Crkvena i sakralna arhitektura u kombinaciji nisu spoj koji viđamo često, naviknuti smo da ta dva sveta funkcionišu odvojeno jedan od drugog. Ipak, nedavno otvoreni Antipa kafić u blizini crkve svetog mučenika Antipa koji se nalazi nedaleko od Puškin muzeja u Moskvi, donosi jasnu tvrdnju da realnost može biti sasvim drugačija. Ovo mesto, čiji vlasnik crkva insistira da se zove “kafe-trpezarija ANTIPA” je sasvim novi koncept ugostiteljstva koji nema pandana za sada nigde, i predstavlja jedinstveni spoj pravoslavnog minimalističkog dekora, sa dodatkom sjajnog menija u kom se pecivo služi vruće a kafa doprema sa različitih kontinenata i meša sa sojinim, ovsenim, bademomvim mlekom. Rečju, savremeno urbano moskovsko iskustvo na crkvenoj teritoriji.
U Antipa kafiću gosti se osećaju da se poslužimo crkvenim jezikom, spokojno i blaženo, ušuškani između crkve i muzeja, dve velike gradske znamenitosti. Ovo mesto idealno je za pauzu, i onih koji su u Moskvi samo u prolazu, i onih koji ovde žive i rade. U ekskluzivnom razgovoru za BURO. osnivači mesta: otac Andrej, i arhitekte Mikhail Knyazev i Anastasia Balakireva su otkrili nešto više o konceptu ovog mesta, spoju savremenosti i tradicije, kao i samom toku rekonstrukcije prostora.
Otac Andrej Shchennikov
paroh crkve Sv. Antipa
Kako ljudi reaguju na Antipa kafić?
Otac Andrej:
Pogrešno je shvatanje o crkvi kao organizaciji koja mora da nosi sopstvenu viziju i presudu: odobravati, ne odobravati, blagosiljati, a ne blagosiljati. Iskreno, ne znam kako se crkvene vlasti osećaju prema kafe-menzi Antipa. Mnogo su mi važnije reakcije mojih kolega sveštenika koji su bili ovde – svima im se sviđa. Pročitao sam nekoliko neuravnoteženih kritika, ali ima ih svuda – i u crkvi i u muzeju. Biće pametnih ljudi koji će ceniti šta smo ovde uradili. Ne negiramo nijedan kanon, ne radimo ništa protiv religije – sve što radimo radimo s ljubavlju i savešću, polazeći od ideoloških ideja, a ne od profita i PR-a.
Knyazev:
Nakon ukidanja karantina, došao nam je ogroman broj arhitekata, dizajnera, ljudi iz kreativne industrije, a to znači da smo učinili nešto važno i neophodno. A to je neprocenjivo, naravno.
Otac Andrej:
Šalim se, ali imamo sreće da je naša župa mlada. Bake idu u crkve u kojima žive u blizini, ali ovde oko nas niko ne živi – mi u blizini imamo muzej. Nema baka, iako će se, ako Bog da, pojaviti. Parohija ima dugu istoriju i ja nisam glavni lik u njoj. Stoga možemo reći da je kafana-trpezarija „Antipa“ izrasla iz organskih potreba parohijskog života, iz stava parohijana. A to su prilično uspešni mladi ljudi koji ne osećaju razliku između sveta i crkve. Ovo je za njih.
