Luka Janković posle IRONMAN trke: „Ako se odlučiš za ovako nešto, trebaće ti dobar lični razlog da preguraš periode krize“

IRONMAN 70.3 – poznati globalni triatlon, prethodnog vikenda prvi put je održan u Beogradu. Među hiljadu takmičara iz 60 država, koji su plivali 1,9 km u Savskom jezeru, vozili biciklo trasom od 90km i na kraju trčali distancu od 21km, našao se i fitnes trener Luka Janković. Za BURO.MEN otkriva kako je čeličnom voljom, na kiši i prohladnom vetru, postao „čelični lik“.

Kako ti je telo posle IRONMAN trke?

– Neočekivano dobro. Mislio sam da će se meseci stresa od intenzivnih treninga, zajedno sa trkom, na kraju akumulirati i da će, kada konačno završim sa svim, da me stigne umor i padne imunitet. Ali se zapravo ništa od toga nije desilo. Osećam blaže upale mišića koje će brzo proći. Treninzima sam se već vratio.

A psiha?

– Kroz ceo proces priprema je bilo mnogo oscilacija. Emotivno pristupam stvarima, što je u nekim slučajevima vrlina, u nekima slabost. Ponekad se teško nosim sa tim. Jako sam strog prema sebi, posebno ako nešto ne uradim po planu ili ako negde pogrešim. Umem da ubedim sebe da nisam dovoljno dobar. Mnogo sam zahvalan na ovoj trci, jer mi je pokazala da sebi treba da pružim više zasluga nego što to zapravo radim.

Šta si naučio o sebi tokom trke?

– Jedan od razloga zašto sam se prijavio za ovu IRONMAN je kako bih bolje upoznao sebe. Skoro svakodnevno sam zapisivao misli i saznanja koja sam imao tokom celog procesa priprema. Podeliću ih:

1. Nema prečica – Često sam želeo da su treninzi lakši, da ne traju toliko dugo, da ih malo “skratim”, da tu i tamo malo ukradem od treninga. Ponekad sam se pitao zašto sam se uopšte i prijavio za ovu trku. U pojedinim trenucima sam želeo da što pre osetim uspeh završene trke, ali bez mučenja. Na kraju sam shvatio da mi ta medalja ne bi ništa značila bez truda i rada koji sam uložio. Verovatno mi je zbog toga ova trka bila potrebna – zbog tog dela mene koji želi da mu bude lakše.
2. Moraš da ideš all in za stvari za koje si se odlučio – Nema prostora za distrakcije, lutanje, ispadanje iz toka, pa vraćanje. Neretko se pitam kakve bih rezultate pravio da ne pravim nekoliko koraka napred, pa nekoliko nazad. Ponekad mi je teško da vidim cilj i krajnji rezultat, ali nakon ovoga, za toliko imam više poverenja u sebe i sposobnosti da verujem procesu i budem usmereniji na ishodište.
3. Sve što možeš, završavaj odmah – Od prijave za trku, do odlaska na trening, nabavljanja opreme, suplemenata, servisa bicikle, sve bi mi bilo mnogo lakše i sigurno bih jeftinije prošao da sam stvari obavljao na vreme. Pomeranje obaveza za sutra me je na kraju koštalo toga da u poslednjih nekoliko dana moram da obavim neke ključne stvari za trku, što mi je izazvalo ogroman stres.
4. Ostani hladne glave – Ovo se nadovezuje na moj emotivni pristup stvarima, ali što se manje emotivno investiras u proces i razmisljanje o tome koliko će ti biti teško tokom treninga – momenti sumnje, momenti razmišljanja da li je bolje na trening otići sada ili kasnije, da li će biti previše toplo ili hladno, da li je mrak ili prejako sunce – što manje energije izgubiš na to, za toliko će ti biti lakše. Samo završavaj stvari!

Koje misli su ti najvećim delom IRONMAN-a bile u glavi?

• Želeo si teško. Ovakav je osećaj kada je nešto teško i to je okej.
• Jedan citat Svetog Save koji sam pročitao u knjizi našeg ultramaratonca Jovice Spajića, imam istetoviran na rebrima od svoje 17. godine: Ko pobedi sebe, junak je najveći. Zato megdan sebi, ja od sebe stvorih.
• Jedva čekam da zagrlim i poljubim devojku Saru.

Koliko si se pripremao za trku i kako?

– Pripreme su trajale šest meseci i uključivale četiri treninga bicikle, tri treninga trčanja, tri treninga plivanja i jedan do tri treninga snage u teretani, nedeljno. Sve ove treninge morao sam da uklopim sa poslom trenera i drugim obavezama.

