Novi Il Palazzo Experimental Hotel u Veneciji je savršen primer spajanja tradicije i modernog dizajna

autor BURO.
palazzo square 1

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2019/09/palazzo_cover.jpg

Već smo vam pisali o dizajnerki enterijera Dorothée Meilichzon, a budite uvereni da ovo sigurno neće biti poslednji put. Dok mediji bruje o hotelu koji je uredila letos u Menorki, ona je već korak ispred!

 

U Veneciji je otvoren Il Palazzo Experimental hotel sa Melichzon potpisom. Nalazi se u staroj palati u kojoj je živeo švajcarsko-italijanski biznismen Giovanni Stucky, a zatim je tu bilo sedište transportne kompanije Adriatica Navigazioni, dok je poslednjih 10 godina zdanje zvrjalo napušteno. Zgrada je smeštena u kraju Dorsoduro gde se nalaze neki od najboljih restorana i kafea, a koji nije toliko popularan kod turista (razlog više da uživate u tom prelepom delu Venecije). Hotel broji 32 sobe, restoran i koktel bar.

 

 

I ovaj enterijer nosi jasan Chzon pečat, ali naravno uz poštovanje lokalne tradicije. Dorothée i njen tim potrudili su se da zadrže što više originalnih arhitektonskih elemenata koje su pronašli na licu mesta kao što su: grede, visoki plafon na prvom spratu, galerija, gotski prozori i dupla drvena vrata. Uz klasične elemente kakavi su tipični za Veneciju uklapala je i moderne detalje specifične za Memphis pokret, aluminijum, fantastične staklene lampe Luciano Vistosi…

 

 

Što se palete boja u enterijeru tiče, zelene i plave nijanse inspirisane su zalivom Venecijanska laguna i tonovima boja koje se pojavljuju u gradu tokom dana kad se svetlo menja. Žuta, roze, narandžasta i bordo tonovi predstavljaju boje koje se mogu videti na fasadama širom Venecije. Zidovi su ukrašeni Marmorino venecijanskim gipsom u prljavo roze nijansama koji prostorijama daju različite teksture i ćudljivu atmosferu.

 

 

Rezultat tog promišljanja je prava vizuelna gozba, a naravno da je u svom stilu dodala razigrane detalje, pa se tako kroz hotel provlače prugice u svim smerovima i bojama, ukombinovane sa mermerom različitih uzoraka i raznim grafičkim printovima. Dorothée je još jednom u praksi pokazala da apsolutno vlada šarama, bojama i oblicima, koje kako godine prolaze sve hrabrije uklapa i sukobljava.

 

 

Svi hoteli koje biro Chzon uredi, često podsećaju na neke scenografije, kulise filmova kakve bismo želeli da gledamo i baš u tome leži njen talenat: uspeva da kreira javne prostore u kojima možemo da budemo heroine sopstvenih života. Jednostavno, u ovako fantastičnim enterijerima očekujemo da nam se de desi nešto stvarno, stvarno dobro. Sama Dorothée uporno ponavlja da najviše voli da uređuje prostore gde će se ljudi zabavljati, a ovaj hotel je zabavan i na sam pogled, samo zamislite kakvo uživanje je produženi vikend na ovom mestu?