10 Nobelovaca u kojima ćete uživati

Čita ti se nešto jako dobro i kvalitetno i padne ti na pamet da pročitaš nekog od Nobelovaca, jer to su uglavnom najbolji pisci. Ali misliš da će većina tih romana da te možda umori; možda nemaš koncentracije da čitaš nešto previše zahtevno, ali opet sa druge strane želiš kvalitetno štivo. Eh, ta kvaka 22.

To je česta predrasuda o klasicima i nagrađivanim knjigama, a Nobelova nagrada nosi tu stigmu sa sobom. Obimni romani, bez preterano mnogo dešavanja, sa gustom naracijom. Međutim, postoji toliko bisera među romanima laureata Nobelove nagrade za književnost, pa evo malo o samoj nagradi, šta ona znači i kako se dodeljuje, a dajem i 10 predloga odličnih romana za koje sam ubeđen da će vam se dopasti.

Istorija Nobelove nagrade za književnost

Nobelova nagrada za književnost već dugo je jedno od najprestižnijih priznanja u svetu književnosti. Osnovana je 1901. godine i nagrađuje autore koji su duboko uticali na književnost kroz svoja dela. Ova nagrada ustanovljena je testamentom Alfreda Nobela, švedskog hemičara i pronalazača. Nobel je većinu svog bogatstva ostavio za osnivanje ove nagrade, pri čemu je jedna kategorija namenjena onima koji proizvedu “najistaknutije delo”. 

Prva Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 1901. godine francuskom pesniku i esejisti Suliju Prudomu. Kao što je i bilo očekivano, Prudomova pobeda je naišla na pohvale, ali je izazvala i rasprave o književnim zaslugama – obrazac koji se zadržao do današnjeg dana jer je apsolutno nemoguće nagraditi umetnika koji se baš svima dopada.

Popularnost dela nagrađenih Nobelovom nagradom

Osvajanje Nobelove nagrade za književnost često je bacilo manje poznate autore i knjige u međunarodni fokus. Na primer, Kazuo Išiguro, koji je nagrađen 2017. godine, doživeo je ponovnu popularnost svog romana Ostaci dana, koji istražuje teme sećanja, istorije i ljubavi. Slično, Olga Tokarčuk, poljska laureatkinja iz 2018. godine, zabeležila je porast popularnosti svog romana Letovi, i čitaoci širom sveta počeli su polako otkrivati njen poetski i filozofski stil pisanja.

Ono što je takođe zanimljivo jeste da neka dela postižu veću slavu posthumno. Na primer, čileanska pesnikinja Gabrijela Mistral, dobitnica nagrade 1945. godine, danas se smatra jednim od važnijih glasova latinoameričke književnosti, iako je njeno delo steklo širu popularnost nekoliko godina nakon njene smrti,

Koga i šta čitati?

Verujem da je teško odlučiti se koga od laureata ove nagrade čitati, jer su velike šanse da slučajno izaberete nekog pisca koji piše izuzetno zahtevne i teške romane, a nismo uvek raspoloženi za to. Sledi spisak 10 dobitnika ove nagrade i predlozi njihovih romana za koje muslim da bi vam se mogli dopasti.

1. Knut Hamsun (Norveška, 1920.)

Knut Hamsun, jedan od Nobelovaca i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. godine jedini je pisac koji svojim pisanjem može da izbegne kenselovanje jer je u toku Drugog svetskog rata prilično javno gajio simpatije prema Hitlerovom nacističkom režimu. Njegova dva najpopularnija romana su Glad i Plodovi zemlje, a ovaj drugi je i moja preporuka vama. Plodovi zemlje je roman podeljen u dva dela, a glavni likovi su Isak i Inger, bračni par koji na severu Norveške pronalazi idealno posto mesto na kom će da dignu farmu. Prva polovina romana bavi se njihovim životom i stvaranjem doma u tom delu Norveške u kom samo poneko ponekad prođe. Ali industrijalizacija uzima maha, i do kraja romana mesto na kom Isak i Inger žive ne liči na onaj predeo sa početka priče. Ovo je zapravo priča o čovečanstvu i o društvu, prepričana kroz jedno domaćinstvo i jednu porodicu a zatim i kroz jednu zajednicu, a likovi koji se smenjuju (posebno u drugoj polovini romana) su ljudi koje mi poznajemo i imamo u svojoj okolini.

