Mini trendovi i raznorazni core-ovi poslednjih dvanaest meseci smenjivali su se kao na traci i „we couldn’t help but wonder“ da li 2023. može biti Nothingcore godina. Ruku na srce, nismo sigurni, ali dižemo čaše u to ime.
Opisivanje ove godine jezikom mode trebalo bi da uključi termine kao što su nostalgiacore, balettcore, cottagecore, feralcore – dakle, (ne)povezani miks nekakvih core-ova začinjenih mikro trendovima : od Miu Miu baletanki, Gucci salonki, dugih rukavica (mogli bismo da nastavimo u nedogled) i Valentino hot pink koja je obojila 2022. od januara do decembra.
Povodom čitave ove zbrke, Mandy Lee, modna analitičarka i prognozerka trendova izjavila je: „Iste strategije koje ljudi koriste da bi postali viralni na TikTok-u, moda koristi da bude primećena. Zaista je ludo gledati kako se moda oblikuje da bi se uklopila u ovaj novi način na koji konzumiramo stvari.“ I zaista je tako.
Čini se da se baš sve svodi na taj famozni momenat viralnosti, a da li će on trajati ovoliko ili onoliko umnogome zavisi od algoritma, a ponajmanje od smislenosti, inovativnosti i kreativnosti. Takođe, čim neki trend postane mainstream, to je znak da počinje trka za toksičnim rebrendiranjem. Moda je svakako, čini se u svojoj osnovi, postala brza te se nijedna nova pojava ne može na tronu zadržati (pre)dugo.
Na pragu smo 2023. pa se, takođe, čini izlišno pisati o tome koliko je takav globalni trend poguban po planetu. Zaista je vreme da core, sa kojim god sufiksom da dolazi, ode na pauzu. Njihovo bezrezervno prihvatanje suštinski je dovelo do krize modnog identitet generacije Z, pa otuda cela buka oko Portie iz serije „White Lotus“ i njenih stilskih krahova.
Pod imenom nečeg-core, ono što se suštinski dešava jeste reciklaža starog u nešto čemu uporno pokušavamo da nadenemo novo ime, pri čemu smo od nečega što je po defaultu obnavljajuće učinili potpuno suprotnim od svoje svrhe.
Igrica se otela kontroli i sve i da želite, gotovo je nemoguće da ispratite ama baš svaki makro i mikro trend, core i it komad koji „morate“ imati u ormanu i to je zapravo sjajna stvar, jer znači iskakanja iz tog prebrzog voza koji ide trista na sat, svakog trenutka samo što ne sklizne sa šina i, ako se malo bolje zagledate, ne vodi nikuda. To naravno ne znači odbacivanje svega novog, niti da je svaki trend per se užasan (i vintage je sada trend), već pisanje ličnog modnog izraza prema svojoj azbuci koja se sastoji od slova nothingcore-a, odnosno niti jednog trenda. Ništa ne morate, a sve možete. To su već pravila koja nam se dopadaju.