Dragana Žarevac je ime kome, iskreni da budemo, i ne treba nikakva posebna najava. Umetnica aktivna i poznata u lokalnim krugovima, jednako kao i u onim širim internacionalnim i tako već četiri decenije. Njeno izlaganje započelo je samim krajem sedamdesetih i blisko se vezuje za performanse i novu scenu koja se formirala oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu, odakle je nastavila da izlaže u nizu galerijskih prostora bivše Jugoslavije i u inostranstvu. Kako je scena osamdesetih po prvi put u istoriji bila u toj meri heterogena Draganin rad je bio savršen doprinos takvoj sceni i impuls onoga u kom pravcu će odatle umetnost da krene. Njena umetnička praksa spaja naizgleda nespojivo, i kao akademski školovana na polju jezika, višedisciplinarno muzički obrazovana, formirana na studijama Sanskrita i vedske gramatike, zainteresovana za minamalnu muziku, rad grupe OHO i La Monte Janga, okružena kompozitorima i studentima tehničkih nauka unutar Druge generacije Galerije SKC, Žarevac se od samih početaka svoje karijere posvetila analitički strukturisanom zvučnom performansu, zvučnim instalacijama i komponovanju minimalne muzike. Njen rad karakteriše analiziranje pitanja od opšteg društvenog značaja, kroz prizmu individualnog i ličnog stava, koje progovara kroz video radove i instalacije, crteže i radove u zvuku.
Nedavno otvorena izložba „Prošireno prisustvo – otelovljeni arhiv“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića bavi se kontekstualizacijom upravo ranih dana autorke i početaka u polju performansa i zvuka, a rezultat je višegodišnjeg istraživanja nematerijalnog perfomativnog čina ove umetnice kroz praćenje „materijalnih tragova“ − crteža, notacija, beleški, partitura, sinopsisa, teksta, fotografije, zvuka i video zapisa. Proces bavljenja arhivom performansa praćen je produkcijom video re-performansa pri čemu su nakon četiri decenije ponovo izvedena i zabeležena tri rana performansa, i to na istim mestima prvobitnog izvođenja (SKC Galerija, ŠKUC galerija). Na taj način ova izložba predstavlja duboko introspektivni proces ponovnog iskustva koji proizvodi novi umetnički rad − „otelovljeni arhiv“ u novom kontekstu.
Zbog svega što je uradila u svojoj dosadašnjoj praksi, svih radova kojim je obogatila i osnažila lokalnu savremenu umetničku scenu, a povodom nove izložbe, Dragana Žarevac je naša ovonedeljna žena nedelje, i zamolili smo je da se osvrne na svoju umetničku praksu i aktuelnu izložbu i podeli sa nama zašto joj je ova izložba važna.
„Za (umetnika ili) umetnicu je korisno da povremeno pogleda u prošlost i sagleda svoj prethodni rad kako bi se orijentisala u vremenu i razmislila o tom toku. Zaključak može biti da su sva dela međusobno povezana, ili da postoji izvestan progres ili da se zatvara novi krug ili da radovi lebde u prostoru nezavisno jedan od drugog. Nakon što sam preispitala prošlost, ja sam upotrebila stari materijal da stvorim nova dela jer, na kraju, novo uvek nastaje od onoga što već postoji, ali se upotrebi na drugačiji način. Tako moja nova izložba „Prošireno prisustvo – otelovljeni arhiv„ ukazuje da performans može postojati i kao prisustvo u papiru, skici, predmetu, notaciji ili videu“.