Čitanje kao umna radnja na duge staze.
Nisam imao vremena da napišem kratko pismo, pa sam umesto toga napisao dugačko
Mark Tven
Neki pisci nisu imali vremena da napišu kratku knjigu, ali su zato napisali knjige na više od hiljadu stranica. Ako zaista želite da pročitate neku knjigu, vreme ćete pronaći, sve ostalo je izgovor ili vam jednostavno nije dovoljno stalo. To da nemamo vremena za šetnju, prijatelje, knjigu, jednostavno nije istina, samo nam nije na listi prioriteta. “Nemam vremena” je izgovor koji najčešće koristimo, a onda shvatimo da smo na društvenim mrežama u proseku šest sati dnevno.
“Nemam vremena” znači da mnogo radimo i da nas je život pretvorio u žrtve, ali takođe, ovaj izgovor nam daje na značaju i kaže, u prevodu, na sto sam strana, svima sam potreban, bez mene više niko ne može.
Krijemo se iza izgovora da nemamo vremena, dok se zavesa ne podigne i ne uhvate nas u laži svi oni kojima smo govorili ove dve reči. Svi mi možemo da radimo mnogo stvari, nekada i istovremeno. Ako zaista želite da čitate, onda ćete pronaći vreme. Ako baš nemate vremena, slušaćete audio knjigu dok idete na posao, spremate ručak ili ste u teretani.
Možemo kratkoročno živeti sa “nemam vremena”, ali hajde da imamo vremena. Sigurno nećemo tokom života pročitati sve što želimo, ali hajde da pročitamo bar nešto.
Čitanje je zadovoljstvo za koje uvek pronađem vreme. Vežbajući um, ja sam bolja mama, bolji novinar, bolji sagovornik svojim prijateljima.
Počnite sa Šekspirom, jer je on nesumnjivo klasik i zapamtite, da će vam pružiti ogromno zadovoljstvo. Prvo čitaćete izvrsni jezik, a drugo uživaćete u neprekidnoj zabavi koju ćete sresti samo kod Šekspira. Da biste pročitali neko delo, nije važno koliko ima stranica, jer dužina knjige nije pokazatelj napora koji je za neka dela potreban. Ako vam je teško da čitate dugačke knjige, pronađite kratka književna dela koji su vredna svakog vremena koje provedete uz njih. Um je poput mišića i ako nedavno nije bio adekvatno uvežban, može biti greška pokušati prebrzo zaroniti u teža čuda književnog sveta. Velika literatura ne mora da bude dugačka.
Dok putujemo do posla i nazad, dok čekamo u redu, mi zapravo ne radimo ništa. A baš to vreme može biti dragoceno vreme za čitanje. Zato je dobro da uvek imate knjigu kod sebe kako biste to vreme iskoristili za čitanje. Kada nešto želite jako, uvek ćete imati vreme za tu aktivnost. Podesite sopstveni “avionski režim”, zanemarite sve obaveze i čitajte. Ako Bil Gejts ima vremena da čita, i vi možete naći vremena.
Možemo kratkoročno živeti sa “nemam vremena”, ali hajde da imamo vremena
Čitanje za razmišljanje
Čitanje nije sprint, čitanje je umna radnja koja zahteva razmišljanje. I zaista nije važno koliko ćete knjiga pročitati, već kako će vas one motivisati, čemu će vas naučiti i kako ćete to primeniti u sopstvenom životu. Besmisleno je mnogo čitati, a ne razmišljati o onome što upravo čitamo. Jer ako čitamo radi čitanja, nećemo daleko odmaći.
Zamislite da ste pročitali „Životinjsku farmu“ Džordža Orvela, a da niste promišljali o pročitanim rečenicama. Knjiga ima sjajnu temu o kojoj ljudi mogu da pričaju, a koja se proteže izvan književnosti – životinje su metafora za način na koji ljudi koriste moć.
Franc Kafka, foto: Pinterest
Da biste razumeli vrednost samih knjiga bilo bi sjajno da pročitate „Farenhajt 451“ Reja Bredberija ili „Metamorfoza“ od Kafke. Čovek se budi kao bubašvaba, a njegova porodica jednostavno ne može da se nosi. Kratko je i pomalo zastrašujuće. I mnogo hrane za razmišljanje – član porodice odjednom postaje „drugi“.
Čitanje je uvek u modi, mislite o tome.
***Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!
