Kada posmatramo građevine koje je osmislio pre nekoliko decenija sve što možemo da kažemo jeste: neverovatno, čudesno spektakularno!
Ako ste ljubitelj dizajna iz Instagram ere bez sumnje ste već lajkovali nešto iz opusa arhitekte Ricardo Bofilla. Iako je rođen davne 1939. godine i dizajnom se bavi više od pet decenija, ovaj vizionar je toliko pomerio tokove arhitekture da su njegove kreacije iz sedamdesetih godina XX veka i dalje sveže i zanimljive koliko i prvog dana! Građevine koji su projektovao sa svojim timom toliko su neverovatne da ih je Tatler magazin jednom nazvao: „najčudnija, najuzbudljivija i najorginalnija grupa arhitekata na celom svetu. Ovog proleća izdavačka kuća Gestalten pripremila je Bofillovu monografiju „Visions of Architecture“, danas se osvrćemo na njegove najznačanije radove.
La Muralla Roja, Kosta Blanka, Španija, 1973.
Čak i da ne znate ovu građevinu po imenu, verovatno ste je videli nebrojeno puta, u modnim editorijalima, ali u filmskim hitovima (dovoljno je da kažemo Hunger Games). Radi se o nezaboravnoj građevini koja bez izuzetka izaziva reakcije! Kad kažemo reakcije, mislimo na raznežene osmeh, instant obožavanje i momentalno upisivanje na „to go“ listu za putovanja.
Bofill čvrsto veruje da ne postoje izgubljeni slučajevi u arhitekturi. La Fábrica je nekadašnja fabrika cementa koja se prostire na 31 hiljada kvadrata. Bofull je to imanje otkrio 1973. godine dok je kolima prolazio kroz predgrađe Barselone. Iskoristio je jednistvenu šansu u životu i kupio je neobičnu zgradu u koju je smestio i svoj biro i svoj porodični dom. Danas u tom fantastičnom prostoru stvara 60 arhitekata koji rade na projektima kao što je univerzitetski kampus u Marokul, kuće u Tbilsiju i ekološko naseje u Pekingu. Njihova kreativnost se podstiče open space enterijerom gde svi mogu da učestvuju u projektima.
Les Arcades de Lac. Le Viaduc, Pariz, 1982.
Radi se o kompleksu zgrada u predgrađu Pariza koje su predstavljale deo plana francuske vlade da se rastereti centar grada. Forma blokova zgrada preuzeta je od prostorne organizacije francuskih vrtova, takvo uređenje nalikovalo je bazičnom uređenju gradova, stvorene su javne celine: ulice i trgovi. Zahvaljujući velikom podzemnom parkingu sve ulice su pešačke. Pravougaoni raspored blokova preuzet je od gradova kao što su Njujork i Barselona. Zgrade izgrađene na jezeru inspirisane su francuskom tradicijom gradnje zamaka na mostovima, posebno u oblasti Loare.
