Nije neophodno biti organizovan kolektiv, niti čvrsto povezan tim, niti imati neku snažnu logistiku i infrastrukturu da bi se inicirala promena. Postoji to blesavo, a u suštini lenjo, uverenje da je za svaku akciju, svaki čin revolucije, protesta ili pobune potrebno previše koraka da bi se ostvarili pa se tako mnogima nekako čini najjednostavnije da ipak ne urade ništa. Ćutati i biti „tu gde jesi“ deluje kao najlakši modus operandi, jer sve ostalo zahteva „previše angažmana“, „mnogo ulaganja“ i „potencijalno male rezultate“.
Srećom, postoje mnogi pojedinci i pojedinke koji ne misle tako i koji znaju da su male promene najznačajnije jer se upravo one pretvaraju u velike pokrete. Još većom srećom uvek postoje umetnici. One koji znaju kako da razmišljalju, koji su svesni da ukoliko želiš da svoju ideju vidiš realizovanu u praksi, zaista moraš i da uradiš nešto za nju, i još bolje, koji razumeju da je najgromoglasniji stejtment, najjači odgovor, nekada skriven u najmanjim i najjednostavnijim činovima. Jedna od onih koji to jako dobro znaju jeste Lila Jezdović, umetnica prve godine Novih medija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Njen rad 27, 28. NALEPNICA, “ZABRANJENO SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE” predstavljen je u okviru završne izložbe studenata FLU koja je nedavno zatvorena, ali je nastavio da živi na različitim gradskim linijama budući da je Lila iskoračila iz galerijskog prostora u javni i svojim radom skrenula pažnju na seksualno uznemiravanje upravo u prostoru u kom se ono veoma često i događa. Lilin cilj je da se podstakne još transparentniji razgovor na ovu temu, da se podigne svest o ovom problemu ali i da pruži podršku žrtvama. Za sve one koji žele da joj se pridruže i učestvuju u širenju misije projekta, moguće je preuzeti neku od nalepnica i prateći uputstva zalepiti još neku nalepnicu u gradski prevoz, i upaliti crveno svetlo i znak uzvika na ono što je istinski važno.
Zbog svoje inicijative, i važnosti iste, Lila je naša ovonedeljna Žena nedelje i pitali smo je da nam ispriča nešto više o samom projektu, kako i zašto je došla na ovu ideju, kao i tome kako ju je realizovala.
„U okviru GSP-a postoje 26 nalepnica koje služe za održavanje bezbednosti putnika tokom vožnje. Ono što predstavlja mnogo veći i češći problem od onih na koje te njihove nalepnice ukazuju jeste zapravo seksualno i polno uznemiravanje. Postupkom intervencije dodajem 27. i 28. nalepnicu koje ukazuju na seksualno uznemiravanje.
Do ideje sam došla razmišljajući o odnosu između javnog i ličnog prostora. Kakve su granice mog ličnog prostora i koji javni prostori poštuju te granice, a koji ne. Seksualno uznemiravanje je rodno zasnovano nasilje i, nažalost, većina žena se susrela sa nekim vidom ovog nasilja direktno ili indirektno. Dodatni problem jeste zapravo ćutanje o ovakvom nasilju. Nalepnice služe da ukažu na prisustvo seksualnog uznemiravanja u prevozu i kao pokretač razgovora o problemu.
Nalepnice predstavljaju simulaciju postojećih nalepnica iz gspa. Sadrže sve njihove vizuelne karakteristike ali sa izmenom u kontekstu i sadržaju. Namera ovog dizajna jeste da nalepnice deluju kao da pripadaju tom okruženju. Da na neuočljiv način intervenišu u prostoru u kom se nalaze. Postoje dve vrste i one se razlikuju po načinu prikazivanju pola. Stereotipno prikazivanje žena i ženskog tela održava nejednaku raspodelu moći i neguje patrijarhalnu matricu društva. Zbog masovnog korišćenja piktograma žene u suknji, on je postao univerzalno prepoznatljiv simbol. Sa jednom nalepnicom sam napravila kompromis i zadržala prikaz žene u suknji zbog prepoznatljivosti.
Najveći procenat žrtava seksualnog uznemiravanja jesu žene i oko 60% izvršitelja jesu muškarci. Ipak, druga nalepnica predstavlja ono što se u statistici naziva „ostalo“ odnosno sve druge slučajeve seksualnog uznemiravanja, sa ciljem izbegavanja heteronormativnosti i isključenja svih ostalih slučajeva. Na njoj su prikazane dve osobe bez ikakve naznake pola. Te dve osobe mogu da se tumače u svim kombinacijama roda i pola. Nezavisno da li muškarac uznemirava ženu, drugog muškarca ili obrnuto, poruka jeste da je ta vrsta nasilja nedopustiva.
U istraživanju OEBS-a seksualno uznemiravanje operacionalizovano je kao: 1) Neželjeno diranje, grljenje ili ljubljenje 2) Seksualno sugestivni komentari ili šale koje vređaju žene 3) Neprikladni pozivi za izlazak na sastanke 4) Napadna i uvredljiva pitanja o privatnom životu 5) Nametljivi i uvredljivi komentari o izgledu 6) Neprikladno posmatranje ili fiksacija pogledom koja se doživljava kao zastrašujuća 7) Slanje ili pokazivanje seksualno eksplicitnih slika, fotografija ili poklona koji su bili uvredljivi 8) Osoba se nepristojno prikazivala ženi 9) Prinuda da se gledaju ili posmatraju pornografski sadržaji protiv ženine volje 10) Dobijanje neželjenih seksualno eksplicitnih i uvredljivih mejlova ili SMS poruka 11) Neprikladno uvredljivo napadanje na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk ili na internetu u sobama za ćaskanje.“ (podaci iz istraživanja „Seksualno uznemiravanje u Republici Srbiji“, Misija OEBS-a u Srbiji)
Rad je ostvaren uz volontersku pomoć feminističkog kolektiva Ženska solidarnost. U srži ovog kolektiva se nalazi borba za ravnopravnost, jednakost, i poštovanje osnovnih ljudskih prava. Grupa se bavi ne samo aktivizmom već i edukacijom koji predstavljaju ključne postupke, pogotovo putem društvenih mreža koje koriste mladi ljudi. Omogućavaju podizanje svesti i identifikaciju ponašanja koja spadaju pod seksualno uznemiravanje. Trude se da se nijedna žena ne oseti kao da je sama i zato sam ih zvala da mi pomognu u izlepljivanju ovih nalepnica“.