Povezano
„Taj atavistički strah od zime služi nam da se bolje pripremimo. I mada nam je za grejanje dovoljan prst jedne ruke, možda je vreme za vađenje zimske garderobe. Za čišćenje, otpuštanje i uklanjanje viška„
Tanke i hladne iglice kiše pronalaze put do mojih leđa. Sa njima se pod kožu uvlači vlažan strah. Kao da nisam 38 zima do sad preživela, kako ću ovu?
Još uvek bronzana i sjajna koža, prekrivena je duplim slojem garderobe. Kišobran se cedi u hodniku, stiže jesen. Prošlog vikenda, još uvek u kupaćem kostimu, jesen je delovala tako daleko. Leto nam se činilo kao dugo subotnje popodne, kada zaboraviš na vreme.
A onda su došle kiše. Kao kad se iz najlepšeg sna nađeš u realnosti svoje sobe, tako brzo je prošlo, leto. Toliko toga nismo stigli, na toliko izleta nismo otišli, toliko kafa je ostalo nepopijeno, toliko izlazaka isplanirano, a evo sad deca već krenula u školu. Taman smo uhvatili zalet a trka je gotova.
Ne znam da li postoji osoba koju dolazak jeseni i najava zime barem malo ne uplaši. Odakle taj strah?
Nasleđen. Nekada su zime bile opasne. Odlazak u šumu za ogrev, manje lova, manje bilja, manje hrane. Dolazak hladnog vremena nagoveštavao je smiraj i čuvanje resursa. I sa nagoveštajem hladnijih dana, normalno je da se zapitamo da li smo za ovu zimu spremni.
A jesen nam pruža idealnu priliku da se spremimio za zimu. Smena godišnjih doba idealna je navigacija za planiranje. Leto je puno izazova, poziva, ljudi, aktivnosti. Leto je samo po sebi imperativ. Ono nas poziva da se aktiviramo, izlažemo, putujemo, iskusimo, družimo. Leto iz nas izvlači maksimum energije, volje, ideja, ali zna i da nas umori. Pred njegovim nasmejanim licem, ne usuđujemo se da ustuknemo.
A sada kad je naglo prestalo, mi bismo još. Biće još divnih toplih dana koje ćemo sigurno još bolje koristiti, ali prvo oblačenje potkošulje za mene je karta u jednom smeru.
Foto: Pinterest
Volim jesen jer se vreme usporava i dani su kraći. To je poziv da i mi usporimo. Napokon vazduh opran kišom, miris ozona. Pečene paprike i miris pite sa jabukama, čaj od đumbira. Počinje sezona pozorišta i književnih događaja.
Eto vremena da pročitamo knjigu koja nam od proleća stoji na noćnom stočiću (Znate dobro na koju mislim!). Prilika da sredimo dom. Možete se prijaviti za neku edukaciju ili da gledate Gilmore girls bez griže savesti. Kreće i sezona trka i sportskih događaja. Neko jedva čeka da obuče mantil ili jaknu koju nije dovoljno iznosio prošle godine.
Kreće se sa ozbiljnim vežbanjem, šetnje su prijatne. Pijaca. Vreme je žetve. Dok skupljamo plodove, možemo praviti plan za sledeću godinu. Jesen je vreme da istresemo svoje košare i vidimo šta je u njima. Jesen je vreme za vraćanje sebi.
Taj atavistički strah od zime služi nam da se bolje pripremimo. I mada nam je za grejanje dovoljan prst jedne ruke, možda je vreme za vađenje zimske garderobe. Za čišćenje, otpuštanje i uklanjanje viška.
Sa svakom idejom koju napišem, osećam kako se strah od zime topi. Zapisan duboko u našem DNK kao alat za preživljavanje i dan danas ima svoju svrhu, da pratimo prirodu. Pred nama su dani natopljeni vremenom. Umotajte se u omiljeno ćebe, skuvajte čaj i uživajte u čaroliji.
Svakako nas čeka novo proleće.