Jedna od junakinja Oscara Wildea rekla je da “nikada ne putuje bez svog dnevnika“. Koliko često nosite sa sobom dnevnik u koji zapisujete dogodovštine sa putovanja? Da li vam se po povratku sa neke destinacije čini da ste to sanjali? I da li su ženska putovanja postala novi must have u životima svih nas?
Kada putujete, pokušajte da nešto i zabeležite, u suprotnom, oslanjajući se samo na pamćenje, vremenom će slika izbledeti. Ostaće fotografije bez reči. U dnevnik možete zapisati kakav je osećaj gledati zalazak sunca dok plovite Senom, osetiti miris trave na Siciliji ili sveže pečenog kroasana u vazduhu Pariza… U dnevnik možete zapisati osećanja, opisati prirodu, ukuse… Kada zapisujete, sigurno je da ste bili u sadašnjem trenutku i da doživljeno ne želite da zaboravite.
Pisati o mestima koja obilazimo je nešto čarobno, a čitati memoare sa putovanja je trenutak kada se i sami prebacimo u tu realnost i putujemo zajedno sa autorom. Posebno su interesantni putopisi koje su napisale žene.
Potreba da se upustimo u avanturu putovanja dolazi iz unutrašnjosti srca, i to znaju svi koji vole da putuju
Potreba iz srca prerasta u strast. Putovanja nas oblikuju na način na koji to ne može ni jedna škola. Da biste razumeli i naučili nešto o ljudskoj prirodi, morate da putujete. Suočavanje sa nepredviđenim situacijama, pomažu vam da se preispitate, kako biste je prevazišli. Na putovanjima učite život, ali najviše o sebi.
KOFER MISLI
Nedavno mi je u ruke stigao Kofer misli, jedna čarobna knjiga memoara, autorke Dragane Martinović. Prvo me je iznenadio format ove knjige. Tvrde korice krile su pregršt fotografija, misli, osećanja… Kada sam počela da prelistavam ovaj putopis, morala sam da se zaustavim i krenem od samog početka.
A na početku rečenica koja je u meni izazvala buru emocija: “Neko nam je dao život, dao da ga živimo najbolje što možemo, hrabro i smelo. Da nas energija vodi, a svetlost obasjava. Da budemo uvek najbolja verzija sebe u borbi života… na putu, srećete iskušenja, koja vas vode, sapliću i uče”.
Uvek je hrabra odluka da se putovanja pretoče u putopis, ali ona su za Draganu poput multivitamina, koji joj daje snagu, inspiraciju, čini da se oseća dobro u sebi i održavaju je zdravom i lepom. Dok smo mladi, često osećamo uplašenost pri pomisli da se otisnemo u nepoznato, ali kada pobedite taj strah i steknete poverenje u ljude koje ćete sretati, to vam pruža ne samo samopouzdanje, već u vama izaziva sreću, samouverenost i sinhronizaciju sa sobom. Učenje i iskustvo učiniće da osetite strast za putovanjima.
Ta strast oseća se u svakoj priči Dragane Martinović, koja nas na samom početku vodi u Rim i već tu, u Večnom gradu, upoznaje nas sa Mišel. Svi mi imamo svoju sestru bliznakinju, svoje drugo ja, svoj alter ego, svog anđela koji nam stoji na ramenu i šapuće kuda i kako dalje. Povezani, isprepletani, sledeći jedan drugog, Dragana i Mišel putuju svetom.
Za razliku od većine ženskih putopisa, priča Dragane Martinović nije o traženju ljubavi ili bežanju od propale veze. Radi se o iskoraku u životu, praćenju sna, i kako je to samo po sebi, traženju sebe. Jer kako i sama kaže “Želja je misao, misao je energija u pokretu”. I baš taj pokret je ono uzbudljivo i zadovoljavajuće.
Posle obilaska Rima, Dragana nas vodi u London, jedino mesto na svetu “gde je umetnost u muzejima svima dostupna i besplatna”. Mesto u kojem su “monarhija i premijer” organizaciono savršenstvo. Posle Londona nižu se modne prestonice Milano, Pariz, Njujork. Nije samo moda vodila autorku na putovanja.
Ona se susretala sa uzbuđenjem, glamurom, egzotikom, umetnošću, istorijom, ali je na svakom tom mestu tražila put duhovnosti koji bi je doveo do sebe same. Radoznalost deteta i želja da se nauče nove stvari o svetu i sebi, odveli su ovu mladu ženu na mnoge kontinente, i nisu samo fotografije ostale kao uspomena, već i priče koje je beležila u svoj dnevnik.
Ono što mi se posebno dopalo su markice koje beleže čiste misli, istinu, ljubav, želju, buđenje, spoznaju, tišinu, smisao…
“Šetajući svetom,
Lutajući morima,
Pustinjama,
Upoznajući svet i ljude,
Zavolela sam sebe
Prolaznost,
Tamo i ovde,
Nije ista.”
