Marko Stojaković: „Ljudi na putovanjima idu u muzeje, ja provodim sate u supermarketu, gledajući pakovanja“
Marko Stojaković je grafički dizajner, kreativni direktor i brend strateg, koji je u protekle dve decenije smišljao, razvijao i realizovao vizuelna rešenja za istaknute kompanije, grupe i pojedince. To zvuči kao rečenica za Linkedin, ali njegov portfolio i jeste ustrojen onako kako ova poslovna socijalna mreža „voli“ – sa velikim brojem jasnih referenci, preporuka i dela koja su neupitno delo njegovih ruku. Mašte prvenstveno.
Iza tih referenci stoji čovek koji sebi nije dozvolio da mu kreativna oštrica otupi, naprotiv, brušena je na specifičnom načinu razmišljanja, doživljaju okoline i okolnosti. Neretko na humoru. I svako ko se na ovaj ili onaj način našao na nekom od rukavaca kreativnih industrija, zna koliko oni mogu biti brzi i nepredvidivi. Iako ljudima ne spašavaju život, stvarnosti daju dimenziju bez koje ne bi bila ono što jeste. Za BURO.MEN, Marko Stojaković ima da kaže nešto o tome.
BURO.: U kakvom su odnosu grafički dizajn i veštačka inteligencija. Gde počinje jedno, a staje drugo; i obratno?
Marko Stojaković: Mislim da se grafički dizajn i veštačka inteligencija još uvek upoznaju, kao i bilo koja druga profesija. Lansiranjem Adobe Firefly programa, možemo kreairati vektorske grafike uz pomoć jednostavnog prompta – komande.
Istock – servis za kupovinu fotografija, već neko vreme ima komandu za uklanjanje pozadine sa fotografije, što mnogo olakšava posao. Ja već neko vreme koristim Midjourney. Sve ove alatke zahtevaju neki dodatan rad dizajnera na rešenju, poput uklanjanja šestog prsta sa ljudi, ali ako ništa drugo – jako su zabavne i pružaju inspiraciju i novi pogled na zadatu temu.
Dakle, odgovor je da posao grafičkog dizajnera počinje kod uklanjanja šestog prsta sa rešenja. Postoji i fantastičan mim, da bi AI mogao da vam napravi rešenje, klijenti bi morali da znaju šta im treba.
Da li je klijent „uvek u pravu“?
– Niko nije uvek u pravu. Ja sam imao sreće da u glavnom imam super klijente sa kojima je saradnja tekla u nekoj dvosmernoj ulici. Ali da dešavalo se da klijent kaže „ja hoću tako“ i onda radim po sistemu “veži konja gde ti gazda kaže”. Ali i to je bilo okej jer su posle sami videli da greše.
Dizajn je način razmišljanja. Jesu li vizuelni elementi snažniji komunikacioni alat od jezika?
– Apsolutno da, jezik je super i ja baš volim reči ali simbol je nemerljivo snažniji. Da nije tako zamisli koliko bi neprijatnih situacija bilo, ulaska u ženski wc kada putuješ negde ili vožnje automobila u stranoj zemlji, zamisli da umesto jabuke na telefonu piše Jabuka, da Nike nema swoosh. Ja sam imao tu sreću da me nauče da je dizain posao, kao i svaki drugi, što ne menja situaciju da je to posao koji ja mnogo volim i posle 20 godina rada.
Koji su najveći izazovi obitavanja i rada na malom tržištu poput našeg?
– Meni je naše tržište još uvek ok, naročito što sam imao klijente iz celog regiona, a neke i iz inostranstva. Kada sam bio mlađi patio sam na primer što neka rešenja koja sam predlagao ne mogu da prođu na ovom području. Sada znam na kom tržištu funkcionišem i radim u skladu s tim.
Što se obitavanja tiče moj posao mi je omogućio da mi je kancelarija u rancu, tako da više meseci godišnje ne provodim u našem regionu. Meni je jako interesantno da gledam grafički dizajn i advertising rešenja i pakovanja u svakoj zemlji u koju putujem. Ljudi kad putuju idu u muzeje, ja najviše volim da provodim sate u supermarketu gledajući pakovanja.
Tri najvažnije lekcije koje si naučio u radu sa klijentima?
– Strpljenje, strpljenje, strpljenje. I četvrta – avans.
