Imunitet, imunitet, imunitet. To je gotovo sve što čujemo i vidimo u poslednje vreme kada je ishrana u pitanju. Sa punim pravom, naravno. Optimalna ishrana jeste važna, ali u ovakvim situacijama postajemo posebno ranjivi po pitanju raznih suplemenata i onoga što se engleskom tako lepo kaže fad (iliti zaluđenost). Kurkuma je jedan od sastojaka koji se već duže vremena nalazi na svim usnama, od nutricionista do wannabe wellness influesera na Instagramu. „Zlatni začin“ fensi Amerikanci piju čak i u svojoj fensi kafi (oni koji i dalje piju kafu ali to je druga priča) ali o čemu se zapravo radi? I kako razlučiti šta je mera (kao kod celera, na primer). Tu smo da pomognemo, samo skrolujte dalje.
Na koje probleme kurkuma utiče
Mnogi je veličaju kao pomagača u borbi protiv gotovo svega: visokog holesterola, alergija, depresije, upale desni, pms-a, čak i mamurluka. U ajurvedskoj medicini, kurumi se pripisuju antibakterijsko, antivirusno i antiparazitsko dejstvo i jako dugo se koristi kao pomoć pri lečenju dijabetesa, u terapiji bola, reume i osteoartritisa, gubitkom pamćenja i ekcema. Ukoliko ste skeptični zbog toga što se ona, kao nauka, ne uklapa u zapadnjačke načine sprovođenja sistematskih studija, evo šta o kurkumi kaže zapadna medicina:
- Ima protivupalna svojstva – dokazano smanjuje bolove u zglobovima kod pacijenata sa artritisom.
- Pomaže protiv bolova – neke studije ukazuju da je, u nekim slučajevima, efikasna koliko i ibuprofen (kod nas je najpoznatiji kao Brufen, a u SAD kao Advil), ponovo kod ljudi sa artritisom.
- Moćan antioksidans – što znači da potencijalno može da pomogne u mnogim stvarima, od prevencije tumora do anti-aginga.
- Pomaže varenje – zbog svojih protivupalnih osobina i činjenice da je jak antioksidans ovaj začin se danas ispituje i kao mogući lek za sindrom iritabilnog creva.
Koliko zapravo može da pomogne
Uvek kao koristan dodatak, nikada kao zamena za terapiju ozbiljnih bolesti. U principu, kada vam neko kaže da kurkuma (ili bilo koja druga namirnica) “leči sve”, trebalo bi da vam se upali crvena lampica.
Da li postoji optimalan način konzumiranja kurkume
Ovo jeste “najklizaviji teren” pošto mnogi lekari tvrde da je apsorpcija čiste kurkume preko gastrointestinalnog trakta slaba. Iz tog razloga se u indijskoj kuhinji ona obično zagreva u masti ili joj se dodaju drugi začini koji potpomažu apsorpciju, a najčešće se za ovo koristi crni biber. Dakle, jedite je sa hranom. U svakom slučaju, caffè latte sa prahom od kurkume (ako baš volite američke trendove) je besmislica.
Da li kurkuma može biti štetna?
Ukoliko se uzima u preporučenim dozama – do 2g dnevno – ne bi trebalo. Oni koji je vole je često stavljaju i u diy maske za lice, a do sada nisu prijavljeni nikakvi kontraefekti za nanošenje kurkume na kožu. Ipak, ukoliko se sa dozom kurkume u jelu pretera, ona može dovesti do neprijatnih propratnih pojava poput mučnine i dijareje.
Hronični bolesnici bi trebalo da se oko upotrebe i posebno doziranja, konsultuju sa lekarom zato što kurkuma može reagovati sa antikoagulansima, prokoagulansima, lekovima za hipertenziju i lekovima koji se koriste u sklopu hemoterapije. Ne treba je uzimati ni ako imate problema sa žuči.
