Ove zime videli smo zanimljivu situaciju na Twitteru, naime menadžerka koja vodi društvene mreže za McDonald’s je tvitovala sa zvaničnog naloga kompanije i pokrenula priču zašto niko ne razmišlja o činjenici da iza brend naloga na društvenim mrežama stoje stvarni ljudi. Ona je napisala “Uvek bude: Kad se McRibs vraćaju na jelovnik. Nikada nije: kako si, osobo koja vodiš McDonalds nalog”.
Kako bi pratioce podsetili na tu činjenicu, brendovi često pokazuju svoju humaniju stranu ulazeći u konverzacije sa ostalima. A odgovori drugih brendova McDonald’su tog dana su nas oraspoložili. Adobe je poručio “pokrećem grupu za podršku menadžera društvenih mreža, javi se ako želiš da se učlaniš”. HBO, IBM, Oreo, Pantene Pro-V, Pizza hut, Target, Uber Eats, Wallmart, Xbox i Zoom samo su neki od brendova koji su se priključili ovoj konverzaciji.
Ako smanjujete korišćenje telefona i mreža kako bi sačuvali malo zdravog razuma, da li možete da zamislite kako je onima koji to sebi ne mogu da priušte zbog posla. Čak i da počnu da se žale svojim prijateljima, dobijaju saosećajan pogled “pa dobro, okej je da ti budeš stalno online” i tu se priča završava. Social Media menadžeri rade 24/7 i njihovi nadređeni očekuju da su stalno na raspolaganju i da mogu da reaguju u istoj sekundi kad krene neka onlajn drama. Prilično neralno, zar ne? Nažalost, to jeste realnost svih onih koji su odabrali život na mreži. Pripremili smo vam male savete ukoliko vodite komunikaciju nekog brenda na mrežama, a ukoliko poznajete nekoga ko se time bavi, ponudite mu povremeno šansu da se oslobodi tereta i konstantnog nošenja sa hejt komentarima za koje nije lično odgovoran ali koji itekako mogu uticati na raspoloženje i osećanja.
Vodite računa o količini posla
Pregovaranje, iliti burnout je itekako realna i česta pojava za koju svi verujemo da se neće baš nama desiti ali, hej, nekako nam se dogodi. Ono što ne možemo dovoljan broj puta podvući jeste činjenica da to nije znak slabosti, bez obzira koliko ste strastveni i posvećeni svom poslu burnout se može i vama dogoditi. Svetska zdravstvena organizacija “burnout syndrom” opisuje kao stanje prouzrokovano hroničnim stresom na poslu i od prošle godine taj sindrom zdravstveni radnici mogu dijagnostifikovati kao medicinski poremećaj povezan sa poslom koji pojedinac obavlja. Ako vam opadaju motivacija i energija, mentalno počinjete da se distancirate od svog posla i smanjuje se vaša uobičajna efikasnost vreme je za uzbunu. Ako primetite te znakove pokušajte da sagledate širu sliku i količinu obaveza koja vam je nametnuta. Kada dobijete svoj raspored prvo proučite to do listu, da li je okej, ili ju je nemoguće završiti u zadatom roku. Zatim pokušajte sve što nije hitno da pomerite ili otkažete. Ili pozovite kolege u pomoć. Rad po prioritetima je efikasno oružje kada ste zatrpani poslom.
Odredite maksimum vremena koji trošite onlajn
Preko 50% svetske populacije koristi društvene mreže, a prosečan korisnik interneta svakog dana potroši 6 sati i 43 minuta onlajn. Kada vam posao podrazumeva rad sa aplikacijama, taj broj se lako i duplira. Ako osećate da vam posao utiče na mentalno zdravlje, pokušajte da limitirate korišćenje aplikacija. Na telefonu i samim aplikacijama proverite koliko dnevno provodite na njima, možete podesiti i alarme i notifikacije koje će vas obavestiti da je vreme isteklo i da izađete iz aplikacije koju trenutno gledate. U Moment aplikaciji možete videti gde provodite koliko vremena pa posle analiziranja navika shvatićete gde i kada vaše ponašanje na mreži ulazi u crvenu zonu. Verovatno dosta posla obavljate i sa laptopa, tako da možete dodati ekstenziju kao što je Stand Up! Timer koja će vas s vremena na vreme podsećati da se pomerite od ekrana.
Kontrolišite svoj feed
Ukoliko se bavite društvenim mrežama najverovatnije imate više od jednog Instagram profila. Za većinu ljudi je jedan biznis i jedan privatan profil norma – što znači dva feeda po kojima možete skrolovati, dva inboxa i duplo više vremena provedeno na mrežama. Ako tu ubrojimo i profile na koje menadžeri paze, to vreme se lako može i učetvorostručiti. Pored vremena koje provodite onlajn, na vaše raspoloženje i zdravlje može uticati i sam kvalitet sadržaja koji konzumirate. Ukoliko vam iskoči neka slika koja vam ne prija, otpratite taj nalog, nema potrebe da na dnevnom nivou gledate stvari koje vas trigeruju. Ukoliko nemate taj luksuz zbog konekcije iz privatnog života, onda je jasno: “opcija mute je izašla iz raja”.
Kontrolišite i komentare
Ukoliko vodite nalog na društvenim mrežama, velike su šanse da konstantno morate da sakrivate, brišete, blokirate loše i nekonstruktivne komentare. Iako nisu namenjeni vama lično, teško je nositi se sa toliko usmerene negativne energije. Dobra vest jeste da Instagram poboljšava svoje filtere za trol komentare. Možete blokirati određene reči ili fraze, ili kompletno isključiti komentare za specifične Instagram objave.
I na kraju, pauzirajte!
Ukoliko vam je posao vezan non-stop za onlajn svet ovo može biti malo komplikovano, ali pokušajte da nametnete svoje granice, da budete oflajn tokom vikenda i uveče kada god je to moguće. Zakažite objave unapred, probajte sa kolegama da podelite Instagram storije i stražu nad komentarima kako biste vi mogli skroz da se odmorite. Ukoliko to nije moguće, razmislite o kreiranju naloga pod drugim imenom gde nećete pratiti ništa što vas zanima. Na taj način ćete brzo izlaziti sa mreža budući da vam neće iskakati sadržaj koji će vas vući da još malo ostanete onlajn.