Kako sam otkrio meditaciju
Pokušavao sam i ranije. Privlačila me je ideja o tome kako meditacija utiče na život i menja ga suštinski ali izvedba je bila nikakva. Dve stvari su bitne u vezi sa mojim početničkim pokušajima da zaistavim misli i budem prisutan ovde i sada. U poplavi new age tehnika koje obećavaju konačno oslobađanje od bagaža prošlosti i neophodno “reprogramiranje” ličnosti tragao sam za najbržim rešenjem, ukoliko bi mogao da budem novi čovek do sledećeg petka, ali u startu nisam verovao ni u jednu od njih. Ta vrata (polu)svesne samoobmane služe stvaranju privida da ipak radiš na svojim problemima dok suštinski održavaš isto stanje i odlažeš bilo kakav istinski delotvoran plan. A istinski delotvoran plan traži da zasučeš rukave. Ili da udahneš duboko i urekneš od svojih misli.
U poplavi new age tehnika koje obećavaju konačno oslobađanje od bagaža prošlosti i neophodno “reprogramiranje” ličnosti tragao sam za najbržim rešenjem, ukoliko bi mogao da budem novi čovek do sledećeg petka, ali u startu nisam verovao ni u jednu od njih.
S druge strane, u meditaciju sam verovao. Sve je imalo smisla čak i ukoliko bi se u izučavanju drevne budističke veštine zadržao na YouTube tutorijalima bez potrage za ozbiljnim studijama i istočnjačkim spisima. Ipak, nije išlo. Nisam uspevao da smirim misli, da brojim udahe i izdahe, da pobegnem od svega što mi se vrzmalo po glavi. Ništa neobično za početnike. Iste stvari mi se dešavaju i sada ali danas, 15 godina kasnije, jednostavno imam strpljenja da se nosim sa usponima i padovima u meditarnju. Šta bi bio pad u procesu meditarnja? Izlazak iz prisutnosti, dekoncentracija, razmišljanje o onome što se dogodilo juče ili što bi se moglo dogoditi danas, potpuno skretanje misli sa sadašnjeg trenutka. Međutim, danas znam da se vratim tamo gde sam stao i da bez osećaja krivice i malodušnosti udahnem ponovo i nastavim dalje. Dakle, mislim da sam bio previše mlad kada sam prvi put došao u susret s meditacijom što zapravo znači nestrpljiv, osion, nesiguran u ono što zaista želim. U to vreme prvi put sam otišao na seansu kod gurua. Preporučilo mi ga je nekoliko ljudi. Bilo je tu i resektabilnog sveta i praznoglavih pomodara, te prvaka u promovisanju svega što bi se u nekom momentu zapatilo kao trend, popularna stvar. Nije do meditacije, do ljudi je. Njena vrednost je neupitna. Bilo kako bilo, svi putevi su vodili do istog čoveka.
Mislim da sam bio previše mlad kada sam prvi put došao u susret s meditacijom što zapravo znači nestrpljiv, osion, nesiguran u ono što zaista želim.
Seli smo u prostoriju umereno dekorisanu istočnjačkim motivima. On se nije ponašao ni kao lekar ni kao psiholog ni kao nosilac tajnog znanja. Osećao sam se kao da sam svratio na piće kod suseda kojeg površno poznajem. Kod ravnodušnog, dobronamernog tipa koji gotovo da ne izražava nijednu emociju ni pokretima ni mimikom ali je zainteresovan da vas sasluša. Iz nekog svog dubokog mira. Takvo spokojstvo neiskusan čovek bi mogao razumeti kao bol u ku**u ali nije li uspeh u meditiranju zapravo spoznanje suštine i konačni bol u ku**u za stresove, jalove svakodnevne opsesije i ego torturu?
Lik me pitao zašto dolazim. Krenuo sam redom, ubrzano kao na psihološkoj seansi želeći da maksimalno iskoristim strogo ograničeno vreme. Uostalom, psiholozi i pshijatri sa kojima sam već imao iskustva želeći da moj rad na sebi ne ostane samo na obrazovanju i jakim bicepsima već i da obuhvati stvaranje ličnosti koja se lako nosi sa svojim slabim tačkama, prihvata ih ili sasvim prevazilazi, uglavnom više paze na minutažu nego na reči svog pacijenta. Prekinuo me je posle tri minuta. Nijedan njegov prethodnik iz pomenute skupine sa “dr” titulom nije učinio ništa slično. Kao da su želeli da nikada ne prestanem. Danas mi je jasno zašto je to uradio. Nije toliko bitno zašto želite da meditarate odnosno šta je vaš problem. Ishodište je isto. Zove se potpuno smirivanje, prevazilaženje banalnog i razumevanje više lepote i smisla. Nikada na filmu recimo nisam video bolju definiciju tog istog smisla nego u monologu glavnog junaka u završnim kadrovima “Američke lepote”. Tako je mnogo lepote na svetu, prihvati je, izdahni prošlost i odbaci površne opsesije svog vremena koje nas toliko udaljavaju jedne od drugih. Radi ono što voliš čoveče i prihvati činjenicu da si sam kreator svoje realnosti. Reditelj filma koji živiš. Ali ovo nije brzo izvlačenje poente meditiranja. Svako od vas će je pronaći vrlo lako samo ukoliko se zainteresuje. Ideja ovog teksta nije da vam objasni u čemu je stvar već samo da ukaže na potencijalnu mogučnost življenja. Jer, utisak je da sve više ljudi traga za modusom da preživi stvarnost, učini je boljom, popravi sebe… Guru me je zaustavio negde kod mog analiziranja pete godine života uz moje samouvereno oslanjanje na tvrdnju da je dete otac čoveka i tako dalje, i tako dalje. Kada se sasvim opustite sve barijere koje je prošlost usadila u podsvesni um lagano padaju. Kad god da su se desile.
