Ne, ne pričamo o soku od celera
Vodim računa o svojoj koži. Mislim da ne preterujem. Pazim šta stavljam na nju (mada volim i da isprobavam, posebno serume), ne ležem u krevet sa šminkom na licu i promene godišnjih doba revnosno pratim promenama na policama u kupatilu. Sve u granicama razuma. A onda se nešto dogodilo sa mojim obrazima. Postali su nekako crveniji i počeli da reaguju kao da ih je išibala zimska košava. Bio je jul. Kada sam otišla kod (nove) kozmetičarke, prva stvar koju me je pitala jeste čime čistim lice i zamolila da izbacim double cleansing momenat. Nisam verovala da je u tome problem pošto isti postupak koristim godinama i nije mi do sada smetao ali, hajde, poslušala sam. I obrazi su mi se u roku od nekoliko nedelja vidljivo popravili. Ne samo to, T-zona mi je postala manje masna. Dakle, dobre vesti na svim frontovima.
Ispada da nisam jedina. Onda sam krenula da ispitujem sam dermatologe i kozmetičare o tome sa kojim problemom se najčešće susreću i dobila odgovor: oštećena zaštitna barijera kože. Nije ni čudo što su fraze koje najčešće ponavljaju “ojačavanje zaštitnog sloja kože” i “zaštita”.
Oštećena barijera može se manifestovati kao upala i crvenilo, mestičava koža koja se ljuspa, a neretko dovodi i do ozbiljnih problema zato što znači da odbrana kože ne funkcioniše kako treba. Pored toga što čini kožu osetljivom, može delom biti odgovorna i za pojavu rozacee, ekcema, psorijaze i akni – stanja koja su u sve većem porastu. A šta je razlog ovog masovnog fenomena? Ispada da je odgovor previše čistača kao i aktivnih sastojaka u kremama i serumima. Hajde da nazovemo stvari pravim imenom: previše obećanja u bočicama.
U velikoj meri, kriva je i naša nova opsesija čistom kožom zbog koje koristimo više proizvoda za istu namenu. Preterivanje sa čistačima u kombinaciji sa spoljnim agresorima je recept za katastrofu.
Kako izbeći oštećenja zaštitne barijere kože i kako popraviti štetu?
Kao prvo, treba da znate šta je kiseli omotač i zašto je od presudne važnosti da ga ne remetite. Kiseli omotač je zaštitni sloj sačinjen od prirodnih ulja, aminokiselina i znoja koji prekriva kožu. Oštetite ga preteranim ribanjem ili neutrališite alkalizovanim preparatima, i na dobrom ste putu ka problemima: upalama, alergijama i reaktivnim ili bakterijskim bubuljicama. Priča o kiselom omotaču vuče sa sobom i priču o PH vrednosti kože (na zadovoljstvo nastavnika hemije po celom svetu). Dakle, alkalizovana voda možda je apsolutni hit u wellness svetu, ali vašem „kiselom licu“ apsolutno nije potrebna.
Čišćenje lica alkalnim sredstvima čini kožu manje elastičnom. Visok PH takođe stvara pogodne uslove za razmnožavanje bakterija koje izazivaju akne. Gelovi i tečni sapuni koji obilato pene? Velika je verovatnoća da su alkalni zato što sastojci koji omogućavaju da se stvara sapunica uglavnom imaju visok PH. Opšta preporuka bi bila ne koristiti prozivode čiji je PH viši od 7. Ovo ne znači da što je PH niži to bolje. Koža u proseku ima PH 5.5 (sećate se reklame za Johnson&Johnson, zar ne?), a njena sposobnost da podnese kiselost zavisi i od njenog stanja i od sastava i formulacije proizvoda.
Kako starimo, koža postaje sve alkalnija i aktiviraju se enzimi koji bukvalno razlažu kolagen. To je razlog zbog kog “kiseli” proizvodi mogu da povrate koži PH iz mlađih dana i sprečavaju znake starenja. Čuvajte se, ipak, natpisa “PH neutralno”. Taj termin sam po sebi, kao i “bio” ili “prirodno”, ne znači ništa. Svaka brojčana vrednost treba da bude naznačena na pakovanju.
Šta raditi, a šta ne
Prvi, najvažniji korak je da prestanete da bombardujete kožu gomilom raznih proizvoda. Hemijski eksfolijanti su uvek bolji izbor od onih sa kuglicama ali jake koncentracije kiselina ne smeju se koristiti ni proizvoljno ni često. Dakle, odmaknite se od procenata kiselina iznad 10%. Ako znate da vam nešto već odgovara, jače koncentracije se ne smeju koristiti više od jednom nedeljno na suvoj ili maksimalno tri puta nedeljno na masnoj koži. Isto važi i za aktivne sastojke koji ubrzavaju ćelijski turnover.
Treba imati na umu da ne postoji samo jedan jedini sastojak koji će obaviti sve funkcije. Keramidi su odlična stvar za ojačavanje zaštitine barijere kože ali sami za sebe ne mogu ništa da poprave ako je gulite preko mere koju ona može da podnese. Isto važi i za klasične hidratantne sastojke kao što su glicerin i hijaluronska kiselina. U svakom slučaju, nema potrebe da budete previše fensi – ne zaboravite da je to pristup koji vas je doveo u probleme na prvom mestu. Pojednostavite svoju rutinu. Koristite micelarnu vodu ili nežna sredstva za čišćenje koja ne isušuju, umivajte se običnom vodom, a nakon umivanja nanesite hidratantan serum ili kremu u roku od 60 sekundi. Na taj način ćete zadržati deo vlage unutar kože. Zamislite to ovako: suv kolač sa glazurom i dalje je suv. Ako glazirate vlažan kolač, on ostaje vlažan. Jednostavno.