Mračna strana kozmetičke industrije: šta se dešava sa proizvodima koje kupci vrate?
Krajem aprila tinejdžerka iz Teksasa postala je viralna senzacija na TikToku ali ne zbog nekog plesa ili izazova. Bianca Ann Levinson jednostavno je javnost uvela u detalje svog posla u američkom kozmetičkom lancu Ulta. Ovako napisano zaista ne zvuči skandalozno ali deo tog posla predstavlja i uništavanje potpuno nove, uglavnom neotvorene kozmetike koju su kupci iz nekog razloga vratili. I tako Miss Levinson revnosno prazni bočice šampona ili balzama, lomi olovke za usta, lomi i grebe palete sa senkama i prosipa sjajeve sve uz objašnjenje: “Ovo radimo… kako ljudi ne bi mogli da kopaju po našem đubretu i kradu.”
Da li je namera iza postavljanja ovog videa na TikTok sve vreme bila da se digne prašina, to već ne znam (ali ne isključujem opciju, ipak je ovo mlada devojka koja vrlo verovatno ima drugačija načela od čelnika gigantskog kozmetičkog lanca, a možda sam samo ja preveliki optimista) ali njegovi pregledi se danas mere milionima, a komentari su prilično ogorčeni. Bianca Ann Levinson je posle postavljala i objašnjenja, objašnjavala politiku kompanije i higijenska pravila, a u diskusiju se uključio i Instagram nalog @esteelaundry o kom smo već pisali, neka vrsta kozmetičkog pandana Diet Pradi.
Bilo kako bilo, ovo je rezultiralo pokretnjem razgovora o temi koja je, istina, zastupljenija u Americi nego u Evropi zbog različitih uslova vraćanja robe. U osnovi, u Americi možete da vratite s.v.e. i većina se ni ne pita šta se zatim sa tom robom događa. Jasno je da za kozmetiku ne mogu i ne treba da važe ista pravila kao i za garderobu. Za početak, uvek postoji mogućnost da je vraćeni kozmetički proizvod kontaminiran, čak i ako nije korišćen, i to jeste bitno pravilo i razlog zbog kojeg se kozmetika uništava a koji niko nije izmislio bezveze. Upravo zbog toga FDA zabranjuje bilo kakvu upotrebu eventualno kontaminirane vraćene kozmetike, uključujući tu i doniranje. Jasno je da je ovo granica koju je nemoguće ispoštovati i zato se svi prodavci ograđuju od potencijalnih problema (najviše u vidu tužbi). Lično, prva ne bih volela da znam da postoji mogućnost da je kozmetika koju kupujem već “bila u nečijim rukama”. Ironična je činjenica da FDA ne zabranjuje preprodaju korišćene kozmetike, što mnogi privatno rade online.
Ako mislite da je lanac Ulta jedini koji praktikuje ovakve procedure grdno se varate. Jednom kada je klupko počelo da se odmotava, ispalo je da je ovo praksa praktično svih individualnih proizvođača ali i lanaca. Vrlo neprijatan šok svima koji beauty industriju uzimaju za pionira održive proizvodnje, clean brendova, ekologije i poštovanja prema prirodi. Već smo pisali o tome koliko je lako manipulisati pojmovima i etiketama, sada imate i još jedan dokaz koliko je lako manipulisati imidžom.
Na kozmetičku industriju treba izvršiti pritisak povodom nekih stvari, same proizvodnje i pakovanja svakako, ali i toga da bi većina proizvoda trebalo da bude dostupna i u malim pakovanjima baš iz razloga da ih posle ne bismo bacali. Nažalost, pitanja higijene ostaju nepromenjena.
Ipak, pre nego što se uhvatite za glavu i potonete u “sve je crno, planeta će propasti” misli, zapitajte se koju to lekciju iz ovog svega treba da naučimo. Ona se zove: preuzimanje lične odgovornosti. Ne odnosi se, istina, samo na kozmetiku nego na sve. Potrošači su ti koji zapravo svojim ponašanjem diktiraju mnoge trendove, nemojte samo od kompanija bilo koje vrste praviti negativce (ne kažem da one to nisu, ali odgovornost nikada ne nosi samo jedna strana). Vreme je da se ponašamo odgovorno. Dakle, ne kupujte kao pomahnitali i ono što vam treba i ono što vam ne treba. Isprobajte proizvode pre nego što ih kupite, menjajte se sa ljudima sa kojima ste bliski ukoliko ste ipak kupili nešto što vam ne odgovara. Jednom rečju, kupujte osvešćeno. Ne biste verovali koliko razliku je u stanju da napravi samo promena ponašanja. Biće vam zahvalni i vaš novčanik i planeta.