Prvo su nas nazivali razmaženima, neradnicima i preterano osetljivim, a onda su najnovija istraživanja nekako počela da nam idu u prilog. Mi smo, naravno, millennialsi, jedna od najkompleksnijih generacija, koja nije i ni sada ne mari za ustaljena pravila i način života kojim su živeli naši roditelji. Iako, iskreno, kad smo kod teme roditelja, treba biti pošten pa priznati da su u mnogim aspektima njihovi životi bili kvalitetniji od naših – nekakav „normalan“ posao je garantovao relativno lak dolazak do nekretnine, dok danas sve više ljudi sa 30 godina još uvek nema uslove da se osamostali.
Teže ulazimo u jasno definisane odnose, manje se družimo, a više „bingeujemo“, radimo više sati za manje para i definitivno sve previše analiziramo. Zbog ovih, ali i brojnih drugih razloga (koji ne bi stali u tekst koji bi prosečan millennial imao kapacitet da pročita – volimo sve sažeto!) nije uopšte neobično da sve više nas ima iskustva sa takozvanim „burnout sindromom“. Burnout je prvenstveno povezan sa uslovima koji se tiču našeg zaposlenja, ali mu savršeno odgovaraju i gore nabrojane okolnosti u kojima živi jedan prosečan millennial.
O čemu je tačno reč? Važno je napomenuti i da stručnjaci već nekoliko decenija pokušavaju da se usaglase oko precizne definicije ovog sindroma, a davne 1974. godine u nauku ga je prvi uveo Herbert Freudenberger. Linda i Torsten Heinemann su se 2017. u svom istraživanju osvrnuli na Freudenbergerov rad i zaključili su da se termin provlačio kroz više od 400 studija, kao i to da je neobično što se ne smatra mentalnim poremećajem, iako se radi o jednom od najčešćih problema vezanih za mentalno zdravlje. Kako tvrde, ovim sindromom se bavi tek na nivou uzorka i simptoma, a ne pravim dijagnostičkim metodama. Uz to, primetili su i da je lekarima i naučnicima koji su radili studije u vezi sa ovom temom, bilo poprilično teško da utvrde razliku između burnouta i depresije.
Prema najšire prihvaćenom shvatanju, burnout je, dakle, sindrom koji podrazumeva neke od sledećih simptoma: izražen osećaj manjka energije i krajnje iscrpljenosti, povećanu mentalnu distanciranost od posla ili snažan negativan osećaj (i cinizam) prema poslu, a onda i smanjenu efikasnost na radnom mestu. Kako je Svetska zdravstvena organizacija potvrdila, nije istina da ste lenji, privilegovani ili jednostavno mislite da ste bolji od posla koji radite. Umesto toga, ako osećate nešto slično navedenim simptomima, sasvim je moguće da prolazite kroz burnout sindrom, koji je sad prepoznat i kao medicinska dijagnoza.
Nalazi se u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, i to pod kodom QD85, a dijagnoza sindroma je dodatno pojašnjena kao rezultat hroničnog stresa na radnom mjestu koji nije adekvatno rešavan. Isto tako, jasno je navedeno da se simptomi vezuju isključivo uz nečije radno mesto, i ne ukazuju ni na kakve probleme van posla. Zaključak? The struggle is real, i imamo papir koji to dokazuje!