Najteže su mi padale vožnje bicikle, jer su oduzimale najviše vremena. Svaki put sam razmišljao o tome koliko stvari još treba da obavim. To je onaj momenat kada sam morao da postavljam prioritete i sebi da govorim da će za sve biti dovoljno vremena, „prvo obavi ovo najbolje što možeš, posle ćeš imati prostora da se fokusiraš na druge stvari.

Da li ćeš nastaviti triatlon akciju?

– Imao sam veliku želju da se oprobam u triatlonu i mnogo mi je drago što jesam, ali ono gde se najviše pronalazim jeste trčanje. Naredni cilj mi je da se spremim za neki ultramaraton. Želja mi je da trčim trke od 200 i više kilometara.

Uspeh je slađi po onako suludom vremenu. Koliko je realno bilo rizično?

– Jedino što sam od ove trke želeo jeste da mi bude teško. Nisam imao neko specificno vreme koje sam želeo da ostvarim. Sve što sam želeo jeste prava borba sa samim sobom i da se što više približim granicama.

Pre ulaska u vodu, proveli smo sigurno 20 minuta čekajući na plivanje. Tu smo se svi tresli i jedva čekali da počnemo. Bilo je toplje u vodi nego napolju.

Kada sam krenuo da vozim biciklo, video sam tri momka koja su pala ispred mene. Proklizali su im točkovi. Vetar nas je nosio i gurao bočno i sve vreme sam morao što čvršće da držim volan da ne bih izgubio kontrolu. Mučio sam se da menjam brzine, a kada bih uzeo flašicu s energijom, odnosno sa hidratima i elektrolitima, toliko su mi se bile smrzle ruke da nisam mogao da je pritisnem i popijem tečnost. Duž celog puta su bili pobacani bidoni koji su ljudima ispadali u toku vožnje. Brojni biciklisti menjali su probušene gume.

Sve vreme mi je u glavi bilo samo da ne padnem, zbog toga sam nekih dvadesetak minuta vozio sporije nego što sam planirao. Bilo mi je važnije da završim trku nego da žurim i padnem.

Koliko si novca morao da utrošiš na opremu?

– Ušao sam u ovo računajući da će biti skupo, posebno zbog toga što, osim patika za trčanje, nisam imao ništa od potrebne opreme. Definitivno je ovo jedan od skupljih hobija.

Pored povećanih mesečnih troškova za hranu, suplemente, oporavak, tu su i oni trenera, bazena, teretane, kao i kupovina bicikle i sve prateće opreme za plivanje. Kao i troškovi same trke. Rekao bih da je novčani iznos bio oko pet hiljada eura i mislim da sam dobro prošao.

3 saveta za buduće takmičare.

1. Pre svega, budi iskren prema sebi zašto to želiš. Ako se odlučiš za ovako nesto, trebaće ti dobar lični razlog da preguraš periode krize.
2. Budi spreman na odricanje koje je potrebno da izguraš pripreme.
3. Uživaj i upijaj svaki momenat. Ne razmišljaj o rezultatu.

3 razloga zbog kojih bi ponovio akciju?

1. Da ispravim greške i propuste koje sam pravio u toku priprema i da vidim kakav bi to uticaj imalo na krajnji rezultat.
2. Mislim da bi me sve ovo dodatno ispunjavalo kada bih ovakvu trku radio u nekoj drugoj zemlji.
3. S obzirom na to da je ova trka bila polovina distance celog Ironman-a, ne mogu da se ne osećam kao da nešto nije dovršeno. Ako ovo budem radio ponovo – biće ceo Ironman.

Kome još duguješ reči hvale za ceo proces?

– Moram da izrazim ogromnu zahvalnost za podršku i razumevanje koje sam imao od svoje devojke Sare Madi. Za vreme trke, stajala je sve vreme na kiši i čekala da me vidi na nekoliko sekundi u prolazu, na tranzicijama. To mi je bio ceo svet u datom trenutku. Mnogo mi je značilo da ovaj uspeh podelim sa njom.

I moram da dam zasluge treneru Strahinji Streliću koji me je spremao za ovu trku, kao i sve trke do sad. Često nalazim motivaciju u njegovim dostignućima i stvarima kroz koje je i on sam prolazio. Uvek je tu da me usmeri, posavetuje, pomogne, izađe u susret, ali i skrene pažnju kada krenem da lutam ili pravim greške. Mnogo sam mu zahvalan na podeljenom iskustvu, pažnji, stručnosti i posvećenosti.

Razgovarao: Stefan Tošović

Fotografije: Privatna arhiva

JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.