Borilački klub, roman Čaka Palahnjuka, ocenjen je kao jedno od najoriginalnijih dela modernog doba.
Kada je dospeo u ruke reditelja Dejvida Finčera, ekranizovan je u istoimeni film sa Bredom Pitom, Edvardom Nortonom i Helenom Bonam – Karter u glavnim ulogama. Ostalo je istorija… A istorija kaže da je Fight Club jedna od najbolje prihvaćenih kritika konzumerizma, koja pokreće pitanja slobodne volje, smisla, borbe protiv otuđenosti.
Palahnjuk je ideju za roman dobio iz ličnog iskustva, kada se nakon tuče na kampovanju vratio na posao i niko od kolega nije želeo ni da ga pita šta mu se desilo. Upravo to njihovo opiranje ga je inspirisalo da napiše priču o tajnim bokserskim mečevima gde se istresaju frustracije u jedan-na-jedan borbama.
U Borbi nemaš ime, nemaš probleme, nemaš godine, nemaš ništa. Borba podseća muškarce samo da su živi. Kao deo Tajlerove filozofije (Bred Pit), podseća ih takođe da će umreti, da su prolazni. Borba je zapravo put do otkrivanja onog esencijalnog u muškarcima.
Tajler zamišlja svet u kome ljudi neće biti definisani poslom kojim se bave ili primanjima, već onim što u suštini jesu. Ako se mogu otarasiti okova koji su nametnuti od strane društva, onda su oni istinski slobodni da budu ono što jesu.
Razlog zbog kog se prisećamo ovog kultnog ostvarenja je, gle čuda, potpuno konzumeristički.
Američki brend Oakley, poznat po sportskim naočarama, revitalizovao je model koji Bred Pit nosi u Borilačkom klubu.
Nakon 25 godina, model MUZM Mars X-Metal Leather vraćen je u „stilski ring“. Trivija: ideju za kreiranje ovih naočara, 1988. godine dao je čuveni košarkaš Majkl Džordan, nakon čega ih je nosio i njegov kolega, autentični Denis Rodman.
