Biti na sceni dugo kao što je Miley Cyrus, to jest više od pola života a nemati pedeset godina, je prilično ozbiljan uspeh. Ali istovremeno i ozbiljan teret, i ne samo u godinama već i samom procesu prilično je tačno reći da je dug put od Hannah Montana do “Plastic Hearts”. A nije bio ni jednostavan.
Hannah Montana (2006)
Od 2006. do 2011. Miley je kao i mnogo velikih budućih zvezda muzičke scene prvo postala lice Disneyjevog sveta. U njenom slučaju sitkoma “Hannah Montana” gde igra običnu tinejdžerku, Miley Stewart i njen pop star alter ego, dok paralelno donosi vesele, razdragana pop pesmice na koje se tinjedžeri tog vremena izuzetno lože. Popularnost koju je dosegla tada je bila neverovatna, i od SAD do Kine manje više svi koji su imali televizor i neki pristup kablovskoj i internetu su znali za lik i delo Hannahe Montane i devojke koja stoji iza nje.
Ipak, u dobro procenjenom trenutku se ta faza okončala, taman na vreme pre nego što krene besomučna eksploatacija i unovčavanje i proklizavanje na dole bez povratka. Nakon što je rekla zbogom ovoj fazi svog života zauvek i 2011. snimila poslednju epizodu, nastavila je u maniru koji je stidljivo započela 2010. sa pesmama poput “Can’t Be Tamed” i “Liberty Walk” kojima je već najavila kakva faza sledi. Oslobođena, borbenija, drugačija, takva da ne možemo gotovo nikakvu sponu da povučemo sa svim prethodnim što znamo o njoj. Taj preokret se finalno i dogodio kada je 2013. objavila album “Bangerz” kojim je aposlutno obrnula igricu. Party album sa naglašenim hip-hop uticajem, i prisutnost, ličnost i stav kakve Cyrus nije iskazivala do tada, koji su je učinili autorkom o kojoj se tih dana najviše pričalo. Tu promenu pratila je i neverovatna fizička trasformacija, kao i ostala lična traženja. Prava i pogrešna partnerstva, formiranje sosptvenog identiteta, istraživanje seksualnosti, i vazda velika iskrenost i transparantnost gde Miley nikada nije imala problem da priča o svemu što se desilo, da to isto zapiše i kaže svima, da greši, da se izvini kada pogreši.
Midnight Sky (2020)