adel za pariski Metro 2012. godine, dok se kasnije pravdao.

„Nikada nisam rekao da je debela, rekao sam da je malo popunjena; biti malo popunjen nije isto što i biti debeo. Ali za tako lepu devojku, ona je nakon toga smršala osam kilograma, tako da mislim da poruka i nije bila tako loša.”

A na kritike o preteranoj mršavosti modela je odgovarao: „To su debele mumije koje sede sa svojim kesicama čipsa ispred televizora i govore kako su mršavi modeli ružni”, kako je izjavio 2009. godine u intervjuu za magazin Focus.

View this post on Instagram

A post shared by KARL LAGERFELD (@karllagerfeld)

Najzad, vredi se setiti i niza njegovih izjava o #MeToo pokretu, pri kojem je na hiljade žena širom sveta progovorilo o seksualnom zlostavljanju – u raznim industrijama, a pre svega u Holivudu.

„Ono što me u svemu ovome najviše šokira jesu te starlete kojima je bilo potrebno 20 godina da se sete šta se dogodilo. Da ne pominjem činjenicu da ne postoje svedoci optužbe”, izjavio je za magazin Numéro.

„Pročitao sam negde da sada morate da pitate manekenku da li joj je prijatno da pozira. To je jednostavno prevršilo svaku meru, od sada pa ubuduće, kao dizajner, ne možete da uradite apsolutno ništa. Ako ne želite da vam neko svlači pantalone, nemojte postati manekenka! Idite u samostan, tamo će uvek biti mesta za vas. Čak i primaju nove članice”, rekao je on.

Dovoljno.

Naslovna fotografija: RACHID BELLAK / ANGELI / Bestimage / Profimedia