Nakon pauze, stižem sa novom RealN0 kolumnom. Tridesetdevetom. Tradicionalno – ponedeljkom.
O čemu god da sam u prethodnih 38 pisao, u kakvom god raspoloženju da sam za taj poduhvat bio i koji god odjek mojih reči bio, ostavio sam skoro četiri desetine zabeleženih priča, koje bi se, po potrebi, mogle u*icaniti i zajedno sa budućim kolumnama – zaokružiti u nekakvu zbirku ili pamflet. Bilo u elektronskoj, bilo u štampanoj formi.
Hoću da kažem kako je kontinuitet u stvaranju, a pod stvaranjem bi se u ovom slučaju moglo misliti na pisanje priča, način da se dođe do korisnog jedinjenja. To jedinjenje se možda ne bi ni dogodilo da je samo po sebi bilo cilj. A ovako, u slučaju kontinuiteta, ono je nus-proizvod. I to koristan za dalju obradu.
Sastav tog jedinjenja može se propuštati kroz sito, nakon čega će u upotrebi ostati samo najbolja zrnca. To je nešto što sam morao da naučim. I dalje učim. Učim da postoji sito. I da je dozvoljeno koristiti ga.
Ranije nisam započinjao stvari ako one, iz mog ugla gledanja na njih, neće biti najbolje moguće. I dalje mi je, da me ne shvatite pogrešno, isto to važno, ali ne na uštrb kontinuiteta.
Plasiranje priča na digitalnom nebu treba da bude redovno, jer je internet životinja – poslušna samo ukoliko je konstantno hranite. U tom slučaju će vas štititi. Ako preskačete obroke, sva je prilika da će vas pojesti.
Kada bismo nekog autora digitalnog sadržaja pitali šta misli o svojim delima, poprilično sam siguran da bi, ukoliko je iskren, rekao da je lično zadovoljan tek „svakim petim“ podkastom, videom, crtežom, šta god da već stvara… A da je sve između toga, ono što se može nazvati pravljenjem „hrane za internet“. Neko to zove hiperprodukcija. Ovo se ne bi trebalo analizarati ovako grubo, naravno, ali nas u izvesnoj meri približava poenti.
I u kontinuitetu postoji pauza, prirodna je i prirodno je. To je tehnička pauza. Ona kakvu imaju školarci, sportisti, zaposleni, živi ljudi… Predah. Pošto sam ga napravio, možemo dalje.
Da je trebalo da pišem bajke, ova kolumna bi se zvala BajkoviT0. Ili bi se zvala LažljiV0, da sam dobar u šamponiranju. Gledam da ne stavljam previše šampona ni na sebe.
Ovako, pošto se kolumna zove RealN0 – tiče se moje realnosti. Postoji ona, postoji vaša realnost i postoji realnost-realnost. Nekada se njih tri prepliću, nekada se uopšte ne dodiruju. A možda je to samo naziv kolumne, ništa više i ništa manje, i ne bi ga trebalo ozbiljno shvatati. Ipak se ova naša industrija tiče PR-a, ne ER-a.
Plasiranje priča na digitalnom nebu treba da bude redovno, jer je internet životinja – poslušna samo ukoliko je konstantno hranite. U tom slučaju će vas štititi. Ako preskačete obroke, sva je prilika da će vas pojesti
Dok sam pravio pauzu, bilo je onih koji su se interesovali za realne priče i njihov nastavak. „Što ne pišeš?“; „Je l si prestao ili praviš pauzu?“. Nekome sam, što bi se reklo – nedostajao. Nekome je laknulo što mu ne „iskačem“, jer nije saglasan sa stavovima koje iznosim. Neko, jednostavno, nije ni primetio da me ima ili nema, nebitno mu je. To tako i treba da bude. Različito a na jednom mestu – mozaično.
U teoriji, znamo da stvari koje kreiramo ne mogu uvek biti idealne. U praksi, neretko „padnemo“ ako proizvod nije kakav smo zamislili da bude. Prihvatanje da je sasvim u redu ne biti uvek na visini zadatka je korisna lekcija.
Juče sam vozio iz Bajine bašte, preko Debelog brda, ka Beogradu. Kod Valjeva, vozila iz suprotnog smera, ablendovala su, dajući signal da je policija na putu, i da usporimo. Dobro poznat manir koji ne bi trebalo da izgubimo.
Daj mi „lopovsku“, iako nemaš ništa od toga. Ako ti kažem da hoću da budem nindža kornjača, nemoj da me pitaš „zašto“, nego me pitaj želim li da budem „Donatelo ili Rafaelo“?
Gledaću da sledeća kolumna bude bolja.
***Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!