Foto: Dušan Milenković
Koje grafičko rešenje je dobro rešenje, šta je merna jedinica?
– Rekao bih nekoliko ih ima. Ljudi često polaze od sviđa mi se, ne sviđa mi se. Hajde da uzmemo u obzir da vam se sviđa, znači rešenje je usvojeno. Druga stvar je da neka grafička pismenost rešenja bude ispoštovana, takođe ću se pozvati na mimove šta vide ljudi u na primer logotipu a šta vidi grafiči dizajner. Treća i meni najvažnija stvar je vreme. Kada pogledam neka svoja rešenja koja sam radio pre 15 godina kažem samom sebi bravo, neka rešenja kad pogledam kažem šta mi bi, ili vidim tačno koji trend sam hteo da imitiram a nisam uspeo.
Pre nekoliko meseci sam gledao radove svog pokojnog teče koji je bio grafički dizajner u prošlom veku, radovi su iz 80-ih godina rađeni rukom, i eto to je merna jedinica, i sada su super.
Kako gledaš na budućnost svoje profesije?
– Isto kao i na prošlost. Nadovezaću se na prošli odgovor. Nekada su se grafička rešenja radila ručno, slovca su se slagala, crtalo se, seckalo. Onda je došao kompjuter, postalo je brže, ali su osnove ostale iste. Da, možemo danas mnogo toga više da uradimo i moći ćemo još više i brže uz AI ali osnove ostaju iste.
Preporuči nam neki sadržaj koji pratiš ne bi li bio bolji u svom poslu?
– Moj posao je svuda oko mene, što znači da pratim posao kada uđem u supermarket i kupim pastu za zube, otvorim bilo koju stranicu na internetu, vidim bilbord ili uzmem meni u restoranu. Sve gde je neko pozicionirao slova, sliku ili ilustraciju je moj posao, što nekad može biti naporno (smeh).
Uporedi nam rad u sistemu sa „freelance“ poslovanjem?
– Iz sistema sam izašao dosta davno i to iz razloga jer mi nije bilo dozvoljeno da odem da se sunčam na klupu ako sam završio posao. Bilo mi je dosta naporno godinama da započnem freelance karijeru, ljudi su mislili da ja to izmišljam, da tako ne može da se radi. Dešavalo mi se i da ljudi kažu on je „freestyler“, umesto „freelancer“. A onda je to u nekom trenutku postalo ok, došli su mlađi ljudi u posao, stariji su otkrili da je jeftinije nego da uzmeš agenciju i kao šlag na tortu desila se Korona, svi sistemi su shvatili da je to ok.
Ne može da se poredi. Ja nemam firmu iza sebe, nemam platu, nemam bonus, nemam odmor. Sa jedne strane sam uvek na odmoru, sa druge nisam bio 15 godina na odmoru. Uvek odmaram i nikada ne odmaram. Mogu da radim iz kafića u 11 uveče ako mi tako odgovara, ili sa plaže u Aziji. A odgovara mi evo već skoro 15 godina.
Nedostaju mi ponekad “drugari” iz kancelarije i taj neki dobar “office vibe”. Ali zahvaljujući radu u sistemima stekao sam neka prijateljstva koja i dan danas negujem.
Čiji rad i delo posebno uvažavaš?
– Pogled na dizajn mi je promenilo jedno maleno uputstvo koje se zove Canon, možete ga skinuti besplatno sa interneta kao pdf, Massimo Vignelli je autor. Gospodin je arhitekta koji je postao dizajner. Osim njega, mnogo volim stare švajcarske grafičke dizajnere, naravno skandinavski grafički dizajn, ali živimo na Balkanu, biznisi koje brendiram nisu u Kopenhagenu, iako ja trenutno jesam.
Massimo Vignelli; foto: Pinterest
Na kojim primerima si shvatio da „nije sve u novcu“?
– Mislim da sam i pri izboru profesije znao da neću da budem investicioni bankar i da od brendinga neću postati bogat, ali mi je to okej. Ne moram da kompenzujem stil novcem, jer sam stil učio u školi. Takođe, da se malo našalim, svi smo rođeni u regionu, nije nam baka iz Ženeve, bar ne meni, znali smo super da se provedemo i devedesetih.
Razgovarao: Stefan Tošović
Fotografije: Dušan Milenković
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.