I zašto “potpuno prirodno” ne znači uvek da je nešto bolje
Svet kozmetike nije bez svojih protivrečnosti, a još manje bez pitanja na koje nemamo odgovore. Ponekad mi se čini da je pun kontradiktornih činjenica koje se, nekako, tiču ili istih problema ili istih proizvoda. Da pojasnim, beauty brendovi nam obećavaju kreme za hidrataciju koja traje 24 sata ili dezodoranse koji štite od znojenja tri dana pa onda, zajedno sa tim obećanjima, i potpuno odsustvo konzervansa. Da izbegnemo (svoju i vašu) konfuziju, odlučili smo da proniknemo u to šta zapravo podrazumevaju mnogi izrazi za koje mislimo da razumemo.
SLS je surfaktant i sastojak zbog kog sapuni i sredstva za čišćenje prave penu. U šamponima se koristi od 1930. godine kada je uveden kao zamena za običan sapun. Može da bude vrlo agresivan i da iritira kožu što je dovoljan razlog da ga izbegavate ili bar birate proizvode u kojima nije na nekom od prva tri mesta na listi sastojaka. Tvrdnje da izaziva rak, ipak, nemaju osnova.
Parabeni su, prostim jezikom, konzervansi koji se koriste u većini kozmetičkih proizvoda u kojima je jedan od sastojaka voda. Sprečavaju razvoj štetnih bakterija, gljivica i plesni. Pored toga, ne radi se samo o jednom sastojku, postoji ceo spisak parabena. Sigurna koncentracija za njihovu upotrebu je 25%, a u kozmetičkim proizvodima se kreće od 0.01% do 0.3%. Naravno, nema ničeg lošeg u tome da koristite proizvode bez ovih konzervanasa, ali nema potrebe ni da bežite od njih kao đavo do krsta. Vaša koža, vaš izbor.
Dokazano hipoalergenska kozmetika ne postoji. Svaki sastojak potencijalno može izazvati alergiju i zato u beauty industriji jednostavno ne postoji definicija termina „hipoalergenski“, kao ni zvaničan standard za njega. Ipak, proizvođači ovu reč koriste da bi istakli da je neki proizvod siguran i pouzdan zato što u sebi ne sadrži sastojke za koje je opštepoznato da izazivaju alergiju. Na primer, ako proizvod nema parfem, veštačke boje ili agresifne surfektante, na njemu može stajati ovaj natpis. Ako vam trebaju „hipoalergenski“ proizvodi, najbolje je da se fokusirate na linije kozmetike za atopičnu kožu.
Nemoguće je zapravo trajno smanjiti pore. Mogu se na krato vizuelno smanjiti tretmanima laserima, hemijskim pilinzima ili tečnim eksolijatorima. Istina je da se kozmetička industustrija jako oslanja na marketinški pritisak koji vrši na svoje kupce. Ako ubeđujete ljude da su vidljive pore ružne, imaćete kome da prodate nove proizvode za njihovo smanjivanje. Vrlo jednostavno.
Ovo treba da znači da određeni proizvod ima dodatnu naučnu vrednost ali, u suštini, svako može da patentira šta god poželi. To što postoji registrovan patent apsolutno ne znači da je proizvod, ili ideja iza njega revolucionarna. A ni učinkovita.
Sumnjiva tvrdnja, sama po sebi, iz prostog razloga što se instant promena može vezati jedino za dekorativnu kozmetiku, Maske, kreme, serumi i drugi proizvodi za negu kože uglavnom ne mogu da se pohvale ovom svojstvom. Ako, nekim čudom i mogu, jasno je da će rezutati biti vrlo kratkotrajni. Na primer, može vam se učiniti da su vam se pore smanjile i izgladile od neke maske za čišćenje, ali već za nekoliko sati stanje se vraća u prvobitno.
Ovo je segment tržišta koji se poslednjih godina ubrzano razvija. Ne radi se samo o proizvodima za negu već i o dekorativi. Koža muškaraca i žena se poprilično razlikuje: masnija je zbog hormona i „deblja“. Brendovi igraju na ovu kartu različitosti ali, po pitanju tekstura, proizvodi za muškarce se minimalno razlikuju od onih za žene. Osnovna paleta obično obuhvata laki hidrantni losioni sa matirajućim i umirujućim dejstvom (zbog iritacije od brijanja), zaštitu od sunca i proizvod za čišćenje tipa maska/piling/gel. Ambalaža je minimalistička, a miris „muški“.
Kožu je nemoguće „očistiti iznutra“ kremama i sredstvima za spoljnu upotrebu. Čak i za vreme tretmana, kozmetičari rade na porama i mehanički ih prazne od sebuma koji je oksidirao. Mitiseri nisu toksini koji zahtevaju detoks. Dakle, detoks kozmetika je još jedan marketinški trik. Ako uz to vidite natpis tipa „99% manje bubuljica nakon nedelju dana“, bežite glavom bez obzira.
Nemoguće je napraviti kozmetiku koja sadrži isključivo prirodne sastojke zato što bi trajala svega nekoliko dana i morali biste da je čuvate u frižideru, isto kao i hranu. Pored toga, ovi proizvodi bili bi jako podložni bakterijama. U svakoj kozmetici se nalazi neka vrsta konzervansa. I tačka.
Izjave tipa „vitamin C posvetljuje kožu“ ili „retinol ublažava bore“ su apsolutno istinte i dokazane. Ali, postoji razlika između „ovaj proizvod sadrži vitamin C“ i „ovaj proizvod posvetljuje kožu“. To što neki proizvod sadži određenu supstancu, ne znači da je ona u obliku koji vaša koža može da iskoristi ili u količini koja može da da željeni efekat, na primer.
Zadatak marketinga je da privuče kupce i ovo se često postiže manje samim proizvodom, a više utiskom koji drugi ljudi imaju o njemu. Zato na svakom ćošku vidimo natpise tipa „bočica ovog seruma proda se svakih 20 sekundi“. Sve postaje clickbait i kozmetika nije ništa drugačija. Veoma je važno da kupci nauče više o nekom proizvodu pre nego što ga impulsivno kupe.
