„View Point“, nova knjiga fotografa Thomasa Lohra donosi pogled na Pariz tokom karantina

autor BURO.
knjiga karantin square

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/08/knjiga_karantin_cover.jpg

Fotograf Thomas Lohr poznat je jednom delu modnog sveta budući da je tokom svoje karijere radio u svetskim centrima kulture, mode i umetnosti kao što su  Njujork, London i Berlin. Njegova estetika je univerzum za sebe u kom se mešaju estetika devedesetih, minimalizam i neposredan pristup koji svakoj fotografiji daje nešto nepogrešivo savremeno. Iako radi u industriji i snima i kampanje i lookbook-ove vremenom se profilisao kao fotograf portreta i fotkao je do sada mnoge zvezde modnog neba kao što su Christopher Kane, Jack McCollough, Lazaro Hernandez. Ipak, njegov najnoviji projekat nema veze sa onim što inače radi.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/08/1598352904089033.gif

Thomas se manje više tek preselio u Pariz, i živeo tu svega dva meseca kada je počela pandemija a sa njom i karantin. Na početku pandemije kako sam kaže šalio se da će sva kreativnost da mu presuši ako mesecima bude gledao u svoja četiri zida, ali je tome našao rešenje. Balkon! I tako završio sa knjigom od 608 strana, koja je započela jednostavnim fotografisanjem prolaznika i ono malo aktivnosti koje su se događale na ulici. Prvobitno je bila ideja da fotografije prolaznika postavlja na Instagram ali mu je prijatelj Olu Odukoya, umetnik i umetnički direktor predložio da te fotografije pretvore u zajednički projekat. 56 dana u karantinu, 608 strana i kolaboracija koja se sada prvi put realizovala. Iako se druže godinama, ovo je prvi put da nešto zapravo rade zajedno i to po sistemu Thomas radi fotografije ne mrdajući sa svog balkona, nakon čega Olu dodaje svoj umetnički pečat naknadno eksperimentišući.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/08/1598352305807797.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/08/1598352906099317.gif

Iako su projektu pristupili iz drugačijih pozadina i medija, za obojicu je knjiga “View Point” veoma ličan i intiman projekat dok je istovremeno veoma univerzalan. Dok svi malo po malo zaboravljamo kako je karantin stvarno izgledao njihova namera je bila da ostane neko sećanje i da to bude ispričano kroz knjigu, u prostoru gde vreme ne prolazi.