2. Dzon Stajnbek (Sjedinjene Američke Države, 1962.)

Jedna od mojih knjiga života napisana je od strane laureata Nobelove nagrade za književnost 1962. godine, a u pitanju je Džon Stajnbek (roman koji je moj favorit je Istočno od raja). Stajnbekova književnost je jedinstvena, a opet jako pitka. Ukoliko se niste susreli sa njim do sada u književnom smislu, preporučujem njegovu novelu O miševima i ljudima; izuzetno dirljivu priču koju možete pročitati za jedno popodne. Ipak, ako ste za neki onako mega roman, uzmite Istočno od raja u ruke. Iako obimna, čita se jako brzo i moći ćete da povlačite paralele sa raznim biblijskim pričama što je uvek zanimljivo.

3. Ivo Andrić (Jugoslavija, 1961.)

Naravno da se ova lista ne može sastaviti bez našeg jedinog nobelovca, ali zapravo razlog zbog kog sam ga ubacio ovde jeste što bih voleo da ohrabrim Andrićevo čitanje. On je nama sinonim za lektiru, i verujem da je većini njegov opus ostao u srednjoj školi i da se retko ko hvata za njegova dela sad. Na Drini ćuprija je roman koji sam ja prošle godine uzeo da čitam jer ga nisam čitao u srednjoj školi i apsolutno se oduševio istim. Verujem da je čitanje Andrića u kasnijim godinama najbolje i da se u tinejdžerskim godinama ne može osetiti ta neverovatno dobra književnost koju je Andrić pisao. Ako vam sada prosto nije trenutak da uzmete Na Drini ćuprija u ruke, možete probati sa Prokletom avlijom ili Gospođicom.

4. Han Kang (Južna Koreja, 2024.)

Han Kang je najsvežija dobitnica Nobelove nagrade. Ova južnokorejska spisateljica, ujedno i dobitnica Međunarodne Bukerove nagrade, proslavila se sa nekoliko svojih dela, od kojih je najpoznatije Vegeterijanka. Ovaj izuzetno zanimljiv ali i jako bizaran roman prikazuje transformaciju žene koja odbacuje društvene norme kroz čin vegeterijanstva, istražujući granice tela, uma i sopstvene volje. Njena proza je istovremeno i poetična i bolna ali povezuje univerzalne teme sa specifičnim detaljima. Definitivno spisateljica vredna pažnje ako ste za nešto kratko a jako upečatljivo i čudno.

5. Kazuo Išiguro (Ujedinjeno Kraljevstvo, 2017.)

2017. godine sam bio najsrećniji jer je nagradu dobio jedan od meni omiljenih pisaca, Kazuo Išiguro. Kazuo Išiguro je britanski pisac japanskog porekla i poznat je po svojim slojevitim delima koja su žanrovski potpuno različiti. U svakom žanru pliva jednako dobro, tako da možete uzeti bilo koji njegov roman u ruke. Moje preporuke idu za meni, ja mislim, omiljeni roman ikada, Ne daj mi nikada da odem, ili za roman Ostaci dana, koji prati introspektivnu priču batlera suočenog s prošlim greškama, neostvarenim emocijama, i društvenim promenama koje su usledile nakon Drugog svetskog rata. Elegantna proza, melanholična, često smeštena u distopijske ili istorijske okvire. Neverovatan pisac.

6. Žoze Saramago (Portugalija, 1998.)

