Pobunjene čitateljke – kolektiv mladih književnih kritičarki iz zemalja nastalih na tlu Jugoslavije – godinama unazad revnosno prate domaću i regionalnu književnu scenu i intervenišu u javne kulturne politike koje često zanemaruju žensko stvaralaštvo. U cilju afirmacije ženskog i ostalih marginalizovanih stvaralaštava, jedna od ključnih aktivnosti u tom pravcu jeste osnivanje regionalne književne nagrade „Štefica Cvek”.
Odlučile su da nagradu nazovu po liku iz romana Dubravke Ugrešić „Štefica Cvek u raljama života” ne samo zato što je Dubravka prva žena dobitnica NIN-ove nagrade, već zato što je u pitanju klasik jugoslovenske književnosti i neizostavni deo regionalne feminističke lektire. Nagrada „Štefica Cvek” ustanovljena je kao regionalno priznanje, a ove godine pokriva BHSC govorno područje i sve prozne knjige koje su objavljene od 1. januara do 1. decembra 2021.
Na pobunjenom književnom druženju, koje je u centru Krokodil vodila Ida Prester, saopšteno je koje su autorke i autori poneli ovo priznanje. Nagrada „Štefica Cvek“ zamišljena je kao priznanje vrednim tekstovima koje neće podsticati kompetitivnost u književnom polju, neće praviti strogo rangirane hijerarhije i neće ukalupljivati produkciju svake godine u jedan zauvek zadat uski kalup, najčešće jednog najboljeg dela.
Dobitnici
Marija Andrijašević, „Zemlja bez sutona“, Fraktura, Zagreb, 2021.
Roman je objavljen gotovo 15 godina nakon sada već kultne pesničke zbirke „Davide, svašta su mi radili“ (2007). Marija Andrijašević je, dakle, po vokaciji primarno pesnikinja, a u romanu je vrlo uspešno ispreplela naučni diskurs, nežan pesnički stil te žargon i dijalekt. U svakom slučaju, radi se o knjizi koja se u savremenoj književnoj produkciji po mnogo čemu ističe i zbog svega navedenoga jednoglasno joj je dodeljena ova nagrada.
Goran Ferčec, „O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća“, Fraktura, Zagreb, 2021.
U stilski, formalno i širinom zahvata teme i epohe višestruko ambicioznom romanu, Ferčec je uspeo da ispravi nepravdu nanošenu jugoslovenskoj radnici, nepravdu onih koje su izbrisane iz pamćenja i istorije, ili svedene na karikaturu. Zato što je uspeo u najvećem književnom zadatku, da sa emaptijom prikaže i klasno i rodno deprivilegovana iskustva, da vrati dignitet onima kojima je oduzet, zato je romanu „O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća“ dodijeljena nagrada koja nosi ime još jedne „obične“ junakinje, Štefice Cvek.
Lejla Kalamujić, „Požuri i izmisli grad“, Štrik, Beograd, 2021.
Naslovna priča „Požuri i izmisli grad“ posljednja je u zbirci i može je se čitati kao njen zaključak. Priča je to o ženskom prijateljstvu i potpori u bolesti i posljednjim trenucima života. Ova priča, kao uostalom i cela zbirka, prikazuje i u čitaocima izaziva čitav spektar emocija, od tuge i ljutnje, do bliskosti i topline. Upravo u tome leži kvaliteta i snaga zbirke, i zato ova nagrada.
Senka Marić, „Gravitacije“, Buybook, Sarajevo, 2021.
Knjiga se odlikuje, prvenstveno, istančanim stilom, lirskom prenapregnutošću izraza čija doteranost jednako oduševljava i u standardu i u skazu. Iako je već viđen u postjugoslovenskoj književnosti, postupak fragmentarnog pripovedanja omogućava pitkost čak i kada otežava snalaženje u tekstu i identifikaciju pripovednog glasa. Marić ima talenat da uverljivo ispreplete lokalno i globalno žensko kulturno nasleđe – sevdah i Eumenide su podjednako važne referentne tačke za njenu junakinju, baš kao i tarot i čitanje iz taloga kafe. Konačni rezultat je stilski raskošan i intelektualno uzbudljiv tekst koji poziva na nova čitanja.
Ana Miloš, „Kraj raspusta i druge priče“, Booka, Beograd, 2021.
Ana Miloš služi se u jednoj priči realističkim postupkom, dok će u drugoj koristiti satiru i grotesku. Na stranicama knjige ima klasičnih priča o odrastanju i porodičnih priča, ali ima i elemenata new weird-a i začudno pomerenih žanrovskih amalgama. Ono što je, ipak, možda najviše opredelilo ovu zbirku za nagradu „Štefica Cvek” jeste to što se u središtu ovih različitih formalnih obrazaca nalaze sasvim „obični”, a vrlo često i marginalizovani likovi – velikim delom žene – čijim se problemima Ana Miloš bezrezervno i promišljeno bavi.
Sonja Ražnatović, „Exit – Restart“, Rende, Beograd, 2021.
Knjiga „Exit – Restart„ našla se u izboru za nagradu „Štefica Cvek” upravo zato što na promišljen i neposredan način tematizuje savremena queer iskustva, izazove ženskog autorstva, ali i najšire shvaćenu „sverodnu“ (ili „nadrodnu“) potragu za smislom kroz kreativnost umetničkog stvaralaštva, kao i kroz prevazilaženje višestrukih društveno nametnutih okvira.
Mihaela Šumić, „Herbarij svete smrti“, Imprimatur, Banja Luka, 2021.
Šumić vešto koristi različite književne obrasce, od postmodernističke naracije, preko magičnog realizma pod snažnim uticajem latinoameričke i španske proze, pa do trilera i misterije. Herbarij svete smrti sveža je, autentična i uzbudljiva zbirka priča kakva se retko sreće u regionu.
Martina Vidajić, „Stjenice“, Knjižara Ljevak, Zagreb, 2021.
Roman Martine Vidajić, stilski gust i gotovo opipljivo sugestivan, odlično izgrađene dinamike i napetosti, na umjetnički uvjerljiv način pokazuje svu kompleksnost sistemske uslovljenosti višestrukih opresija i eksploatacije. Promišljeno otvarajući neke od ključnih tema prema kojima je koncipirana i nagrada „Štefica Cvek“, ovaj roman ju je u najboljem smislu te reči i zaslužio.
Nora Verde, „Moja dota“, Oceanmore, Zagreb, 2021.
Roman Nore Verde „Moja dota“ samo je na prvi pogled jednostavno štivo: ova autofikcija s elementima bildungsromana obuhvata neke od najvećih boljki savremenog društva. Uverljivo predočavajući nežnu atmosferu „babinog krila“, autorka idilični ton prekida uznemirujućim i oštroumnim razmišljanjima i pitanjima svoje mlade junakinje. Ova knjiga, naposletku, blagodareći detinjoj perspektivi, iskreno i autentično progovara i o klasnom sramu, queer identitetu, napetosti između centra i periferije, gradeći slojevit i empatičan roman koji će dugo ostati s čitaocima.