„Učimo devojke da se snužde, da se smanje. Govorimo devojkama: „Možete imati ambicije, ali ne previše, težite ka tome da budete uspešne, ali ne preuspešne, inače ugrožavate muškarce.“ Zato što sam žensko, očekuje se da težim braku, očekuje se da pravim životne izbore uvek držeći na umu da je brak najvažniji. Brak može biti izvor zadovoljstva i ljubavi i međusobne podrške, ali zašto to isto ne učimo dečake? Odgajamo devojke da vide jedna drugu kao konkurenciju – ne za poslove ili za dostignuća, već za pažnju muškaraca. Učimo devojke da ne mogu biti seksualna bića na način na koji su to dečaci. Feminist/kinja – osoba koja veruje u socijalnu, političku i ekonomsku jednakost polova.” — Chimamanda Ngozi Adichie
Počinjem ovaj tekst snažnim citatom snažne žene, nakon čega sledi pesma uz koju ste sigurno barem jednom pevale ispred ogledala, držeći imaginarni mikrofon u vidu četke, a u kojoj pevačica zahteva naklon drugih žena, da ne kažem hejterki, koje joj nisu dorasle, mo’š misliti. Ovaj potez mi omogućava da se osvrnem na nekoliko problema, jer ne znam o čemu bih pre.
Sadržaja nikad više, a poente nikad manje. Da me ne shvatite pogrešno, nemam ništa protiv recenzije novog pudera za lice na tržištu, ali ne mogu a da se ne zapitam (Keri Bredšo, ti si?) kako tačno treba da ispratim da li puder oksidira nakon tri sata nošenja, dok nekoj devojčici šestorica adolescenata uništava život?
Devojka je silovana! Devojčice prodaju za kokošku i pivo monstrumima koji ih siluju i primoravaju na prostituisanje! Ljude tuku i maltretiraju zato što su gej! Zabranjuju abortus! Devojka se ubila! Dečak je silovan i ubijen. Dete su prodali u belo roblje. Muk.
Nema videa. Nema kampanje. Nema priloga u Jutarnjem programu.
Influenserki su napisali da je debela. Mogli smo da čujemo zvuk kočnica. Kaže “Hajde da pričamo o body shaming-u i internet nasilju.”
Pa hajde! Šta je veći oblik body shaming-a od silovanja? Svaka osoba koja se podvrgla estetskoj operaciji je doživela da bude posramljena zbog toga. Devojčice preskaču detinjstvo i izrastaju u udavače jer su im uzori polupismene žene na internetu koje im pokazuju da kroz život treba da se oslanjaju na izgled (što se mene tiče, ovo je internet nasilje at its finest), nazivaju devojčice i žene kurvama ako se ne uklapaju u neki srednjevekovni okvir poštene žene, a u slučaju da se uklapaju, onda su nepoželjne. Devojke oduzimaju sebi život jer misle da nisu dovoljno dobre, lepe, atraktivne prema standardima koje svesno održavamo visokim. Seksizam, nasilje, femicid. Muk.
Halo, da li se čujemo?! Zašto ne pričamo o tome? Šta je sa osnovnim ljudskim pravima u 2019. godini i zašto okrećemo glavu, kao da se ne događa nama, kao da se ne događa generaciji koja odrasta uz prostakluk, nasilje i sadržaj za mentalne invalide?
U ovom trenutku, postoji toliko problema kojim treba da se bavimo kao društvo, a mi smo izabrali da naši glasovi budu osobe koje poseduju vokabular osnovca i plasiraju nam sadržaj za barbike. Biramo da živimo rijaliti. Biramo da ne čujemo i ne vidimo. Mi smo svi zajedno odgovorni za sve što se događa na ovoj planeti, hteli to da priznamo ili ne. Ne treba da nas dotiču nečiji lični izbori, ali ukoliko ti lični izbori postaju izopačen model ponašanja, naša je odgovornost da stanemo na put tome. Mi dozvoljavamo da borba žena koje su svoj život posvetile tome da mi budemo ovde gde smo, koje su omogućile meni da napišem tekst, a vama da ga pročitate, bude uzaludna. Dozvoljavamo polumozgovima da nam oblikuju društvo.
Dugujemo Meri, Nadeždi, Klari, Milici, Simon, našim prabakama, bakama, majkama i ćerkama i ________ (dodaj po želji) da budemo pametnije od ovoga. Dugujemo sebi. Zašto sam ja ovoliko ljuta i zašto vi niste?
Hajde da pričamo o_________ (dodaj po želji).
* Svim dečacima koji su odvojili vreme da pročitaju ovaj moj izliv mozga, želim da se izvinim jer vas nisam dovoljno uključila ovaj put, ali nadam se biće prilike da se izlijem i za vas.