Još jedan neverovatan pisac je i portugalac Žoze Saramago koji je ovu nagradu dobio 1968. godine. Poznat je po svojim alegorijskim i filozofskim delima koja kritički istražuju društvo, politiku i ljudsku prirodu, kao i po neverovatno dugačkim rečenicama koje prosto moraju da se čitaju bez daha. Ukoliko se niste upoznali do sada sa Saramagom, njegov roman Slepilo je nešto što apsolutno morate pročitati i onda shvatiti kako bi to dobar holivudski film bio (film već postoji ali nije bio preterano ispraćen medijski i marketinški). Ako volite biblijske priče, onda neka vam prvi njegov roman bude Jevanđelje po Isusu Hristu, roman koji izaziva duboke rasprave o religiji i istoriji a baci se tinejdžerskim godinama Isusa Hrista o kojima se u Bibliji ne govori.

7. Olga Tokarčuk (Poljska, 2018.)

Olga Tokarčuk je nakon ovog priznanja doživela neverovatnu popularnost, kako u svetu, tako i kod nas. Ona je poznata po svojim originalnim i filozofskim delima, a među romanima koje bi trebalo da vam budu na radaru su Beguni, koja istražuje teme migracije, identita i fragmentiranosti modernog života, i Vuci svoje ralo po kostima mrtvih koja je možda bila i njena najčitanija knjiga u Srbiji – toliko čitana da je svako izdanje rasprodato. Imajte samo u vidu da Olga Tokarčkuk nije baš uvek jednostavna za čitanje. Zašto je onda na ovom spisku, pirate se? Pa zato što je odlična i trebalo bi joj dati šansu.

8. Svetlana Aleksijevič (Belorusija, 2015.)

2015. godine Nobelovu nagradu za književnost dobila je beloruskinja Svetlana Aleksijevič, jedna od retkih laureatkinja ove nagrade koja nije poznata po svojoj fikciji, već po publicistici. Njeno najpopularnije delo je Černobiljska molitva koja koristi svedočanstva kako bi osvetlila ljudsku patnju, hrabrost i duboke emocionalne posledice ove katastrofe. Ona spaja novinarstvo i književnost na jedan neverovatan način, i bukvalno je knjiga koja će ostati sa vama do kraja života. Iako jednostavna u književnom smislu, jer Svetlana piše novinarskim stilom, ovo je knjiga koja je prepuna bola i patnje i samim tim emocionalno teška za čitanje.

9. Jon Fose (Norveška, 2023.)

Dobitnik 2023. godine bio je noveržanin Jun Fose, koji je prvenstveno poznat po svom delu Septologija. S obzirom na to da je Septologija jedno ogromno delo, iskoristiću priliku da preporučim njegovu novelu Jutro i veče koja može da se pročita za jedno popodne a daće vam uvid u savršeno Foseovo stvaralaštvo. Jutro i veče je jednostavan i kratak roman koji govori o rođenju, odnosno prvom danu, ali i poslednjem ribara Johanesa. Kao čitalac, u priču budete uvučeni od samog početka, i već tu vidite da je njegov stil specifičan, posebno kada spazite nedostatak interpunckijskih znakova. Roman počinje scenom Johanesovog rođenja; upoznajemo mu oca koji nervozno čeka da mu se žena porodi. Divna priča o rođenju, smrti i prolaznosti života.

10. Gabrijel Garsija Markes (Kolumbija, 1982.)

Kako završiti ovu listu a ne pomenuti Gabrijela Garsiju Markesa, tvorca neverovatne priče zvane Sto godina samoće? Ovaj generacijski ep o porodici Buendija, smešten u mitski grad Makondo, spaja fantaziju i stvarno na jedan neverovatno jedinstven način. Njegova proza je bogata simbolima, poetična i duboko ukorenjena u latinoameričkoj istoriji i kulturi. Apsolutna preporuka, i ako je uzmete u ruke, spremite se za jednu preludu vožnju.

Zaključak

Sa razlogom su svi ovi pisci dobili Nobelovu nagradu za književnost, a među laureatima se nalaze i imena koja nisam pomenuo ovde a svakako da bi trebalo, kao što su na primer Toni Morison, Ani Erno, Vilijam Golding ili Albert Kami. Ali krenite polako – bilo koji roman od ovih gorepomenutih da uzmete u ruke, nećete pogrešiti.

Fotografije: Promo

Nobelovaca Nobelovaca Nobelovaca Nobelovaca Nobelovaca Nobelovaca