Prva asocijacija na Dansku je bicikl. Odmah zatim je dizajn.
Jedan od najinspirativnijih muzeja u Kopenhagenu je Danski Muzej dizajna, za koga kažu da je njihova “banka memorije dizajna”. Nove generacije dizajnera ovde pronalaze inspiracije za budućnost.
Jer, danski dizajn je superioran, često deluje minimalistički jednostavan, ali ga je teško dostići.
Danski dizajn je poznat i obožavan svuda po svetu. Šta je dovelo do njegovog uspeha, koji dizajn je bio polazna tačka i ko su glavni danski dizajneri 20.veka, može da se otkrije na izložbi „Moderna Danska“ (od 1920-ih do 1970-ih).
To je era, stil i nacionalni brend.
U to ime, posebno mesto na izložbi, da ne kažem počasno, pripada Njenom veličanstvu, Danskoj stolici. U sobi – tunelu izloženo je 125 stolica od poda do plafona. Tunel sa stolicama je kao porodično stablo gde se vide odnosi između stolica i uključuje stolice danskih i međunarodnih dizajnera, Hansa J. Vegnera, Arnea Jacobsena, Nanna Ditzel, Cecilie Manz, Charlesa Eamesa, Marcela Breuera i Jaspera Morrisona.
Publika takođe može da istražuje faze razvoja dizajna. Visoka tehnologija se kao stil pojavila 1970-ih i bila je posebno popularna 1980-ih. Tada je bila aktuelna fascinacija funkcionalnim i slavile su se tehničke i strukturne oblike izražavanja. Inspiracija je izlazila iz fabrika, industrije i laboratorija. Najčešće korišćeni materijali bili su nerđajući čelik i staklo. Od 1970. do 2000. godine, U Danskoj je nekoliko dizajnera nastavilo „tradiciju funkcionalnosti”, potpuno je evoluirajući u industrijski pristup dizajnu. Na izložbi se može videti dizajn Bang & Olufsen, Knud Holscher, Niels Gammelgaard za IKEU, Norman Foster i Ole Palsby za Evu Trio.
MUZEJ DIZAJNA – AKTUELNA IZLOŽBA
Pored istorije dizajna, tu je i aktuelna izložba savremenih dizajnera.
Na primer, Aepenton je danska kompanija za dizajn i stil života posvećena mentalnom, partnerskom i fizičkom blagostanju među ljudima. Oni su uradili kolekciju “Razmišljanje u bocama” koje sadrže više od 300 problema koji utiču na ljudsko blagostanje. To su bezvremenske skulpture za lični i partnerski rast kao predmeti za razmišljanje ili alat za proces.
Ne znam koji bih pre izabrala: Self sabotage stopper, Self doubt, Over thinking, Mixed messages, Red flag ignoring, Under carpet sweeping.
Na ulasku u Muzej, u dvorištu nas je dočekao predimenzionirani eksponat i u njemu čuveni danski model bicikla iz 20-tih. Kad smo izlazili, ispred Muzeja je bilo preko 100 bicikala koje su posetioci Muzeja u međuvremenu parkirali u dvorištu.
Izgleda da ovde skoro svi cool ljudi idu po gradu biciklima, bez obzira na vremenske prilike. Negde sam pročitala da se turistima ne preporučuje da rentaju bicikle i voze svojim stilom po Kopenhagenu. Lokalci imaju svoja pravila vožnje i deluju kao da im se strašno žuri i nemaju milosti prema “greškama” u vožnji.
Tekst: Nataša Nikodijević Savin, @natasa_nick & @myjourney.rs
Fotografije: @myjourney.rs