Ako me je Madonna ičemu naučila onda je to činjenica da ne treba da nas bude strah da reskiramo. Ona je to činila tokom cele svoje karijere i celog svog života. Ti rizici su joj se svakako isplatili jer i kada se preseli u Portugal da bude mama fudbalera i ide svake nedelje na utakmice, kada joj taj život dosadi nakon nekog vremena ona počne da izlazi u klubove gde sviraju fado, upozna muzičare i odluči da snimi novi album. Tako dobijemo neujednačenu mešavinu pesama, ali u toj neujednačenosti i čudnosti često leži Madonnina genijalnost. I kada svi pričaju da snima novi album, koji će propasti, samo da bi napravila turneju po stadionima i opet zgrnula gomilu para, ona ih opet uveri da nisu u pravu jer: reskira. Odmah po objavljivanju albuma „Madame X“ počela je sa probama za svoju novu turneju i najavila da će biti veoma intimna i da će se održavati u manjim prostorima.
Zlobnici su odmah požurili (bez prethodne analize ili razmišljanja) da prokomentarišu kako ne može da proda veću količinu ulaznica potrebnu da se napuni stadion pa se zato odlučuje za pozorišta koja primaju maksimalno do tri hiljade ljudi. Ali ono što su propustili jeste da nijedna pop zvezda njenog ranga to ne radi: male, intimne koncerte. Madonna se odlučila na promenu i turneja Madame X je testament njenoj genijalnosti.
Na Instagramu i na Twitteru od samog početka priprema za turneju, nagoveštavala je određene stvari i davala mrvice uz pomoć kojih smo mogli da skopimo neku sliku kako će koncerti izgledati. Ono što je izričito naglasila jeste da će ovo biti turneja na kojoj će biti zabranjeni mobilni telefoni. U trenutku kada uspeh koncerata i reach zavise upravo od snimanja i šerovanja materijala pre i za vreme nekog događaja, Madonna se odlučuje na, priznaćete, revolucionaran korak: bez bilo kakvih zapisa. Ovaj svojevrsan moderni eksperiment i poduhvat koji je svakako zanimljiv i sa društvene strane. Ljudi u trenutku kada uđu u prostor u kom se koncert održava prolaze obezbeđenje koje im daje Yondr torbicu – mala platnena torbica u koju stavljaju svoj mobilni i zatim se ona zatvara na vrhu i može tek da se otvori na izlazu uz pomoć magneta, slično onom koji se koristi za skidanje zujalica na stvarima koje kupujete u radnjama. To dovodi ljude u čudnu poziciju na koju nisu navikli u današnje vreme: bez telefona osuđeni su na interakciju. Ako uzmete u obzir da je Madonna kasnila sa svojim prvim koncertom čitava dva sata onda vam je jasno da mora da je palo puno upoznavanja. Jer šta raditi dok koncert ne počne? Pričati sa drugim ljudima koji su tu. Šta raditi u pauzama kada se Madonna presvlači, a nisu ispunjeni igranjem i muzikom već običnom tišinom kao između činova u pozorištu? Pričati sa drugim ljudima. Genijalno, zar ne? Naterati ljude koji vas vole da komuniciraju jedni sa drugima i dele ovo iskustvo u tom, sadašnjem trenutku umesto da čitav doživljaj provedu na svom telefonu snimajući ga.
Ali nemojte misliti da sam slepo opsednut njome i da svaki njen potez pozdravljam salvom aplauza i pohvala ne obraćajući pažnju na stvari koje usput čini. Možda vam nije poznato ali je ta ista Madonna optužena više puta upravo za nepoštovanja pozorišnih pravila i korišćenja telefona tokom igranja predstava ii filmova. 2013. godine, za vreme premijere „12 godina ropstva“ Madonna je celu prvu polovinu filma provela na svom BlackBerryju i toliko uznervirala druge geldaoce da je neko iz publike morao da reaguje i opomene je. Vlasnik bioskopa, u kom se premijera dešavala, zabranio joj je ulaz u njihov lanac bioskopa dok se javno ne izvini zbog svog ponašanja.
2015. godine, za vreme pomame oko predstave „Hamilton“ svako ko je neko želeo je da je pogleda, i postalo je stvar prestiža pojaviti se u publici. Nedelju dana nakon što je u publici bila Michele Obama došao je red i na Madonnu. Ali Madonna je (gle čuda) većinu predstave provela na telefonu, što je bilo veliko nepoštovanje prema glumcima, i toliko se kuckala da je Lin-Manuel Miranda, autor komada i glavni glumac u predstavi, odlučio da je javno prozove nakon spuštanja zavese i da joj ne dozvoli da dođe u backstage na fotografisanje. Ostali glumci izjavili su da im je bilo jako teško de se koncentrišu dok su, u mrklom mraku pozorišta, stalno gledali Madonnino lice obasjano svetlom mobilnog telefona.
Dakle, veoma je ironično kada se sama Madonna buni i piše po Instagramu kako je publika ne poštuje kada švercuju telefone i snimaju njen koncert. Ali sa druge strane, zaslužuje aplauz za ovaj koncept i volju da ga izgura do kraja. Za zvezdu koja je prošla i uradila sve, ovo je neverovatan (i dobrodošao) preokret koji nas samo učvršćuje u ljubavi prema njoj. Jer pogledajte je: ona nam nakon svih ovih godina daje najeksperimentalniji i najčudniji album svoje karijere i najneočekivaniju turneju do sada. I to nam samo govori da treba dobro da pazimo koga biramo za heroje. Za Madonnu svakako možemo reći da je i pored svih grešaka koje je načinila, i koje je nije bilo strah da uradi, zvezda koja ne ponavlja svoje uspehe, ne drži se ustaljenih formula i ne igra na sigurno. Umesto toga seli se za Portugal, snima čudan album, stavlja povez preko oka i izmišlja alter-ego. Hvala nebesima što postoji.