Povezano
Izložba „Smanjena vidljivost” slikarke Ranke Radovanović biće otvorena u četvrtak, 15. oktobra, u 19 časova, u Prodajnoj galeriji „Beograd”. Postavka će moći da se pogleda do 2. novembra 2026. godine.
Ranka Radovanović (1977) diplomirala je 2003. i magistrirala 2007. godine na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Tokom studija dobila je dve nagrade Fakulteta likovnih umetnosti: nagradu Ljubica Cuca Sokić za najbolju sliku na malom formatu 2002. godine i nagradu iz fonda Mr Miodrag Janjušević za najuspeliji rad iz oblasti slikarstva završne godine studija 2003. godine.
Dobitnica je i Specijalne pohvale žirija na XI Međunarodnom bijenalu umetnosti Minijature u Gornjem Milanovcu 2012. godine, kao i druge nagrade XVIII Prolećnog anala u Čačku 2014. godine. Do sada je učestvovala na dvanaest samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Ciklus „Smanjena vidljivost” u predgovoru kataloga analizirala je istoričarka umetnosti Sanja Todosijević, koja ukazuje na odnos između arhitektonski ograničenog pogleda na pejzaž, divlje prirode i zatvorenih enterijera, kao i na osećaj nesigurnosti koji nastaje na granici ovih prostora.
„Ciklus slikarskih radova Ranke Radovanović pod nazivom „Smanjena vidljivost“ u tematskom smislu predstavlja, arhitektonskim elementima ograničen, pogled na odabrani fragment stvarnog ili imaginarnog pejzaža, gde zamagljeni obrisi divlje prirode stvaraju efekte nesigurnosti i nelagode u odnosu zaštićenu zonu inicijalne pozicije posmatrača.
Dramatičnost organskih formi, okruženih kondenzovanom materijom, nasuprot minimalizma iznajmljenih prostora bez prisustva ljudske figure, proizvodi uznemirujuće efekte, nejasno je da li enterijer uzurpira prirodno okruženje ili obrnuto.
Topografski neodređeno, nedokučivo, nepripitomljeno okruženje ima oniričko dejstvo na posmatrača, dok atmosferski efekti i zaklonjenost planinskog predela vazdušnim masama, simbolički govori o odavno izgubljenom jedinstvenom iskustvu sveta u svoj njegovoj nestabilnosti, prolaznosti i kolebanjima.
(…) Tenzije realnosti komprimovane u idealizovan mizanscen enterijera sa pogledom na izvorno okruženje, oličene su u nekoj vrsti hibridnog prizora koji postaje objekat voajerskog pogleda, negde na krhkoj granici između estetskog užitka i neumoljive potrebe za posedovanjem. Aproprijacija prirode je simbolička, čežnja za njom ostaje selektivna, ograničena je društvenim ritualima i otkriva se kroz igru prisustva i odsustva, eskapizma i konzumerskih strasti.
Situacije nesklada između pejzaža i unutrašnjeg prostora počivaju na preispitivanju konvencionalno shvaćenih funkcionalnih i vizuelnih kvaliteta viđenog. Posmatrač je potčinjen u odnosu na svet spolja, zaštićen samo u okvirima ograničenog prostora, njegova pozicija opominje na gubitak vitalnih veza, ograničenja i neizvesnosti koje se samo mogu prikriti konformističkim sanjarenjima u udobnosti tog privremeno osvojenog raja“, piše Sanja Todosijević, istoričarka umetnosti (iz predgovora kataloga).
Naslovna slika: Apartman VI, ulje na platnu, 160 x 220 cm