KO VIŠE VOLI DA PUTUJE – MUŠKARCI ILI ŽENE
Pre nekoliko godina upoznala sam tipa koji mi je rekao da ne voli putovanja. Zbunio me je, jer ja poput Dragane Martinović i Mišel Loren, volim da putujem i ne mogu da zamislim život u kojem ne bih upoznala nova mesta.
I nije me to iznenadilo, ima ljudi koji vole svoju sigurnu luku, ali me je nagnalo na razmišljanje i malo istraživanje: ko više voli da putuje, muškarci ili žene?
Moderna egzotična putovanja započeta 70-ih sa pojavom džambo džeta, bila su stvar jednakih mogućnosti. Reklo bi se da u putovanjima uživaju podjednako i žene i muškarci. Na Instagramu ne može da se ne primeti novi trend, a to je 5 do 10 drugarica na putovanju.
Destinacije su razne, i nisu važne, od Rima, preko Barselone, do Maroka. Nedavno je moja Taka putovala u Maroko sa deset drugarica. Kakav je to karavan lepote bio. A tek boje, svilene ešarpe, široke pantalone i bosa stopala. Avantura sama po sebi, bez posebnog razloga, ali sa posebnim iskustvom.
Istorijski gledano, muškarci više lutaju, a žene su pomalo agorafobične. Iako slični po pitanju putovanja, jedno istraživanje je pokazalo da je čak 62% muškaraca i 59% žena otišlo na bar jedno putovanje (bez partnera) u poslednjih dvanaest meseci.
Ljubavni roman smešten na kruzer koji obilazi ostrva, možda bi vas naterao da zamislite Jamajku, Kajmanska ostrva, Meksiko, Bahame, Maldive, ali ne dovoljno da vam dočara zapanjujuću lepotu. Niti vam može dati potpunu sliku o kulturi, hrani, ljudima. Kada doživite ovo putovanje, “utisci se nižu. Pakuju se sećanja, u kofer misli”, koji kad se otvori “srce se ispuni toplim i nežnim emocijama.”
Ovo knjiga ne može da prenese, to morate da doživite
Ali putopisne knjige, poput Kofera misli, otvaraju nam perspektivu o kojoj do čitanja nismo razmišljali. Svaka priča može se čitati za sebe, a obogaćena ličnim fotografijama, zaokružiće celinu.
Možda muškarci više vole da se penju na Everest, surfuju na talasima okeana, voze planinski bicikl ili safari džipove, ali žene su te koje su češće na putu, bilo da putuju sa porodicom, drugaricama ili samostalno. I odluke o destinaciji uglavnom donose žene, jer one putovanje vide i kao bekstvo i kao mogućnost za nove lekcije o životu, o sebi.
Putovanje zahteva da napustimo svoju zonu udobnosti, i fizički i mentalno, da zakoračimo u svet koji može da funkcioniše na potpuno drugačijim principima od onih na koje smo navikli.
Žene dominiraju putovanjima, zato što jednostavno, vole da putuju. Vole da odšetaju u prirodu, da upoznaju ljude, kupuju u lokalnim prodavnicama. Iako su istorijski uvek zarađivale manje od muškaraca, žene imaju tendenciju da štede i planiraju putovanja. I reklamna industrija favorizuje žene promovišući putovanja, pa ćemo videte reklame na kojima plešu u bikiniju na plaži, večeraju sa drugaricama ili nose dizajnerske komade od kojih zastaje dah.
To ne znači da muškarci sede kući i igraju igrice, ali žene su mnogo više zainteresovane za obilazak sveta.
Otkad znam za sebe uživam u putovanjima. I nije važno da li se radi o dalekom, egzotičnom, skupom putovanju, ja volim da sam u pokretu. Volim da svoje vikende provedem van grada. Volim da istražujem i da se vraćam bogatija za iskustvo, znanje. Putovanja su mi pomogla da razumem kako uprkos raznolikosti, svi mislimo isto. Beskrajna želja da učim o ljudima, kulturi, istoriji održala je moju strast prema putovanjima živom.
Čini se da su introspekcija, inspiracija i transformacija ključni pokretači ženskih putovanja.
Kada putujete bez očekivanja, doživećete istinsku slobodu, uživaćete u iskustvu, a onda ćete imati sećanje. I kada pomislite na tu zemlju, grad, tražićete ukus koji ste imali, poput onog u detinjstvu.
Mi koji volimo putovanja, već smo istražili novu destinaciju i rezervisali let koji će nas spustiti na novu tačku planete. Istražujući svet, spoznajemo sebe i sopstvene granice. “Svako ima svoju granicu. Granicu pristojnosti, morala, želja, potreba, komfora. Godinama je stalno pomeram.” Iako je proleće, letnje temperature bude nam maštu i snove ka novim destinacijama.
I da ne zaboravim, putovanja nisu rezervisana za bogate. Svako može da putuje. Ako vas u želji da otputujete sprečava novac, ima mnogo rešenja. Ako vas sprečava strah, i on se može prevazići. Ne dozvolite da vas to što nemate ili imate dovoljno spreči da se upustite i rastete kao osoba. Potražite to u vama, jer šta god je ispravno, potražiće vas.