Nakon uspešnih samostalnih izložbi i projekata u Milanu, Londonu, Sjedinjenim Američkim Državama, Dubaiju, Parizu i Beogradu i poslednjeg – velikog autorskog projekta „Kreativni dijalog: Beogradska likovna scena u Sarajevu“ (kojim je okupila 61 uglednog umetnika beogradske scene, različitih generacija, poetika i umetničkih pozicija i predstavila ih sarajevskoj publici), Aleksandra Kokotović sutra, 4. septembra u 20 časova, u renomiranoj niškoj galeriji Art 55, otvara samostalnu izložbu posvećenu svojoj ćerki i njihovom posebnom svetu.
Izložba „Tišina koja je naučila da govori“ predstavlja ciklus crteža, a govori o bliskosti i komunikaciji koja postoji čak i onda kada reči izostaju. Radovi su lični, nastali iz intimnog, ali istovremeno i univerzalnog odnosa – odnosa umetnice prema svojoj kćerki, koja je u ovom ciklusu postaje centralna figura, ali mnogo više od samog motiva. Uz nju se pojavljuje i njen konj Haf, kao važan deo sveta u kojem se granice između čoveka, životinje, prirode, tela i prostora neprimetno gube. To nisu klasični portreti, na kojima se beleži fizička sličnost, već radovi koji teže ka tome da uhvate ono što je neuhvatljivo čak i na fotografiji – samo prisustvo.
Na Aleksandrinim papirima figura se pojavljuje i nestaje. Lice izranja iz slojeva tuša, akvarela i razlivene boje, dok se precizna, nervozna linija smenjuje sa slučajnošću mrlje, kapljice i praznine. Negde je pogled direktan i gotovo ikonografski, negde telo ostaje tek naznačeno, a ponegde se ljudska figura i pejzaž stapaju u organsku celinu. Uz njih se pojavljuju fragmenti tela, pokret, biljke, tragovi prirode, kao i konj Haf – gde umetnica ne crta svet, već pokušava da uhvati njegovu unutrašnju mapu.
REKLI SU O IZLOŽBI
Američka istoričarka umetnosti Kristin Bikelmajer (Kristin Buechelmaier) u svojoj kritici ovaj aspekt rada prepoznaje kao posebno važan. Ona zaključuje da Kokotović ne dokumentuje realnost, već je „transponuje u trag, gest i ritam linije“, dok crtež postaje „istraživački medij“ kojim umetnica traga za suštinom prisutnosti.
Niš, međutim, nije završetak ovog intenzivnog izložbenog perioda Aleksandre Kokotović. Već 17. septembra, samo trinaest dana nakon otvaranja izložbe u galeriji Art 55, Kokotović predstavlja novi samostalni projekat u Ambasadi Bosne i Hercegovine u Berlinu. Tako se njen ovogodišnji umetnički put nastavlja između regionalne i međunarodne scene, sa novim izložbenim susretom neposredno nakon niškog predstavljanja. Posle velikog kolektivnog i kustosko-autorskog poduhvata, Kokotović se vraća potpuno drugačijem registru – intimnom, tihom i ličnom. Ali ta promena nije odustajanje od tema kojima se bavi. Naprotiv.
U dosadašnjem radu Aleksandre Kokotović često se prepliću pitanja identiteta, memorije, pripadanja, migracije, prostora i ljudskog postojanja, ali i ideja portala između vidljivog i nevidljivog, fizičkog i metafizičkog. Menjaju se materijali, formati i vizuelni jezici, od crteža do monumentalnih skulptura i instalacija, ali u središtu ostaje istraživanje traga koji čovek ostavlja u prostoru i prostora koji ostaje u čoveku.
Iako u novom ciklusu taj prostor postaje mnogo intimniji, više nije reč o velikim arhitektonskim strukturama, metalnim konstrukcijama ili monumentalnim formama. Sada je dovoljno jedno lice. Jedan pogled. Jedna ruka. Jedna linija. Jedan konj. I tišina između njih.
„Moja kćerka me je naučila da tišina nije praznina“, kaže Kokotović. Ta rečenica mogla bi da bude i svojevrsni ključ za čitanje čitave izložbe, jer tišina na ovim crtežima nije odsustvo. Ona ima gustinu, ritam i pokret. Ima pogled, ima dah i ima energiju.
Fotografije: Privatna arhiva