Direktor BITEF teatra Miloš Latinović podelio je sa nama svoje preporuke za ovogodišnji festival
Ako je istina da je “kuga svima otela mogućnost ljubavi, pa i moć prijateljstva”, kako je rekao Alber Kami onda čovek nema mnogo izbora, nego da traži razrešenja u sopstvenom žrtvovanju, kojim jedino može nadići nastalu situaciju. Opasno je zaboraviti da ljubav i dobrota, čine bar na trenutak lepšom našu sadašnjicu ali i buduće dane. Ovogodišnji Bitef upravo je na liniji želje da empatijom pobedimo nametnuto crnilo budućnosti. Zbog toga je važno biti prisutan dok traje Bitef prolog (od 12. do 14. septembra) jer predstave koje će biti izvedene u Bitef teatru – “Dolina jeze”, Rimini protokala i “Biti Arijela F” teatra Vidi, upravo anticipiraju mogućnosti ne samo teatarskog izraza u budućnosti, nego i života koji nam može biti nametnut.
Ovo su upozoravajući projekti, jer na odličan način, tretiraju naše odustajanje od važnih međuljudskih konekcija, ali i vlastitog društvenog otuđenja. Ako humanoidni replikanti imaju više emocija od ljudi i ako nas bolje razumeju kada im se poveravamo, ako je hologram nešto što će zaokupiti našu maštu i emocije, onda je skok u budućnost ravan samoubistvu. U kontrapunktu izvedenim predstavama, koje preporučujem, stoji knjiga Vere Konjović “Ćekajući BITEF” koja na orginalan, jezgrovit, zabavan način pripoveda priču o 54 godine Bitef festivala, o ljudima koji su ga osmislili, realizovali, ali i o onima koji su svojim umetničkim kreacijama i personalno našu manifestaciju učinili najvažnijom u ovom delu sveta. Knjiga je nastala kao želja da se učini omaž važnom segmentu festivala “Bitef na filmu”, ali je zahvaljujući erudiciji i svežem sećanju autorke postala divna “autobiografija o drugima”.
Verujem da će oni koji vole pozorište u drugim pratećim programima ovogodišnjeg Bitef prologa pronaći nešto što ih zanima, jer program je osmišljen kao presek svih događanja tokom redovnog održavanja Bitef festivala. Lično imam visoka očekivanja od panel diskusije pod naslovom “Na ivici nove pozorišne sezone”, koja bi mogla dati odgovor na pitanje koji je to novi prostor, novi karakter i tematski okvir pozorišta u vremenu pred nama.
A vreme pred nama jeste neizvesnost u svakom smislu. No, ne možemo zbog toga stajati na dasci iznad crnila i sumnjati u sebe. Moramo pokušati. Možda je taj pokušaj još jedna umetnikova iluzija, ali, da zakljućim sa Kamijem: „U svetu bez iluzuja čovek je stranac“.