Otvaranje za ljubav: Razgovor sa francuskom umetnicom Phiom Menard
Phia Ménard (Fija Menar) je savremena umetnica. U polje izvođačkih umetnosti ušla je nakon odgledane predstave 1991. a radilo se o predstavi ’Extraballe’. Poslušala je svoj unutrašnji impuls. Bavila se plesnim teatrom, pantomimom, žongliranjem.
Na Bitefu je izvela impresivnu predstavu ’Nemoralne priče – 1.deo: kuća majka’. Tokom gotovo dva sada ona pred vama gradi veliku kuću od kartona, obučena kao heroina razorenog, pustog sveta. Kuću stvara sama uz veliku odlučnost i muku. Kada je napokon podigne na kuću padne kiša i ona bude bespovratno uništena. Dug i snažan aplauz usledio je nakon predstave, jer smo u publici osetili strahotu razaranja i snagu i odlučnost Fije Menar da nas sa tom strahotom suoči. Razgovaramo sa njom o ljubavi, veri i nužnosti promene.
Na pres konferenciji ste rekli da ćemo posle predstave biti razočarani, ali da to i hoćete, pošto ljubav dolazi posle razočaranja. Zašto?
Kada po prvi put čujete kišu koja pada na kuću koju napravim tokom predstave, kada vidite da je kiša uništava i kako ona nestaje pred vašim očima, a to traje, dok gledate taj prizor on vas otvara da se setite vaših intimnih razočaranja, onoga u šta ste uložili, a što je propalo. Kada kuća pred vašim očima propadne vi poželite da spasete civilizaciju, otvarate se za ljubav, ne želite da gledate kako ona propada. To je ono što sam ovom predstavom želela da otvorim kod gledaoca.
Kostim je specifičan, kostim je ratnice, po mom doživljaju on vam daje moć. Šta kostim koji nosite predstavlja za vas?
To jeste ratnički kostim i čin, da tako kažem, kada stavite svoje telo u njega vi osetite moć. To je kostim boginje Atine, kakvu ja zamišljam da bi bila danas. Heroina sveta koji se raspada a koji ona pokušava da spase. Kostimom, onim što nosite na sceni i u životu, vi ne samo da predstavljate sebe, nego je to jedna vrsta pogona koji vam on daje.
Spomenuli ste da nas vera može spasiti, ali da to uporno zaboravljamo. Čini mi se da je jedan od razloga što nismo u kontaktu sa verom taj što smo zatrpani morem nepotrebnih informacija. Koji je vaš doživljaj?
Teško je i govoriti o tome. Slažem se sa vama. Gubimo svest o tome da nam vera pomaže da učinimo promenu. Živimo nesvesni sebe i sveta i zato dopuštamo da svet propada. Vera vas sa druge strane čini budnim, spremnim na promenu, daje vam moć da menjate sopstveni život.
Dugo ste radili u cirkusu i kažete da vas je cirkus naučio da nikad ne odustajete. Na koji način?
Žonglirala sam u cirkusu godinama. Žonglirala sam sa 9 loptica što je veoma teško. Cirkus je stvar veštine i upornosti, vi prosto kakav god vam je bio dan i šta god vam se desilo morate stati na scenu i biti besprekorni za svoju publiku. Nema fingiranja. Veštinu savladavate dok god njome ne ovladate potpuno. O tome govorim kada kažem: nema odustajanja.
Dakle smatrate li da je vreme da počnemo ljubav ispočetka – kao društvo, kao civilizacija?
Stare civilizacije nestaju pred našim očima. Muškarci i danas vode čovečanstvo u rat. Znate stalno razmišljam koliko je teško roditi dete danas – kakvom svetu ga dajete? Na kraju vi rađate ličnost i ne znate koliko ćete uspeti da naučite dete pravim vrednostima ili će ono ići nekim sasvim drugim putem. Opet, smatram da će ženski princip spasiti svet, zato što daje život i upućuje na mir. Najpre moramo menjati sebe same, vratiti se solidarnosti, menjati svet i bićemo opet otvoreni za ljubav.