Osim progovaranja o seksualnom nasilju, godinu za nama, pa možda čak i njih nekoliko, obeležile su takođe hrabre ispovesti žena o akušerskom nasilju. Sve društvene mreže bile su preplavanje hororičnim iskustvima žena koje su doživele tokom porođaja ili drugih ginekoloških intervencija. Jak glas žena i borbenost za autonomiju nad telom koju su pokazale dovela je do toga da se u Srbiji oformi pravni tim za pružanje podrške ženama koje su prošle kroz iskustvo ovog vida nasilja. Međutim, da bi sve ove priče dobile pažnju kakvu zaslužuju, nekad je potreban dodatni mikrofon, ili neko ko će ove priče da sasluša i prenese na pravi način. Ovih dana izveštavanje o bilo kojoj vrsti nasilja nad ženama na savestan način, percipirajući ga kao društveni problem, je prava retkost, a takve priče, naročito one koje nisu iz Beograda predstavljaju dragocene informacije koje jedine mogu dovesti do osvešćivanja i institucionalnog reagovanja i preduzimanja konkretnih akcija.
Takva je priča novinarke Dejane Cvetković koja ove nedelje ponosno zauzima mesto u ovoj rubrici.
Mlada Novinarka Dejana Cvetković, takođe i članica grupe Novinarke protiv nasilja nad ženama, do sada se uglavnom bavila temama koje se tiču nasilja nad ženama, lgbt+ prava, dobitnica je priznanja Bring the Noize koje feministički kulturni centar BeFem prvi put dodeljuje u kategoriji “Feminističko medijsko izveštavanje”. Cvetković je nagrađena za tekst Vranjsko porodilište: Između šamara i prizivanja sebi koji je nastao u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija, a objavljen je na portalu InfoVranjske.
Kako je navela, nagrada je za nju podstrek da se i dalje bavi temama koje se tiču prava žena i dokaz da je bitno čuti glas žena iz unutrašnjosti:
“Da znaju da nisu same, da imaju prava na dostojanstven i bezbolan porođaj i da u slučaju kršenja tih prava imaju kome da se obrate. Ovo prizanje je ohrabrenje i za ostale novinare i novinarke na lokalu da se pored svakodnevih dnevno-političkih stvari treba baviti i ovakvim temama. U Vranju su redakcije male i uglavnom se bave dnevno – političkim temama jer često im nedostaje dovoljno vremena i resursa da se time bave i iz tog razloga osećam potrebu da se bavim takvim temama jer su jako važne.“, rekla je ona.
Podsetimo, istraživanje koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da su porodilišta u Srbiji mesta gde trudnice dolaze sa strepnjom i porađaju se u neprijatnoj atmosferi, gde im nepoznati ljudi ne objašnjavaju šta se događa, niti ih podržavaju pri porođaju, već prate svoj plan porođaja i donose odluke umesto njih samih. Stanje žene u trenutku kada na svet donosi novo ljudsko biće zbunjeno je i uplašeno, a iskustvo na porođaju ne dopinosi njenoj dobrobiti, niti doprinosi odnosu sa bebom i partnerom, već ga pogoršava. Iz porođaja je gotovo u potpunosti isključen otac, a i kada prisustvuje porođaju, on je prisutan prvenstveno kao osiguranje da neće biti verbalnog maltretiranja porodilje, a ne kao podrška i pomoć pri porođaju. Samo 37% žena imalo je “privilegiju” da odluči kako želi da se porodi, a iako je medicinsko osoblje u zakonskoj obavezi da pre svakog postupka i zahvata objasni sve pozitivne i negativne strane tog postupka, to je urađeno u samo 24% slučajeva. Osećaj da nemaju kontrolu nad događajima tokom svog porođaja imalo je 73% ispitanica, a skoro polovina (45%) nije se osećalo zaštićeno i sigurno, dok se skoro isto toliko žena (44%) osećalo usamljeno. Skoro polovina ispitanica (46%) izjavilo je da sa doktorkama, doktorima i ostalim osobljem nije imalo odnos poverenja i razumevanja, a kod sličnog broja (43%) osoblje se nije ponašalo ljubazno, uslužno i strpljivo za vreme porođaja i u postporođajnom periodu. Kod velike većine žena (75%) zdravstveni radnici/ce koje su sretale tokom porođaja, nisu se predstavili imenom, prezimenom i/ili strukom.
Nadamo se da će priče poput Dejane iole uticati da se ovaj sraman tretman žena promeni, i da im se u najranjivijem trenutku u životu vrati dostojanstvo.
