Nije jedini rizik skakati sa stene, rizik je sve što nas istera iz zone komfora

Kako tako to

Srećom, u pitanju je bila blaga fraktura, veći lom je doživeo moj ego u trenutku kada sam poletela sa bajsa ispred gostiju restorana pored koga sam u tom trenutku prolazila.

Bliži se kraj leta. Meni, verujem i drugima, ovo je period opraštanja od zanosna tri meseca koji su još iz perioda osnovne škole simbol za slobodu. Trag te slobode jurimo i danas, pa odatle one rečenice kao što je ,,Nije bilo neko leto”. Za nas koji bismo pre na more nego na planinu, godine merimo od mora do mora, dok je već prvi talas vrućine okidač za vrelinu i u nama koja negde mora da se kanališe, a čiji ćemo ishod moći objektivno da sagledamo tek za tri meseca.

Reče mi prijateljica kako se u ranijim danima razišla sa momkom uz rečenicu: ,,Šta da ti kažem, ide leto”. Fakat, taj odnos ne bi dugo trajao obrni okreni, ali činjenica je da smo tokom leta spremniji da presecamo, započinjemo i odlučujemo. Leto je sinonim za avanturu, pa da li to bio skok sa stene ili u neistraženi odnos, spremniji smo na rizik.

Ipak, gde je leto tu je i kraj leta, a uz njega i naplata za vuka koga hraniš tokom juna, jula i avgusta.

Početak leta mi je obeležen sećanjima na prvo kampovanje, odlazak na muzički festival u dobrom društvu i početak nove veze. Jul je obeležio solo put na more, vožnja bajsem po šumi na hrvatskom primorju, ispijanje piva iz limenke i čitanje knjiga po kaldrmastim ulicama starog grada i uzbuđeno razmenjivanje poruka sa momkom u Beogradu. Avgustu je zauzelo mesto sedenje po baštama beogradskih lokala, dugih noći i napornih jutara i saznanja da je nova veza imala potencijala da traje koliko i tih prvih par dana uzbuđenja.

U jednom trenutku u avgustu sam slomila lakat. Srećom, u pitanju je bila blaga fraktura, veći lom je doživeo moj ego u trenutku kada sam poletela sa bajsa ispred gostiju restorana pored koga sam u tom trenutku prolazila. To surovo poletanje sa bajsa, izazvano nepažnjom, dokazalo mi je da moja trka da postignem taj ,,ide leto” i ,,biće ti žao ako ne probaš” mindset vodi samo ka padu.

Sve su to mini dešavanja u jednom mini univerzumu ali koliki rizik svaki potez nosi je pitanje individualne percepcija, a letnji pogled na stvari prošaran je željom za sirovim uživanjem. Kampovanje je uzbudljivo dok ne skapiraš da ti se šator pretvori u saunu oko 6 ujutru. Isto tako, novopečena veza je zabavna dok ne skapiraš da je razgovor kvalitetan od treće rakije pa na dalje. Nije jedini rizik skakati sa stene, rizik je sve što nas istera iz zone komfora.

Kada se u letnjem ludilu insistira na što luđim noćima, što aktivnijim danima i isprobavanje svega i svačega, najrizičniji potez je nekad onaj koji ne deluje ni malo rizičan.

Provesti par dana (kamo sreće pa da bude tri meseca) u svom potpuno prirodnom stanju. Neočešljana, nesređena, slana od mora i radeći ono što doprinosi samo tebi. Sve ostalo što od toga oduzima nek leti. Šta bi sve otpalo za par dana, a tek posle celog leta ovakvog razmišljanja? Uz takav rizik, sledeći put stvarno ,,ide leto”.