Preporučeno
Poznati glumac Džim Keri jednom prilikom je rekao da “bi svako trebao da se obogati, postane slavan i uradi sve o čemu je ikada sanjao kako bi mogao da vidi da to nije rešenje”.
Da li su bogatstvo i slava dovoljni za sreću?
Slava i bogatstvo nikada nisu bili deo moje molitve. Uvek i na prvom mestu molila sam za zdravlje, jer samo fizički i mentalno zdrava osoba može da dotakne zvezde, ostvari svoje snove i nastavi da sanja, uživa u svom životu, sa porodicom, prijateljima, da se smeje i raduje… Zahvaljujući svojim snovima radila sam na televiziji kada to nije mogao baš svako, jer su audicije bile ozbiljne i zahtevale su mnogo krugova dok ne ostane 12 veličanstvenih, šetala sam crvenim tepihom, sedela u prvom redu prestižnih revija, dobijala najbolja mesta za pozorišne premijere.
Kada sam se jednog jutra probudila postavila sam sebi pitanje – da li je postizanje slave, bogatstva i društvenog statusa dovoljno da budem srećna? Nisam bila. Dete u meni želelo je da uradi još nešto, promeni karijeru, rodi dete i postane majka, vidi neke izložbe koje želi, a ne one na koje je pozivaju. Počela sam lakše da dišem i lepše da živim.
I sad dolazimo do one istine koja kaže da naša najranija iskustva u porodici oblikuju naše misli o onome što vidimo kada se pogledamo u ogledalo. Ako su roditelji bili kritički nastrojeni, gotovo sam sigurna da njihov glas odjekuje i kad napravimo uspešnu karijeru i oformimo svoju porodicu, u tom ehu čujemo: nisi dovoljno dobar. Ako smo dovoljno hrabri suprostavićemo se tom iskustvu, prihvatićemo svoje slabosti, ali ćemo imati jasnu sliku o svojim postignućima. Nismo imuni na uplašeno i povređeno dete, pa čak ni ono koje je u nama, zato je važno dostići svesnost bez osuđivanja, kako bismo uspeli da zavolimo sebe.
Mir je najveći uspeh u životu
S druge strane svi težimo da radimo ono što volimo, a 70% ljudi mrzi svoj posao. Polovina britanaca bi momentalno promenila svoju karijeru. Koliko nas je spremno da rizikuje i počne da radi ono što iskreno voli.
S druge strane koliko nas je spremno da se zahvali na onome što ima. Studiramo jedno, radimo drugo, i naš posao nikada nije 100% savršen. Nismo zadovoljni saradnicima, platom, uslovima… a samo bi trebalo da se usredsredimo na pozitivno onoga što imamo, bilo da se radi o poslu, kući, roditeljstvo, baštovanstvu ili svetlu pozornice. Ako znamo šta su naše vrednosti život možemo da uskladimo sa njima, a onda i da ispunimo potencijal svojih kvaliteta kako bismo rekli da smo uspeli.
Kada postanete svesni sebe i date sve od sebe, postaćete najbolja verzija sebe i postići mir, a mir je najveći uspeh u životu.
Britni Spirs od devojčice do žene
Knjiga “Žena u meni” Britni Spirs, koja se može naći i na srpskom jeziku, podsetila me je još jednom da slava i bogatstvo imaju i drugu stranu novčića. To što je planeta pevala sa njom uglas nije bilo dovoljno da kada siđe sa scene bude srećna. Iza njene priče krije se mnogo boli, a ta bol je imala svoj vrhunac 2008. godine kada je ušla u frizerski salon, uzela mašinicu i obrijala glavu.
Tuga, izolacija, gubitak dece, paparaci koji je opsedaju, prate i vređaju… Činjenice koje su tražile da je neko čuje, ali svi su slušali, ali niko je nije čuo. Njena priča govori nam o tome kako psihologija i psihijatrija imaju dva kraja jedan da pomogne ženi, a drugi da pomogne muškarcu da dobije još veću moć nad ženom. Na početku imate ljutu, a na kraju ženu ledenog osmeha. Psihijatrija je često bila odličan alat u rukama muškarca koji je dobijao još veću moć nad ženom, dok se nad njom vrši lobotomija i telo trovalo antidepresivima.
Nije tajna da su nasilni muškarci kroz istoriju slali žene na elektrošokove kako bi se popravile. Ono što je Britni doživela od svog oca ima istoriju, jer i njen deda je svoju ženu poslao u ludnicu. Po izlasku iz iste, Britnina baka Džin se ubila.
Porodica je prema Britni bila okrutna, njen otac je iskoristio njen talenat, kako bi ukrao njen novac, njenu slobodu i njenu dušu. Nakon što je obrijala glavu, njena majka je napisala memoare, gostovala na svim televizijama kako bi prodala knjigu u što većem tiražu. Dok je Britni prolazila kroz najteži period u svom životu, razdvojena od svoje dece, slomljena postporođajnom depresijom i pod stalnim pritiskom paparaca, njena majka je pokazala svu surovost jednog roditelja. I gotovo sam sigurna da nikada u tim porodičnim okolnostima nije naučila šta znači ljubav i poštovanje. Uvek je želela da ugodi ljudima koje voli i samo je želela da oseti ljubav zauzvrat.
Život je trenutak
I posle čitanja knjige nećemo znati pravu istinu, ali ova knjiga je Britnina percepcija njenog života. Ono što je iznela u svojim memoarima i na osnovu onoga što mediji godinama pišu o njoj, jasno je da su mnogi bili sa njom iz ličnih koristi, što me čini tužnom zbog nje. Posle čitanja ove knjige bićete ispunjeni empatijom prema ovoj jedinstvenoj, neobičnoj, ekscentričnoj i talentovanoj ženi koju život očigledno nije štedeo.
Ova knjiga govori o maloj devojčici iz Lujzijane koja je želela da pleše i peva, a dobila je ogroman kamen da ga nosi. Roditeljima je kupila kuću sa svega trinaest godina, a oni su joj zahvalili primoravanjem na bezuslovnu poslušnost. Uz oca alkoholičara i svadljivu majku nikad nije dobila priliku da postane žena. A ženama je potrebno baš to, da pronađu ženu u sebi.
Uspeh nije ono šta smo postigli, već ono što živimo svakog trenutka dok uživamo u muzici koju stvaramo i širimo te note na našu porodicu, prijatelje, zajednicu. Samo širenjem dobrih vibracija možemo stvoriti savršen svet. Svet prožet ljubavlju i poštovanjem za našu decu. Naše danas je njihovo sutra. Ali da bismo u tome uspleli, neophodno je osloboditi sopstveni potencijal kako bismo saznali ko smo! Jer samo kada znamo ko smo, znamo da cenimo život koji nam je dat.
Život je muzika. Život je trenutak. Život ne mora nigde da ide, jer je čitav u nama.
Foto: Instagram