Guru me je zaustavio negde kod mog analiziranja pete godine života uz moje samouvereno oslanjanje na tvrdnju da je dete otac čoveka i tako dalje, i tako dalje.
Pitao me je za datum rođenja. Onda je nešto izračunao i rekao istinu kakvu o sebi samom nikada nisam čuo ni od jednog stručnog lica niti sam sam umeo da je formulišem. A bila je apsolutna. Naime, ja sam lik sklon uživljavanju. Ono što bi se danas kratko i jasno nazvalo tripovanjem. Ako se uživim u neku slučajnu misao automatski krećem za njom i ona ubrzo postaje moja realnost. Sjajno! Kakva moć. Ali zamalo. Jer, sve je super dok su misli pozitivne tipa – uspećeš, to mora da upali, nema šanse da ti ne povećaju platu… Ali, šta ćemo sa negativnim idejama, onim u koje ako se uživiš i prihvatiš ih kao realne, vode u pun galop anksioznosti, depresiju, sumnju u sebe, samosabotažu…
Naš zadatak je da te dve strane dovedemo u balans – rekao je moj guru i za trenutak delovalo je da sam otvorio novo poglavlje u svom životu. Međutim, 25 eura po nedeljnoj seansi za jednog studenta davne dve hiljade i neke godine bilo je previše. Brzo sam odustao od plana. Ali život nije odustao od mene. Od parazitiranja na mojim slabostima. Pritera te uza zid i opet tražiš rešenje. Došla su i finansijski bolja vremena ali guru sa kojim sam radio uveliko je živeo negde u srednjoj Evropi. Najpogrešnija moguća odluka: kognitivno-bihevioralna terapija jer je šatro brza i delotvorna za razliku od beskrajnog davljenja psihoanalizom a i sve to što bi psihoanaliza izrodila inteligentan čovek poput mene odavno zna (prepričavam stav terapeuta s kojim sam dugo radio). Počni da misliš drugačije! Wow! Ingeniozno! Kako se toga nisam ranije setio? Da promenim ugao iz kog sagledavam stvari? Da promenim način na koji ih doživljavam? Stvarno sam glup, racio je sve! Mislim dakle postojim – Dekartova je misao koju će svaki učitelj meditacije prvo osporiti. Dogodi se problem, ja ga doživim na svoj način, onda promenim ugao i on deluje drugačije ali ista vatra bukti u mojim grudima, isti gnev, iste negativne emocije. Treba da se vežba? Važi.
Mislim dakle postojim – Dekartova je misao koju će svaki učitelj meditacije prvo osporiti.
Nakon emotivnog sloma koji sam doživeo prošle jeseni a koji je bio uzrokovan istim manama koje dotadašnjim načinima nisu mogle da se reše, shvatio sam da ne mogu više da bežim od onoga što oduvek znam. Da se smirim i skoncentrišem. Da manifestujem, definišem svoju nameru i proverim da li će univezum zaista učiniti sve da je i ostvarim. Počeo sam za muzikom, mindfulness predavanjima i ubrzo otkrio Hrvarta u kojeg se kunem. Zove se Srđan Roje, u jednom trenutku je napravio preokret, odustao od inženjerske karijere i posvetio se izučavanju budizma. I bio dovoljno velokodušan da sva svoja predavanja postavi na YouTube. Planiram da odem u Zagreb da ga upoznam. Ne zato što je ubedljiv i sugestivan već zbog toga što u svemu što govori ima, bar iz mog ugla, tako mnogo logike i istine.
I evo me. Udah po udah. Čini mi se da se menjam. Kolege kažu da sam postao dosadan jer su moje vrlo često komučne eksplozivne reakcije postale retkost. Nije mi teško da se skoncentrišem. I ne ustežem se da radim ono što me veseli. Ali, putovanje je tek počelo. Javiću vam se.