Sigurno se pitate, kakve veze uopšte Titanik ima sa teretanom, ali i obrnuto. Istina je, na prvi pogled i ne velike. U istom pravcu razmišljali su i putnici na brodu te 1912. godine. O detaljima tragedije koja se dogodila 15. Aprila mnogi od vas su se informisali kroz legendarni film iz 1997., intervjue sa preživelima, ali i novija istraživanja koja pokušavaju da objasne nezgodu pozivajući se na već poznate činjenice koje se neiscrpno produbljuju. Upravo jedna od tih činjenica njih ima veze sa teretanom.
Nakon što je Titanik počeo da tone, a ljudi u panici i strahu krenuli da trče po palubi broda u potrazi za spasom, jedan čovek i jedno mesto predstavljali su svetionik za uplašene. Bio je to radnik u teretani McCawley i njegova vežbaonica.
TERETANA KAO SVETIONIK
McCawley je u vreme kada se nezgoda dogodila imao 36 godina. Preživeli ga opisuju kao niskog, „nabildovanog“ čoveka koji je neiscrpno promovisao rad teretane i značaj sporta.
Vratimo se za trenutak na vreme u kom je McCawley živeo. Početak 1900. godine pamti se kao period u kom je, lifestyle koji danas poznajemo, bio potpuno nezamisliv koncept življenja. Pravi primer za to je upravo teretana na Titaniku. Kao i svaki drugi deo broda i ona je bila uređena po, tadašnjim, poslednjim standardima. No, vežbača nije bilo. Putnici na brodu bili su pripadnici višeg staleža i radnici. Ni jedni ni drugi nisu mogli da percipiraju važnost redovnog bavljenja sportom. Zbog čega bi neko ko ima mnogo posla, ili pak mnogo novca, trošio svoje vreme znojeći se u teretani? Nema potrebe, mislili su i jedni i drugi. McCawley putnicima je znao da kaže „teretana će spasiti svet“. Igrom nesretnih okolnosti, na određenom nivou, ona je to u tragičnoj noći kada je Titanik počeo da tone to uspela da učini.
Pravila su bila jasna. Prvo su se spašavale žene i deca. Ljude su takođe delili po staležima. Bilo je i onih koji su, bez obzira na šansu da se nađu na brodu za spašavanje, želeli da ostanu u nadi da će pomoć stići, te da Titanik neće zaista potonuti. Brodova za spašavanje nije bilo dovoljno za sve. U momentu kada je voda počela da guta sam brod, teretana McCawleya predstavljala je spas za određene putnike. Nalazila se u predelu broda do kog je voda sporo nadolazila. Ljudi su u tom, nesrećnom momentu, napokon počeli da trče ka teretani.
Svedočanstva onih koji su preživeli potvrđuju da je ovo mesto predstavljalo utočište kako za odrasle, tako i za decu. Trener je napokon dobio priliku da prenese lepotu bavljenja sportom, važnost postojanja teretane i opreme u vežbaonici punoj ljudi. Naučio ih je osnovama fitnesa koji je za to vreme bio novina. Deca su imala šansu da se, bez obzira na stravična dešavanja, bezbrižno igraju koristeći se spravama. Odrasli su po prvi put iskoristili tu mogućnost da se upoznaju sa nekim od prvih sprava za vežbanje koje su tada postojale na tržištu.
Ispovesti preživelih kažu da je McCawley ostao veran svojoj teretani do poslednjeg trenutka. Odbio je da uzme pojas za spasavanje i napusti vežbaonicu. Neiscrpno se trudio da prenese znanje o fitnesu, spravama za vežbanje i važnosti svakodnevnog treninga. Oni koji su imali prilike da ga slušaju, činili su to pomno. Neki od njih, inspirisani njegovim pristupom, nakon spasavanja i povratka kućama otvorili su i svoje prve fitnes centre i teretane.
Čuvena teretana prikazana je i u popularnom filmu Titanic iz 1997. Reč je o sceni u kojoj gume Leonardo DiCaprio i Kate Winslet koji upravo na tom mestu razgovaraju o sportu.
TERETANA KAO LEK ZA TRAGEDIJU
Da li je ovo bio prelomni istorijski momenat kada je reč o popularizaciji teretane i fitnesa? Jedno je sigurno, tragedija na Titaniku bila je pokazna vežba za to šta znači okretanje sportu u teškim životnim okolnostima. Bez obzira na razmere negativnih životnih okolnosti koje nas u datom trenutku zadese, jedna stvar može da poslužiti, ako ništa, kao prva pomoć.
Na kraju svih krajeva, ova priča nije bitna zbog toga što se dogodila ekspanzija fitnes centara i teretana nakon ovog istorijskog događaja, niti je bitna zbog toga što je McCawley žrtvovao svoj život kako bi drugima pružio utičište. Bitno je to da su svi okupljeni u toj teretani delili suze, strah ali i znoj.
Nije li to, ono što teretana predstavlja i danas. Mesto na kom kroz znoj, ali i po koju suzu, izbacujemo sve nepravde ovog sveta?
Foto: Pinterest