Zaha Hadid Architecs gradi državu na ostrvu između Srbije i Hrvatske (u Metaversu)

Da li znate da od 2015. godine između Srbije i Hrvatske postoji država Liberland? Makar fiktivno. Vit Jedlička je 13. aprila 2015. godine stigao na ostrvo veličine sedam kvadratnih kilometara i proglasio sebe predsednikom. Naravno da su problemi momentalno krenuli da se nižu jedan za drugim, počevši od „predsednikovog“ boravka u hrvatskom pritvoru i zabrani pristupa, naknadnom pokušaju prilaska sa srpske strane i organizovanja raznoraznih događaja na teritoriji ničije zemlje.

Cilj je da se država organizuje na potpuno dobrovoljnoj osnovi, a ustav Liberlanda oslikava slobodarski duh njegovih građana, iako je i dalje nepriznat od strane zemalja članica UN-a. Ova situacija inspirisala je svetski poznatu firmu za arhitekturu i dizajn da „reši slučaj“ tako što će Liberland preseliti na Metaverse.

Firma koju je osnovala pokojna iračka arhitektinja Zada Hadid poznata je po futurističkim strukturama ispred svog vremena, a u prilog tome govori najnoviji projekat: dizajn malog virtuelnog samoupravljačkog grada koji je dizajniro arhitekta Patrik Schumachera u saradnji sa Micah Bondom i Nick Lacroixom. Naime, grad je prilično naprednog stroja pa će tako imati i coworking prostore, a čak i umetničku galeriju posvećenu NFT-u, sve u karakterističnom ZHA arhitektonskom stilu.

Sajber svet ipak nije u potpunosti rezultat mašte ovih kreativaca već onlajn replika Slobodne Republike Liberland, na čijoj teritoriji zbog nepostojanja legitimne infrastrukture niko ne živi, pa ni njen osnivač. Usled nemogućnosti da se razvije u fizičkom svetu, ova mikronacija traži svoje mesto u virtuelnom svetu.

Centralna ideja projekta je da se arhitektura stavi u službu korisničkog iskustva i da se filozofija dizajna prilagodi specifičnim mogućnostima koje nudi virtuelni svet. Izvanredne karakteristike ZHA metaverzuma uključuju plutajuće krovove, gigantske enterijere koji ne moraju da uzimaju u obzir razmatranja poput energetske efikasnosti i koji se mogu širiti i smanjivati u zavisnosti od broja korisnika.

Iako je projekat još uvek u povoju, Patrick je uveren da će ovakvi virtuelni gradovi postati sve češća pojava kako se svet bude prilagođavao digitalnom okruženju. On smatra da je došlo vreme, sa tehnološke, ekonomske i socijalne tačke gledišta, da dobar deo života preselimo u Metaverse koji tek počinje da otkriva svoj pun potencijal. Arhitekta ističe da Metaverse nije igrica niti imaginarni svet, već „univerzum koliko čudan toliko realističan“.

Nada se da će njegov virtuelni Liberland poslužiti kao model za razvijanje realnog. Dok se to (ako uopšte) dogodi, na teritoriji ove, još uvek virtuelne države, možete se sa drugima umrežiti i sarađivati preko avatara. O tome da li će se velike institucije na kraju preseliti u virtuelne prostore, još je (pre)rano diskutovati, ali to je svakako mogućnost koju ne možemo isključiti. Izvesno je da će ovakve onlajn strukture tek doživeti svoj procvat, budući da virtuelna stvarnost nudi beskonačnu stvaralačku slobodu.